Današnji vrhunski gastronomski doživljaj!

Nakon dužeg vremena konačno sam danas ceo dan kod kuće i kako imam vremena da kuvam, slikam i pišem, odlučila sam da od onoga što se trenutno nalazi u kući, napravim jedan nesvakidašnji ručak.Ne znam kako će sve da ispadne, ali videćemo (mi ćemo da probamo, a vi  možete samo da mi verujete na reč 🙂 ).

Recepta nema, niti ga znam. Izmišljam ga ovog trena dok pripremam jelo.  Delovi će  verovatno da vam se učine  poznati i već viđeni, ali naravno da sam  svoje iskustvo domaćice „pokupila“, kako od svoje majke, tako i od svekrve, komšinica,  prijateljica,  kao i od svih vas  sa neta.

U zamrzivaču sam pronašla zaostali vrat od jagnjeta ili ovce (šiljeze),  ne znam šta bih vam tačno rekla. Neka bude mlada ovca 🙂

Vrat sam odmrznula (uvek u hladnoj vodi, brže se odmrzava), dobro posolila i stavila u tepsiju.

Očistila sam krompir, pokušavajući da izaberem koliko toliko jednake veličine. Oprala ga i posolila.

Tako posoljen dobro sam promešala i ostavila da malo odstoji kako bi  upio što više soli.

U međuvremenu sam isekla slaninu (onu sa što manje mesa, jer  krompir mora da dobije  potrebnu masnoću) na sitne komadiće.

Krompir sam zasekla na pola i u njega stavila pripremljenu slaninu. Na ovaj način krompir neće da  bude suv i imaće poseban ukus.

E sad, bilo je potrebno još nešto da smislim i učinim  sa mesom. Miris ovčetine malo da ublažim. Zato sam isekla beli luk na sitne režnjeve.

Zasekla meso i u džepiće  ugurala beli luk. Volela bih da sam imala malo bosiljka ili ruzmarina. Sigurna sam da bi meso bilo još ukusnije i mirisnije, ali …… snađi se sa onim što imaš 🙂 .

Na kraju sam u tepsiju dodala malo vode i ulja,

sve dobro ušuškala folijom za pečenje i stavila u rernu da se peče. Videćemo kako će na kraju ovako sve „smućkamo“ da izgleda i koliko će ukusno da bude.

Mnogo sam razmišljala da li bi uz ovo glavno jelo napravila i čorbicu. Mi, rođeni u Vojvodini znamo da kažemo da nema jela, ako nema supe ili čorbe. No, kako moja kćerka ne voli jagnjetinu, a zaželela se ruske salate, odlučila sam se za predjelo koje će za nju da bude glavno jelo. Setila sam se da sam kod Gage na moje-grne.com videla recept majoneza sa testom, odnosno salata sa makaronama (upravo sam pronašla)   i odlučila da napravim takvu salatu.

Dok je  Tanja pravila rusku salatu od:   mešanog povrća, kiselih krastavaca, seckane salame, majoneze i pavlake, ja sam se bacila  na izradu testa.

Kupovna testa ne volim i obično uvek zamesim, kako za supu, tako i za druga jela. Ovde je iskrsnuo mali problem.  U frižideru sam imala samo jedno jaje. Dešavalo se i ranije da sam znala da zamesim testo i bez jaja, pa i ovde nisam mnogo očajavala.

Sipala sam brašno u činiju. U sredinu sam dodala to jedno jaje i vode koliko je potrebno da se umesi testo koje mora da bude tvdo. Što tvrđe to bolje. Inače, ako želite da napravite dobro testo, vode nemojte da dodajete. Pravite ga samo od brašna i jaja.

Testo sam dobro „uradila“

i razvaljala ga oklagijom.

Od izvaljanog i isečenog testa na listove,  napravila sam trgančiće, koje sam skuvala

i umešala u pripremljenu rusku salatu.

Dok se kuhinjom širio prijatan miris  iz rerne, smišljala sam šta bi mogli da popijemo uz pripremljena jela. Nakon slave i Nove godine ostalo je još po neka flaša i čini mi se upravo ono što mi je bilo i potrebno.

Pre svega, vino ne sme da prekrije ukus hrane, a ni vino ne treba da bude nadvladano hranom. Vino i hrana treba da se dopunjuju i pruže vrhunski gastronomski doživljaj.

Uz predjelo, odnosno kao aperitiv,  otvorila sam flašu kupinovog vina koje je izvanredno kod anemije, iscrpljenosti, slabe uhranjenosti, kod problema sa varenjem, reguliranjem krvnog pritiska  ili cirkulacije. Kako i kćerka i ja imamo manjka gvožđa u krvi, ovo je bio odličan izbor.

Uz jagnjetinu se poslužuju  suva bela vina,  dok uz tamna mesa kao što je ovčetina,   crvena vina. Kako je  meso koje sam upotrebila u ovom jelu nešto između, odlučila sam se za crveno suvo vino.

Uz malo mašte, iskustva,  nešto namirnica i mnogo dobre volje i ljubavi prema kuvanju, pogotovo prema svojim ukućanima,  može se mnogo.

Testo sa ruskom salatom je predjelo koje do sada nikad nisam spremala. Domaći trgančići su se divno „sljubili“ (moram da upotrebim ovaj izraz koji mi se mnogo dopada) sa povrćem, majonezom, pavlakom, krastavčićima i salamom. Što se mene tiče ovako pripremljeno bi moglo da prođe i kao glavno jelo. Ukusno i dovoljno sito.

Kupinovo vino bi mnogo bolje leglo uz recimo sireve kao predjelo, ali i uz ovo „pavlakasto“  nije ni malo loše bilo.

Što se tiče jagnjetine, odnosno ovčetine, da nije izgleda i crvenkaste boje niko od ukućana ne bi znao poreklo ovog mesa. Beli luk je izvanredno popravio ukus i miris.

Krompir, šta da vam pričam? Dimljena  slanina mu je dala ukus u  kojem bi svaki gurman uživao. Poklopljeno  folijom,  sve je prvo dobilo izvanrednu mekoću, a pri kraju, nakon što sam foliju skinula i lepu boju.

Komentari na tekst:

  1. Gaga каже:

    ja bih rado kod tebe na ručak 🙂 samo da znaš. 🙂
    Poslednji objavljen tekst od Gaga je Suva pita bez jaja

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge