Arhiva kategorije: Autobiografija ili o blogeru

Analiza dvomesečnog blogovanja

10 januara je bilo dva meseca mog blogovanja. Relativno kratak period za neku ozbiljniju analizu, medjutim, kako u zadnje vreme se ponovo sve   češće piše o blogovima, blogerima i  načinu blogovanja  možda bi bilo interesantno videti dokle  sam ja to

Nema više….ostala je samo „mala ženica“!

Osećam, želim , imam potrebu! Dugo skrivana, dugo stavljana namerno i uporno gurana pod tepih zaborava isplivaće u punoj svojoj jasnoći. Bojim se, zaista se bojim toga dana……. Znam da je dan blizu……. Želim pripadati onako kako još nikad nisam

Mala oaza

Mnogo puta sam se zapitala u zadnjih par meseci kako i šta da uradim a pogotovo smem li i na koji način da pišem na ovom svom blogu a da pri tome nešto ne pogrešim.   Da nekog ne povredim,

Davno zaboravljena muzika – II deo

Šta je život?  Sudbina, splet okolnosti, situacije u koje upadamo,  čijom voljom….?  Da li su to samo svakodnevne istkane pričice koje nas vode nepoznatim putevima a mi u njima samo obične  lutke koje neko vuče za konce,  ili je jednostavno

Jedan na brzaka!

Jedan na brzaka – koliko smo samo puta bili u prilici  da čujemo ovakvu rečenicu.  Ko je sve to govorio i kome, nema potrebe da objašnjavam 🙂 Ili druga – može ali brzo stavi (mislim na kafu … 🙂 )

Davno zaboravljena muzika – I deo

Mnogo drag mi blog sinoć i njegov zadnji tekst me podseti  na staru zaboravljenu kućicu, miris dunja uredno poslaganih  na vrh šifonjera, toplinu one druge dunje (onu s kojom se pokriva),  s kojom sam se borila davno nekih tamo….. Uveče

Dvadesetijedanputatitvorcatvogaviše-čiji li su samo ovo izrazi?

Tekao noćas  razgovor: –  @verkic Sta si uradila? – @Mahlat Sjebala sajt jedan ali evo vraćam – @verkic Nemoj psujes 🙂 – @Mahlat Moram oprosti – @predragkrstic Boga mi, psovka je deo folklora i sluzi da iskazes emocije na jednostavan

Eniac me naveo….nisam kriva ovog puta majke mi!

Novi blog post našeg eniac– a  Godina 2009 me je kao i mnoge izgleda,  navela  na razmišljanje i preispitivanje. Pa ne baš preispitivanje, ali ……ma jednostavno  potaknuo  me da napišem novi blog post. Hvala eniac! Ostaviću sada eniac i njegovo razmišljanje

Budjenje!

Pobacala  sve staro, ne nošeno više od godinu dana, kojekakve papire, neispravne aparate koje nisam do sada  popravila, oprala juče dva puta sve prozore,  pootvarala sva vrata. Jeste da sam se malo i smrznula, ali …..vredelo je….. zaista vredelo. Nije

Smućkaj dobro Deda Mraze a za svaki slučaj i protresi!

Pitate me da li verujem u Deda Mraza? Naravno da verujem! Dragi DEDA MRAZE,   pišem ti ovo pismo,  jer znam da ćeš TI sigurno da  mi ispuniš sve želje.  Napomenuću ti samo da sam bila jako dobra i da

“Mi smo bre Žene….(treći deo)!"

U očekivanju kraja  godine, Vaš reporter  sa lica mesta dešavanja. Skora najava hladnijeg vremena ne može omesti  moje strpljenje pred ulazon  u  špilju džepne venere kako bih odradila još jedan raport za Vas. Čekam, kao i Vi da me sada

Mi smo bre Žene….(drugi deo)!

Svaki dobar reporter se brzo javlja s mesta raporta pogotovo kad je ono prava erupcija  dešavanja i to prelivena bujicom emocija. Odoh  samo da se počešljam i malo popravim šminku pa  nastavljamo. Mi „male ženice“ razvile smo svojevrsnu kuknjavu kojom 

Mi smo bre Žene…!

Jutro, kišovito, tmurno……. sivilo…… Kraj godine sve bliži, a ja ……. sinoć sretna, rapoložena, mazna ko svaka  mala umilna  mačkica……. danas  tužna, depresivna…… Kivna  na sebe, na muža,  danas mi nije ni mio ni drag,  ni moj lepi ni slatki,

Ponosna "mala ženica"

Mnogi od nas će malo porazmisliti šta su ili nisu uradili u protekloj godini. To je u redu, mada, po meni, bolje na početku godine stavite sve na papir,  ono  šta želite uraditi, pa svakih mesec dana analizirajte dokle ste

Sve je to LJUBAV!

Sretna, zadovoljna pa čak i ushićena, a ni sama ne znajući tačno zašto,  stajala sam na vratima zagledana u  sitne pahulje davno očekivanog snega. Jedinstven osećaj koji me je vodio i držao čvrsto za ruku celog dana. Želela sam vragolasto da istrčim

„Eksperimentalni post“

Da li ste ikad pomislili da bi neko voleo nešto da sazna, a da ipak u isto vreme  ne voli da čita? Čudno,  ima takvih ljudi, verujte mi. Jednostavno ne vole, pogotovo dugačke tekstove, bez obzira koliko oni bili interesantni.