Džepna Venera blog

#pratipetak tekstovi bi trebali iznositi lični stav ovog vašeg blogera kao što je u ostalom  slučaj sa svim tekstovima koji su do sada objavljeni na  blogu.  Medjutim, do sada su bili isključivo informativni. Na čitateljima je bila odluka da li će im se nešto svideti ili ne. Potraga za što većim brojem novih blogova je mene kao čitatelja jednostavno primoravala,  da u nedostatku vremena,  pronadjen novi tekst, izaberem citat koji bi vas  naveo na čitanje i tu bi se moj „posao“ završavao. Vi bi dalje  prosudjivali,  vagali, čitali ili ne,   dok bi pak moje vidjenje navedenog teksta ostalo „sakriveno“ od svih vas.

Nakon samo dva do sada objavljena „nova“ #pratipetak teksta, shvatih da mi mnogo više vremena treba za odabir i objavljivanje istih. Shvatih da sam na neki način na sebe preuzela odgovornost  i to ne malu, ne zanemarljivu.  Nije jednostavno niti lako biti objektivan!  Nekad, iz čisto  subjektivnih razloga mi se odredjeni tekst svidi. Da li to treba da je dovoljno i da ga iz tog razloga  preporučim i vama?

Sve su ovo još uvek moja  razmišljanja, dileme,  pronalaženje pravog puta…….

Da pravog. Mnogi od vas su mi se obraćali e-mail-om. Neko sa rečima podrške, neko sa iskazanom željom za vraćanje na one stare tekstove, sa željom da se ova vaša Verkić, odnosno Džepna venera ne menja.

Nakon dve nedelje, uz budno praćenje svih dešavanja na blogu i oko bloga donesoh  jednu odluku. Od sledeće nedelje ću pisati dva teksta petkom. U jednom ćete moći i dalje pronaći veliki broj novih blog postova objavljenih u protekloj nedelji, a u drugom ću pokušati izdvojiti nekolicinu najinteresantnijih, naravno prema isključivo subjektivnom mišljenju  vašeg blogera.

Sabrah i oduzeh sve i za sada sam ubedjena da sam donela pravu odluku. Dalje….pa u hodu se lako može prilagodjavati.

Moja želja je bila „odvesti“ i uputiti svoje posetitelje na što više adresa. U nekoj se nalazio lepi cvetić, u nekim po koja suza, ljutnja ili osmeh, neki su nam od srca podarili svoje veliko iskustvo i znanje ili pak prelepe slike  pa i vodili dalje u preduvnu šetnju ovom našom Blogolandijom.

Primetili ste da  sam na twitteru uvela novi tag #postdana . Na taj način izdvajam jedan post svakog dana blogera koji me prate.  Iako nemam baš mali broj followera, a na twitteru sam po 20 sati 🙂 moram istaći da sam ovoga puta na taj način zaista mali broj novih tekstova pronašla. Tema i za jedan poseban blog post i zato se samo sa par rečenica osvrćem na nju.

Ovaj članak će se danas osvrnuti samo na #postdana koje objavih na twitteru iz sasvim prostog razloga. Želja mi je da pokušam navesti blogere na što veću aktivnost na twitteru. Ne zaboravite, verni moji posetitelji, ono što vidim ja vidi i mojih 800 i nešto followera, što oni retwituju vidi i njihovih 1000 i nešto followera, te njihovih…… a ja tako malo videh ………razlog?  koji je? Razmislite o ovom podatku!!!

Želela sam se malo odmoriti danas i prikupiti snagu za naredni #pratipetak pa da, ovog puta eto samo ukratko……..jer neradni dan za ovog blogera ne postoji 🙂

24. 09. 2010. godine

Terek Blog sa uvek veoma aktuelnim temama napisan na veoma specifičan način bogat izvanredno odabranim citatima. Jedini cilj koji je pred sebe postavio  pišući ovaj tekst je postignut.  Čitatelj je zaista shvatio, medjutim, moram reći: mi koji čitamo ovakve tekstove shvatamo, shvatiti trebaju i oni koji ih nažalost još uvek ne čitaju ili to rade u veoma malom broju. Vidimo se u budućnosti… CITAT: …………Ali… Ne mogu da se otmem utisku da smo spori. Jako smo bre spori. Krenuli smo, a onda smo opet stali. Svi zajedno. Da, da, drugari, svi vi koji ste zajedno sa mnom duvali u pištaljke… Stali smo……..

25. 09. 2010. godine

debeljucacom Tekst koji  inspiriše,  odiše energijom i stvarnom, iskrenom  željom prenosa te energije, koji budi i vraća iz sveta snova u javu pokazujući da se i snovi zaista mogu ostvariti.  Tekst koji mora pročitati svako ko s velikim ustručavanjem zakorači u net istraživanje, svako ko misli da je za njega kasno,  svako ko je do sada naleteo samo na sajtove gde se sve dobija u malim kašicima   Zašto ne verujemo? CITAT: ……….Generacijski jaz ne treba da postoji, treba uvek deliti sve što se zna i shvatiti da je samo dvosmerna komunikacija, transfer energije i znanja, ispravan način. ……..

