Arhiva kategorije: Zivot

@Mooshema – moja inspiracija i pokretač!

Svi mi koji smo imali čast da i lično upoznamo  @Mooshema  veoma dobro znamo koliko je ona ubedljiva u svemu što govori, a ta njena osobina prosto izbija i iz svakog napisanog teksta. Kružni trening za početnike  nisam čitala. Prosto

Supa sa začinima ili onako klot, samo voda i so ili …. šta nam se kuva!?

Sećam se,  pre jedno godinu, dve dana (ako više  mogu dobro i da pamtim),  jedan od naših političara (sada, u međuvremenu na mnogo većoj poziciji) je pokušao mesec dana da živi od prosečne plate. Naravno, nema potrebe ni da vas

Nasilnik je nasilnik, pa ma koliko on inače bio „dobar čovek“!

O životnim sudbinama, onim bolnim i teškim,  pred kojima veoma često  samo nemo saginjemo glavu nije jednostavno pisati. Ipak, Avonova kampanja   protiv nasilja nad ženama me je navela da pokušam da vam prenesem  razmišljanje jedne  žene koja se godinama suočava

Ne mogu da shvatim! (poslovno ponašanje)

Koliko smo poslovni, odgovorni, ekspeditivni, koncentrisani, tolerantni, ljubazni, predusretljivi, učtivi? Koliko smo svesni da svojim ponašanjem u stvari izražavamo odnos prema poslu,  prema preduzeću, ustanovi u kojoj radimo, prema korisnicima usluga i strankama kao i da tim svojim ponašanjem  šaljemo

Nismo svi zaštićeni kao beli medvedi!

Sreda. Dan kao i svaki drugi. Bar sam tako ja mislila dok sam se spremala za posao. Negde pri kraju radnog vremena u  kancelariju uđe pedagog (radim u školi): – Vera neko te traži. Na moje veliko iznenađenje  ispred mene

Znanje, preduslov uspeha i oružje u borbi sa problemima (neuobičajeno motivaciono pismo)

Zadnjih desetak dana sam se potpuno posvetila sebi. Konačno! 🙂 Ali,  kako kod mene ništa ne ide lako i jednostavno, kako mora uvek da se uplate neko ili nešto, ni u ovom momentu nisam sigurna šta me sve čeka u

Moj izbor, jer ja volim svoju zemlju!

Mnogo toga se izdešavalo u zadna dva meseca. Bilo je trčkaranja, rada,  ali i praćenja svih mogućih dešavanja putem  društvenih mreža. Neumorno sam čitala i upijala sve što je došlo do mene. A ko nije? Naša budućnost zavisi od naših

Otvorimo oči!

Društvene mreže mogu da budu veoma moćno „oružje“ u rukama. Ove godine to moćno „oružje“ su u velikoj meri koristile političke partije u svojim predizbornim kampanjama. U kojoj meri, na koji način, koliko se to nama svidelo ili ne, više

Losion profesora Milojevića, stranke i kandidati za predsednika

Hahahaha,  dopre do mene glasan smeh. – Ne mogu da verujem, prosto ne mogu da verujem! – Šta ti to dobro gledaš kad se tako smeješ, znatiželjno sam upitala svog supruga. – Sećaš li se ti one babe i losiona

Si ti dobila na lotu, kad si toliko srećna?

Pre neki dan mi došla komšinica na kafu. Gleda me i pita: – Si ti dobila na lotu,  kad si toliko srećna? Bila sam u dilemi šta da joj odgovorim.  Znam njeno mišljenje, potpuno suprotno od mog i kako onda

Bajke jesu lepe, ali u bajkama se ne živi!

U zadnje vreme se često pitam, onako pričajući sama sa sobom,  da li smo mi narod koji čujemo i slušamo samo ono što želimo  da čujemo? Da li je moguće da nam je lepo  dok slušamo reči iza kojih u

Net je mesto gde mnogi od nas prosto “žive”. Zato živimo život dostojan čoveka!

Pre godinu dana moja kćerka je bila pred velikom dilemom.  Molila me je da joj pomognem.  Da odlučim umesto nje. – Odluka mora da bude tvoja. Jedino što ja mogu da ti kažem,  je da ću da budem uz tebe,

Još uvek nismo svi za timski rad. Timski rad se uči!

Više puta sam bila u prilici da radim u timu, a kako ćemo svi,  u dogledno vreme, zbog sve većeg broja složenijih poslova da budemo „prisiljeni“ sve više da radimo timski,  prosto osećam potrebu da iznesem neka svoja viđenja takvog rada, kao

Želim da moja Vojvodina bude, ne samo plodna, već i bogata Vojvodina. Želim da moja zemlja uđe u EU!

Kao i većina vas i ja sam pročitala tekst Miloja Sekulića: Dugo putovanje u Jevropu i prosto ne mogu, a da se ne osvrnem na jednu njegovu rečenicu: Psihološka definicija normalnosti je otprilike “činiti ono što većina smatra prihvatljivim”. Jednostavno me je „ubola

Vi ste osoba koja želi da radi ispravno!? Pa dokažite to!

Neke stvari meni zaista nikad neće  da budu jasne,  niti mogu u ovu moju glavu da uđu. Kakav smo mi to narod postali? Da li nam se život sveo na to da samo kudimo, omalovažavamo, ismevamo rad svakog živog bez

Svi mi koji volimo Zorana

„U dvorištu Vlade Republike Srbije u sredu, 12. marta 2003 u 12.25, pucano je na premijera Zorana Đinđića.“ Gledali smo tvojim očima, jer si znao da nam pokažeš pravac, krenuli smo za tobom, jer si bio neko ko je imao