Arhiva kategorije: Autobiografija ili o blogeru

Ima li šta vrednije?

Moje neprocenjivo blago, moja unučad!  Ima li šta lepše nego provesti vreme sa njima? Pogledajte i sami. Našu igru počnemo obično na tepihu. Tamo nam je ugodno, lepo i nesputano se osećamo.

Samo da još skontam i super!

Još samo pre par dana obradova se ja proleću, lepim danima. Naravno ko i ne bi, kad muževljev posao zavisi od sunca i lepog vremena Al’ ……. ne lezi vraže…… Menja se izgleda mnogo toga. Ovaj naš život se obrće

Mislim….ma znam!

Uobičajen zimski dan. Ovo „zimski“ naglašavam. Negde je oko 10 časova pre podne. Dižem glavu i okrećem prema kompjuteru koji se nalazi iza kauča gde spavam. Naravno za njim je moj suprug. – Ajde završavaj…… ti i tvoje igrice!

Najukusniji delikates ili običan krompir!

Ponedeljak, novi dan, nova nedelja, nove borbe, stare potrebe. Džepna Venera ista kao juče, kao pre četiri meseca, kao pre …… Istina malo starija, u nekim stvarima ne i pametnija, ali tu sam, nisam pobegla, nisam odustala, nisam se promenila.

Čvrsta kao stena!

Mnogo sam razmišljala (opet ja i moje razmišljanje) u zadnje vreme. Stvarno je ova džepna Venera mnogo komplikovana. Sad,  dal’ ona ili život baš i nisam sigurna, ali toliko toga ima isprepletenog, toliko toga se smenjuje  i to samo u

Zašto moler ne bi mogao šišati?

O svemu  što me okružuje, što mi se dešava, što se drugima dešava,  kad se osvrnem unazad, ostavljalo je traga na meni. Nepravde, bez obzira na koga se odnosile, pa čak i u filmovima,  bi me dovodile do ludila. No,

Prijatelji, volim Vas sve!

Danas je četvrtak kada počinjem pisati #pratipetak. Medjutim, kako sam rekla na twitteru mojim dragim prijateljima, ovog puta, po prvi put će izostati. Razlog je blesav, izgleda što sam sve do sada uspevala izdržati, izdržala sam, sad   ovaj blesavi organizam

Probudjena!

Mnogo puta do sada ste imali priliku videti na twitteru da sam bila u stanju provesti po ceo dan, noć i pola sutrašnjeg dana radeći za kompjuterom. Znači nisam Vam ništa novo sada otkrila. Medjutim, iako je 04:15, iako sam

Neurolingvističko programiranje i krave, ne ide pa to ti je :)

Nedavno sam donela jednu odluku,  koja mi baš  i nije najpametnija, ali kako je ovaj moj život toliko bogat raznoraznim iskustvima ne mogu da pišem o njemu, ne mogu da govorm o jednom segmentu tog svog života a drugi da

Spojiti zadovoljstvo i posao – imam li pravo na to?

Pročitavši varagic današnji blog post Blogovi polaznika e-biz kursa za nezaposlene moram priznati da me je pogodio na neki način   i naveo na razmišljanje.

Ljubav il’ pobrkani lončići?

Kad sam počela pisati na ovom svom blogiću (uh što mu tepam) nisam ni razmišljala koliko ću i kada pisati. Ne razmišljam ni sada, istina, ali 100-ti tekst, stoti blog unos (Šaptava baš pravi izraz priznajem) Bože ne mogu da

"Mahlat oprosti, al’ukradoh ti rečenicu!"

Počela bih ovaj post s’ rečima: – Vera,  umrećeš glupa, al’ …….oš vraga Vera,  ne može sad. Istim rečima i tvoja prijateljica,  jedna divna blogerka je pre par sati  baš tako počela svoj tekst (zamalo ne stavi link sada, e

….i nije sve tako crno!

Mnogo puta do sada htela sam pisati o sebi,  svom detinjstvu…..o svim  prošlim danima. Ponešto jesam ali…. šta pisati kad se iz najranijeg detinjstva sećaš  leta, stolice nasred dvorišta i tate koji te  tera da sviraš  „posadivši“ te  da sedneš

Nije na nama da sudimo!

Jedne prohladne večeri, dok sam odsutno gledala u svoj kompjuter, obrati mi se tetka. – Vera, gledam te već sat vremena. Dete, u čemu je problem? Zagledana negde u daljinu iako očiju čvrsto uperenih u ekran kompjutera mehanički odgovorim – Nije

Zar je bitno?

Ne znam po koji put jutros  počinjem da pišem  ovak tekst. Napišem vrag zna koliko jebenih rečenica, iskrenih, prepunih emocija, dozvoljavajući sebi da iznesem svu tugu i bol koju osećam, pa ih odmah izbrišem. Da,  izbrišem jer ne bih bila

Ja samo toliko!

Čudan dan beše juče. Definiciju ne bi mogla reći. Ono klasično dobar, loš, konstruktivan ili kakav već. Iako je prošlo tek dva meseca mog konstantnog blogovanja par tekstova naznačenih u prošlom postu nagnalo me je da stanem, napravim analizu dosadašnjeg,