Monthly Archives: новембар 2009

Optimista!

Kaže drvenku i meni DedaBordanas –  „zelim vam da sto pre ozdravite. Optimizam i malo vise sna…zajebite kompove.. aj… :)))“ Zapitah se odmah nakon toga:  – da li sam ja optimista?  Bože, pa naravno! U  životu  sam uvek bila optimista,  to

#pratipetak

Petak, dan za #followfriday #pratipetak na twitteru. U glavi mi sinu ideja, dobra ili ne videćemo, ali sigurna sam  da će mnogima pomoći, kako bi lakše došli do svih onih saznanja do kojih sam i ja došla, a koji nemajići

Paukova mreža?

Sastavni deo života svih nas, hteli to ili ne, pa tako i moje malenkost je  nažalost i politika.  Bežali mi od tog vraga  ili hrlili mu glavom bez obzira, uzgred budi rečeno često veoma naivno, u jednom momentu naših života

Latice ruža

Male stvari mogu da izazovu  neverovatne efekte. Budite kreativni i maštoviti.  Vaš muž nikad ne sme da zna  kako ćete da ga dočekate.  Neka to budu mala, sitna izmenadjenja. Oduševiće se! Vi ćete uvek za njega da budete  novo i

„Bezimeni“!

Samo kratki staž pisanja na blogu mi dozvoljava da  tragajući za temom  jednostavno sednem i bez nekog velikog plana pustim mašti na volju i  dozvolim prstima da me vode umesto mislima,  sve dok  u jednom momentu usaglašeni ne krenu odredjenim

Ne želim biti majmun!

Sve  češće se u zadnje vreme vratim u prošlost. Sa setom na licu i tugom u srcu,  setim  se tada svih  lepih,  samo meni  znanih jedinstvenih momenata. Do sada sam sva ta dešavanja  iz svoje  prošlosti  ostavila  zakopana, zapečaćena. Ljubomorno

Ništa novo

Pre tačno dva meseca na aurorineavanture.com mogli smo da  pročitamo :Vreme sutra u srbijici:Mrak,  kao i obično.  To što je bilo tačno 19-tog i nema nekog značaja, ali naslov posta uvek aktuelan i uvek primenjiv kod nas  u svako vreme 

Himalaji – evo me!

Mnogo vremena provodim na internetu i žedno,  ispijam i upijam svaku reč koju pročitam želeći  da na pravi način naučim da  radim ono što volim . Biti jedinstven i na drugačiji način pisati o onome što si već čuo i

Vera-Venero

Zadovoljstvo dobijenim novim nadimkom je, očigledno,  kako vidite, rezultiralo pisanjem novog posta. Kako  da se opiše taj osećaj?  Okružen si ljudima koji te cene. Taj osećaj, ti ljudi  ostave duboke tragove u celom tvom biću. I to ne na kratko,

„Ne započinji što nećeš završiti“

tetka

Znamo da život piše romane. Ništa novo, umno ni veliko nisam rekla.  Medjutim,  priča iz života….priča moje….tetke…. može stvarno da se svrsta u one male ljubavne pričice koje sam nekad davno za jednu noć pročitala željno uzdišući za princem na

Moja borba!!!

Da li su bitne godine? Koliko brzo prolaze?  Nekome teške,  neko ih i ne oseti. Mene, moram da priznam, pomalo hvata strah. Ne od godina, da me pogrešno ne shvatite. Strah me je  nepoznatog. Strah od sutrašnjice i onoga šta

Džepna Venera!

Žena sam srednjih, najboljih  godina. Ludo zaljubljena u svog supruga,  ponosna  majka jednog deteta i još ponosnija  baka dvoje unučadi. I to je to. Za početak sasvim dovoljno. Ipak,  da ne propustim još jednu veoma bitnu informaciju o sebi.  Veliki