Monthly Archives: март 2010
I Bog se ljuti!
Uspesi padovi i život uopšte ……baš adekvatno. Juče vesela, raspoložena, oterala sve brige ovog sveta daleko od sebe, danas novi problemi, nova borba, nove brige. Do pre pola sata htela sam napisati novi blog post o tome, ali odustala……. nasmejana.
Samo da ti kažem da te volim!!!!!
Jedanaest godina zajedničkog života. Dug period da nekog upoznaš. Što do sada nisam saznala i neću, pa da sam i dva puta toliko sa njim. Da li u jednom tekstu može da se ispriča, opiše, prenese bar delić onoga što nas
Ima li šta vrednije?
Moje neprocenjivo blago, moja unučad! Ima li šta lepše nego provesti vreme sa njima? Pogledajte i sami. Našu igru počnemo obično na tepihu. Tamo nam je ugodno, lepo i nesputano se osećamo.
Svaki blog je neprocenjivo blago!
Ne tako davno napisala sam da mi je jedno od pametnijih stvari koje sam uradila u životu, bilo kad sam otvorila nalog na twitteru. Čitala sam mnogo o njemu, naravno pre otvaranja naloga, čitala sam i posle i to
Dok je nama nas ko nam šta može!
Gledam danas moju macu. Bože, koja sam ja luda žena i za mačku ne mogu reći prosto mačka, nego maca 🙂 Lepa, siva, doduše ne baš uvek umiljata, al’ tako je to i u životu…….. međutim, pametna. Mnogo pametna da
#pratipetak #followfriday Dug, kratak, ja pročitah sve?!!
Pozavršavala sve potrebne papire (svi već znate o čemu se radi), te u medjuvremenu odjednom ponovo višak vremena 🙂 i naravno odmah, šta će ova džepna venera nego na čitanje. Učini mi se tokom nedelje da je bilo mnogo novih
Samo da još skontam i super!
Još samo pre par dana obradova se ja proleću, lepim danima. Naravno ko i ne bi, kad muževljev posao zavisi od sunca i lepog vremena Al’ ……. ne lezi vraže…… Menja se izgleda mnogo toga. Ovaj naš život se obrće
Mislim….ma znam!
Uobičajen zimski dan. Ovo „zimski“ naglašavam. Negde je oko 10 časova pre podne. Dižem glavu i okrećem prema kompjuteru koji se nalazi iza kauča gde spavam. Naravno za njim je moj suprug. – Ajde završavaj…… ti i tvoje igrice!
Da – ne???
Nakon dešavanja od pre par dana na mom blogu, s’ pravom sam se zapitala neke stvari. U životu nikad nisam znala biti bezobrazna, drčna i uočna. Jednostavno ne mogu i to ti je. Iz tog razloga, kreirajući ovaj blog nisam
Najukusniji delikates ili običan krompir!
Ponedeljak, novi dan, nova nedelja, nove borbe, stare potrebe. Džepna Venera ista kao juče, kao pre četiri meseca, kao pre …… Istina malo starija, u nekim stvarima ne i pametnija, ali tu sam, nisam pobegla, nisam odustala, nisam se promenila.
Biti emotivac ili postati beskrupulozan ?!?
Iz mog dosadašnjeg kratkotrajnog blogerskog iskustva znam da nije dobro pisati novi tekst pod velikim emotivnim nabojem u bilo kojem smislu. Bez obzira da li radi o ponosu, radosti ili pak ljutnji. Može se desiti da se napiše nešto što
Čvrsta kao stena!
Mnogo sam razmišljala (opet ja i moje razmišljanje) u zadnje vreme. Stvarno je ova džepna Venera mnogo komplikovana. Sad, dal’ ona ili život baš i nisam sigurna, ali toliko toga ima isprepletenog, toliko toga se smenjuje i to samo u
#pratipetak #followfriday – Ma eto toliko!
Obećala sam na neki način itkutak da ću videti koliko mi treba vremena za ovakav jedan članak. Nisam zaboravila, ali iskreno odustala sam. 🙂 Razlog će biti, nadam se bar većini, koji ovo čitaju, jasan.
Zašto moler ne bi mogao šišati?
O svemu što me okružuje, što mi se dešava, što se drugima dešava, kad se osvrnem unazad, ostavljalo je traga na meni. Nepravde, bez obzira na koga se odnosile, pa čak i u filmovima, bi me dovodile do ludila. No,
Toliko dobrih blogera ima…..! #pratiblogere
Neko me je pitao pre par dana pratim li ja i blogere (muške blogere). Kuku meni, tj. jao meni i naopako, pa naravno da pratim. Čitam i pratim ja novinare, kolumniste, pisce lake literature, poznate i manje poznate, stručnjake u
E, pa sretno!
Sećate se moje male (zovem je mala jer je rastom niska) ženice, članice Udruženja Sladje? Danas mi je poslala jedan tekst za naš zvanični sajt koji je još u izradi ali koji me je privukao na poseban način. Sećate se