Pre nego predjem na sledeći dan želela bih vam skrenuti pažnju na jednu na oko „bezbačajnu stvar“.  Ostavljali ste komentare na ovom navedenom blogu? Primetiste li da na kraju svakog komentara  stoji  link i ka vašem zadnje objavljenom tekstu? Da li se ovo može nazvati beznačajnom stvari? 🙂 NE ZAISTA NE!!!

26. 09. 2010. godine

detozin Do sada sam  već bezbroj puta govorila koliko  „pričice“,  kako ja nazivam tekstove ovog blogera,  za mene predstavljaju pravo osveženje. Bloger koji  svoja razmišljanja,  stavove, te svoja,  kroz dugi niz godina sakupljana iskustva prenosi na veoma upečatljiv nači. Svi mi znamo,  s’ velikom  nostalgijom pričati o nekim  prošlim  vremenima, zastati tamo negde u prošlim danima  ne želeći se vratiti……..te nastaviti pričati, ubedjivati, postati dosadni………. medjutim,  naš bloger u svojim pričama vešto „barata“ metaforama, igrajući se njima kao malo dete sa omiljenim igračkama,  vodi nas zamišljenim nikad dosadnim i istim putem.  Oko njega su i male barice, oko njega su i prelepa, orgomna  drva sa izuzetno razgranatim korenom.   Bivši robijaš CITAT: ……….Elem, najčuveniji stripovani matorac je počinjao njegove čuvene istorijske priče frazom: „Deco, ja sam vam već star i ne razumem se u te stvari, ali…“ a onda je sledila tobož-poučna priča iz mladosti… Upravo sam se spremao da sa vama (koje JOŠ nisam rasterao) podelim jednu takvu „bajatu“ priču……….

27. 09. 2010. godine

cyberbosanka Ne mogu se otetu utisku  čitajući članke ovog blogera sa koliko  spretnosti nas prosto tera na razmišljalje, donošenje novih odluka.  Bez imalo ustezanja jasno ukazuje na pravi problem.   Teme o kojima piše su  uvek pažljivo odabrane.   Verujete li vi da možete uticati na svoj život? CITAT: ………..A to je istina. Od rađanja ideje u glavi “Ja bih to mogao/la” do realizacije je vrlo malo. Između to dvoje stoji samo odluka da se uradi nešto, da se pokrene sa mrtve tačke. Tu odluku vrlo često ometa samo opravdanje zašto to ne može. Tako dođoh do meni najmrže bolesti današnjice – OPRAVDITISA……..

28. 09. 2010. godine

zubarica Istinite priče na blogu koji me svojim,  na zanimljiv način napisanim tekstovima,  svaki put razonode i oduševe. Tekstovi  pisani sa ogromnom  iskrenošću  otkrivaju sa koliko ljubavi naša zubarica obavlja svoj posao. Za mene je to posebna draž i vrednost ovog bloga. Mladim studentima medicine bih pod obaveznu literaturu  uvela čitanje ovakvih tekstova.  Ponekad sanjam pacijente CITAT: …………….Do kuće (par autobuskih stanica) mi zuji u glavi – premotavam brzo sva svoja školska znanja iz hirurgije (što početniku ne pomaže ništa), dođem kući – čitam do posle ponoći urgentnu, opštu, čak i ratnu hirurgiju, crush sindrom, ovo, ono… Očajna što niti šta znam, niti šta razumem, ležem nekako da spavam….
I tu noć sanjam da je čikica………..

29. 09. 2010. godine

milosdjajic Bloger  kojeg tek upoznajemo kroz prve blog postove.  Čovek sa ogromnom energijom,  za kojeg sam ubedjena da će pisati veliki broj odličnih, interesantnih i nadasve edukativnih tekstova.  Podrska, kljuc dobre advocacy kampanje CITAT: …………..Pojavljuje se još i drugi termin “javno zagovaranje“, ali ja pripadam školi mišljenja da to nije dobro rešenje, jer zagovaranje u srpskom jeziku ima loš predznak i negativnu konotaciju, a advocacy u svojoj osnovi predstavlja borbu za nešto dobro, za socijalnu i društvenu pravdu……..

30. 09. 2010. godine

Za sam kraj ove nedelje posebno mi je zadovoljstvo navesti i sledeći blog post:

janavi Ne znam da li sam do sada naišla na „jači“ tekst  i pri tome ne mislim na ovaj blog  samo,  nego uopšte. Tu ogromnu ljubav koja izbija iz svakog slova ja ne mogu opisati. Tu enegiju koju mi daju i svega par napisanih rečenica, taj ponos svakim napretkom, svakom otkrivenom pojedinošću, taj glas radosti, zubić, osmeh, zagrljaj, te emocije  nam ne može svako približiti. Ovo Blago je zaista neprocenjivo za sve nas!    Blago nije tužna priča CITAT: ………Blago je vredno, vredno svakog trenutka, pokreta, osmeha, glasa. Vredno je radilo da do svoje vrednosti dođe.

Blago je glasno, da nema nikog ko neće čuti.

Toliko za danas. Rekoh da ću biti kratka, ali zato se pripremite za sledeću nedelju i dva blog posta u isti dan!!!!!!