Jer želim da živim i ŽIVIM!

krokodil

Ne znam da li sam ja marsovac,  ili stanovnik nege druge planete,  samo mi se čini da nisam zemljanin. Pogotovo ne Balkanac.

Ne zanima me gde ko ide, gde ko ladi svoja j**** ili brčka svoju guzu. Znam,  da ja ne mogu i zbog toga mi krivo, ali mi ne pada na pamet da čitam i gledam gde je ova ili ona VIP faca. Ma zabole me  za njih,  iskreno da vam kažem,  a gde god se okrenem slušam o njima i dosta mi više. Ponekad se  zapitam kako bi oni izgledali i šta bi radili da moraju samo jedan mesec da budu u našoj koži.

Hajde da vidimo,  recimo ……..   j**** li ga  ako  znam i koga bih navela,  sve mi nešto žao bilo koga da zamišljam u toj situaciji,   da preživi mesec dana sa 20.000 dinara.

Da dobro sme me čuli, sa 20.000 dinara. Da od nje plati stanarinu, sve dažbine i da  kupi samo po kilo hleda za svih 30 dana koje ga čekaju.

Povrh svega da i dalje  bude  optimista, da se budi ujutro sa željom da ustane, da ode oran na posao. Da posao odradi maksimalno korektno, da nakon toga nastavi po podne da radi i na drugom mestu za šta neće dobiti ni najmanje priznanje a kamoli neki  dinar.

Da  se nakon toga vrati kući i s nesmanjenim žarom  za rad da sedne za kompjuter, da napiše po nešto, da pročita mnogo toga, da bude aktivan na društvenim mrežama ……..

E tad, tad bi ti ljudi za mene bile prave VIP face. Ne zato što bi živeli sa malo para nego zato što bih dokazali da su ljudi vredni pažnje jer se bore, jer se ne predaju, jer i kad im se sve uzme,  ipak uspeju da ostanu kreativne osobe sposobne da se snađu.

Muka me vata više i od   vike i pogrde  na sve i svašta. Prihvatam ja da mnogo toga ne štima i ne valja, da mnogo toga mora da se menja  ali gde god se okrenem samo psovke. Hoće li se njima nešto promeniti? Ama ljudi mi smo zaboravili i da psujemo, da ja vama pravo kažem. Nekad to beše drugačije. Znalo se ko je, gde i kada opsovao. I beše to nekako i simpatično. Danas ……. užas jedan.

Neko sam ko uspeva da preživi na gore pomenut način. I kupim, pored hleba po nekad i sapun, šta ću volim, mnogo volim da se kupam. Prošli mesec uspela sam da kupim i lak za nokte. Zamislite koji luksuz, al ja ga kupih.

I pored svega ne psujem, pored svega ne vičem na sve i svakoga a mogla bih i dođe mi. Dođe mi da vrisnem iz sve snage. No da li je to rešenje? Nije! Idem dalje, borim se dalje. Imam ogromnu volju i želju za sve.  Svuda uspevam da stignem jer želim da živim i živim. Nije mi lako al’  način se  pronađe.

Žao mi je što ovog meseca nisam bila na redovnom okupljanju KROKODILA.  Žao mi je što ne mogu da budem prisutna na svim  konferencijama koje se održavaju jer bih svaki put bar nešto, makar mrvicu nečega još uspela da naučim. Da ne govorim o druženjima.

I što kaže Zelena, pojma nemam šta sam ovim tekstom htela da kažem, al mnogo ljuta sam bila. I eto rekla sam.

Slika preuzeta sa Google images a nalazi se na sajtu

Komentari na tekst:

  1. Regina Filangi каже:

    Ma nema veze, bitno je da si rekla! Ipak mislim da sam te razumela i mogu ti reci da je mnogo lakse kad nisi okruzen s***m plus zacinjeno kocijaskim jezikom. Nigde nije dobro, ali bar se malo dostojanstvenije sa tim ne-dobrim bori. Meni bude iskreno lose i na vikend kad dodjem pa na svakom cosku slusam psovke ili gde Brena vipuje. Mozak mi provristi! Odlican blog!

  2. Ivana70 каже:

    Welcome in the club! Моја плата је 18.000 динара… И дужна сам к’о Грчка… Кад већ не могу да идем тамо на летовање, бар овако да је помињем (мислим Грчку)… Љубим те; идемо даље за исте паре…

    • Verkic каже:

      Ivančice, dug ne smem ni da spominjem. Zamisli koliki je kad do sada nisam plaćala uopšte grejanje jer zaista nisam mogla. Ali i to će polako valda da se umanjuje. 🙂

  3. Ivana70 каже:

    И да… Знам, љута сам и ја. Али за срећу је потребно тако мало, зар не? Види ово, и уживај… 🙂

    http://youtu.be/dXR-quLd8C0

  4. Iva каже:

    Ustvari, mi frilenseri imamo mnogo takvih meseci i jasno mi je o čemu pričate. Meni često posle meseca kad zaradim prosečnu platu jedne manje porodice dođe neki kad zaradim pola minimalca (jer planiram pasivnu zaradu, a nikako da je isplaniram od briga)

    …kad bolje razmislim, značilo bi mi malo tog žara. Kako to radite?

    I ne znam da li ste videli sjajan tekst o psovanju koji ne napisala Romi68. Ovo što ste rekli, da su nekad psovke imale smisla može biti dodato njenom tekstu. Danas je presaturacija psovkama dovela do veoma neprijatne svakodnevice, pogotovo među mlađim ljudima. Evo, drugarica i ja se juče sklonismo od četvoro petnaestogodišnjaka kojima je svaka druga reč bila ono na K.

    • Verkic каже:

      Ivice, pokušaću u narednim danima da napišem nešto na temu: kako i zašto. Neće biti lako ali ću da pokušam.
      Što se tiče psovanja, šta da ti kažem, zaista je strašno više. Što je najgore svi se tome smeju. 🙁

  5. zelena каже:

    Aupizdu materinu svi koji ne pCuju 😀
    Sta sam `tela da kazem ne znam, ali filujem psovkama, tako mi lakIje 😀
    I..sta si ti htela da kazes postom? 😆
    Opusteno, ko ga shisha, neka je zdravlja, ono je ‘najskuplje’ ostalo je…ostalo!*

    • Verkic каже:

      Viš nisam ja tebe džabe turila u tekst. 😆
      Ali, tvoje pCovanje i psovanje o kojem sam ja pisala je nebo i zemlja. Ovo tvoje volem i nekako ide brate, ili sestro ? 🙂 kad odpleteš onako kako samo ti znaš, ali
      ženo, ono što ja slušam, na šta nailazim, e to vala ni konj s maslom ne bi progutao (se tako kaže 🙂 )

      • zelena каже:

        Slazem se Verkic, od tog psovanja je i meni zlo.
        Ja laprdam, a kada ne psujem tada sam zaista ozbiljna i mozda me se treba skloniti. Dok laprdam bezopasna sam 🙂
        Uzasava me psovanje mladih i dece, gadno je i nema stila i grozno je!
        Znam ja sto si ti mene turila 😀

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge