Arhiva kategorije: Zivot u dvoje (bracni zivot ispunjen ljubavlju i poverenjem)
Mislite da je lako?
Pre izvesnog vremena promenila sam izgled svog bloga i čim uhvatim malo slobodnog vremena „trknem“ do starih postova kako bih smanjila slike. Njihova veličina ne odgovara i ne uklapa se u ovaj sadašnji template. Usput, naravno, pročitam i koji napisan
Čokoladna bananica – „Vreme je za ljubav!“
Sasvim mali sa svega tri godine ostao je bez oca. Kako je bio prvi unuk, dedina želja je bila da dete živi sa njim. Sina je na tragičan način izgubio ali je zato dobio unuka kojeg je obožavao. Do svoje
Srećan Optimista! Naša ljubav to zaslužuje!
U januaru mesecu, jedan svoj tekst započeh rečima: ……“nisam baš sigurna da li ću ovim tekstom reći sve što mi je trenutno “u glavi”, ali i to je prednost blogova. Pišeš danas, nastavljaš sutra, tema koliko god hoćeš te u
I…. eto to…. to htedoh reći, danas sam mnogo tužna!
Svako jutro, pre nego krenem od kuće, sednem za kompjuter, ispregledam mejlove, virnem 🙂 na twitter, pogledam komentare i pročitam po koji novi blog post, dok iza sebe čujem ravnomerno disanje svog supruga. Ranije je on uvek ustajao prvi, skuvao
Mi imamo NAS ….. biserna ogrlica naše ljubavi!
Samo još jedan sat i zagrliću svog supruga poželevši da mu sledeća godina bude jedna od najlepših do sada. Poslednjih 13 godina, svakog prvog decembra, njega, svog dragog Marka, nežnim poljupcem budim tačno u ponoć kad novi dan počinje. Zadnjih par godina
Samo da ti kažem da te volim!!!!!
Jedanaest godina zajedničkog života. Dug period da nekog upoznaš. Što do sada nisam saznala i neću, pa da sam i dva puta toliko sa njim. Da li u jednom tekstu može da se ispriča, opiše, prenese bar delić onoga što nas
Mislim….ma znam!
Uobičajen zimski dan. Ovo „zimski“ naglašavam. Negde je oko 10 časova pre podne. Dižem glavu i okrećem prema kompjuteru koji se nalazi iza kauča gde spavam. Naravno za njim je moj suprug. – Ajde završavaj…… ti i tvoje igrice!
Sve je to LJUBAV!
Sretna, zadovoljna pa čak i ushićena, a ni sama ne znajući tačno zašto, stajala sam na vratima zagledana u sitne pahulje davno očekivanog snega. Jedinstven osećaj koji me je vodio i držao čvrsto za ruku celog dana. Želela sam vragolasto da istrčim
Latice ruža
Male stvari mogu da izazovu neverovatne efekte. Budite kreativni i maštoviti. Vaš muž nikad ne sme da zna kako ćete da ga dočekate. Neka to budu mala, sitna izmenadjenja. Oduševiće se! Vi ćete uvek za njega da budete novo i
„Ne započinji što nećeš završiti“
Znamo da život piše romane. Ništa novo, umno ni veliko nisam rekla. Medjutim, priča iz života….priča moje….tetke…. može stvarno da se svrsta u one male ljubavne pričice koje sam nekad davno za jednu noć pročitala željno uzdišući za princem na
5 
0 
37