Nekad kad su jaja bila mnogo jeftinija! Ogromneeee torte

Znate li vi, dragi moji prijatelji da ova Džepna Verena izmedju ostalog pomalo zna i da kuva?  Samo moram priznati, beše to nekad……… nekad  kad su jaja bila mnogo jeftinija.  🙂

Listajući album neki dan, pade mi na pamet da vam pokažem svoja umetnička dela. Recept  nažalost ne mogu da vam dam jer kadgod sam pravila neku tortu, prvo sam smislila izgled, zatim sam napravila piškote a potom pravila filove koji su mi se dopali. Bilo je tu zaista svega i svašta.

Torta koju sam pravila 2000 godine svom unuku.  Bio je oduševljen.


E sad, ako želite da napravite ovakvu tortu, prvo morate da izvadite iz regala jednu policu, zatim dooooosta jaja, mnogo bombona kamenčića, morate da znate kako izgleda fudbalsko igralište, i morate da se naoružate  strpljenjem.

Golove sam naravno seckala od oblatni,  svaku drugu kocku sam isekla jer mreža mora biti šuplja. Igrači i gledaoci su napravljeni od ratluka i šećera. Tamo u sredini desno nalaze se tribine. Na njima se nalazi Pera i Marko, opasni navijači. 🙂

2001. godine za godišnjicu braka svom suprugu sam napravila dvorac tortu. Beše tu spratova i to ne jedan, tri čak, te kupole pravljene od oblatni takodje,  samo kako sam ih savijala, pošto se obatne tada moraju malo nakvasiti nisu ispale sve iste, ali zato sam stavila gore čačkalice na kojima se vijorile zastave a na svaku sam nešto bila nacrtala,  te tako nije bilo ni važno ako se koja od njima malo i nakrivila.  Tu su i kapije i prozorčici sve opet od oblatni umočene u čokoladu.

Iste godine u oktobru nastao je i ovaj kamion. Točkovi su od jafa keksa. U kabini je bio i volan, te  mali vozač samo se na slici baš ne vidi jasno. U prikolici behu bomboni, jer ne može kamion biti prazan. Cela slika je malo mutna, ali kako je ona nastala od stare slike koja je  uveličavana da bi se torta bolje videla,  nije se bolje moglo ni napraviti.

2002. godine sam pravila već dve torte. Tako je Mladen dobio gitaru a mala Nikolina za svoj prvi rodjendan barbiku. Za gitaru je bilo potrebno samo iseći piškotu u obliku gitare,  napraviti fil i iscrtati žice. Beše ogromna,  ponovo  je  polica morala da izigrava tacnu.

Za izradu piškote za barbiku sam koristila tri šerpice,  sve jedna manja od druge. Na kraju sam stavila glavu od lutke i šlagom   iscrtala haljinu. Lako zar ne?

Nikolina je za drugi rodjendan dobila vozić i Cipelića. Jest da mu se šešir malo bio iskrivio,  nisam dobro umesila ratluk sa šećerom, ali sve u svemu nije loše izgledalo. Na svakom vagončicu su bile grisine i u njima razne bombone. Teretni to voz beše. Točkovi su bili od banana a šine  isečen rolat.

Mladen iste godine za svoj 4 rodjendan dobio je kućicu, vetrenjaču i reku. Reka beše lepa. Na njoj mostić,  u reci su bili kamenčici tj. bomboni. Tortica beše velika zamalo dugačka kao ceo sto što  može i da se vidi.

Mnoge od ovih torti sam imala priliku da vidim i po raznim  časopisima. Medjutim,  nisam pravila po njihovim receptima. Dosta toga sam izmenila, pogotovo filove, jer ja ne volim torte sa puno margarina, ali mi je dobro došao njihov izgled. Davalo mi je početnu  ideju, dalje malo mašte, želje, dara i sve drugo ne može da bude  problem.

Nažalost slike naredne dve godine nemam kod sebe. Ostadoše tamo negde….. kod bivšeg zeta.

Nakon toga život se promenio i ja više nisam bila u mogućnosti da pravim svojim unucima ovakve tortice. Ali znam, sigurna sam,  da ako ne ove,  ali naredne ……..  nastavljam sa iznenadjenjima.

Komentari na tekst:

  1. BRANKKO каже:

    I <3 torte! 🙂

    Kao mali sam obozavao "Sedmo nebo" pa sam od mame svake godine trazio da mi za rodjendan, sprema nju. Sada najvise volim vocne… i cokoladne… zapravo volim sve sem "Puslice" (ne volim onu koricu sto krcka).

    A sto se jaja tice, ne samo da su pre bila jeftinija (pa do pre par godina su bila ~4din a sad preko 10) nego su bila i krupnija. Sad samo ona seljacka vade prosek 🙂

    • verkic каже:

      Kod mene torte dobijaju ime po obliku. Cipelići, gitara, barbika…….a fil, posle deset godina zaista nemam pojma šta sam sve pouturala u odredjene torte. Imam vrag zna koliko recepata, te ih koristim kako mi padne na pamet. pri tome, moram priznati poslužila me sreća i uvek su zaista bile veoma ukusne.
      A jaja, ma ni ona sa sela više nisu kao što su bila nekad. I njihove koke se pogospodile, pa bi žumanjci trebali dobiti novo ime, samo nikako da smislim. 🙂

  2. Ivana70 каже:

    С нестрпљењем чекамо изненађења! 🙂

  3. Gaga каже:

    Baš su lepe, svaka čast!
    Meni dekoracije nikada nisu išle od ruke, a i nije ni nešto što me preterano oduševljava i kopka da usavršim.

    • verkic каже:

      Gaga dobro mi došla na blog.
      Moram priznati da sam ja uživala dok sam ih pravila a razlog je verovatno što su bila namenjena mojim unucima. Ništa mi nije bilo teško. Drago mi je što si me pohvalila, jer pohvala jednog tako izvrsnog poznavaoca kulinarastva kao što si ti, može samo izuzetno da imponuje i godi.

  4. sopran87 каже:

    E pa dobro su ispale slike s obzirom da si slikala foto-aparatom… 🙂

  5. zelenavrata каже:

    Ja ni obicam krug ne umem da napravim, svaka cast Verkic majstore! 🙂

    • verkic каже:

      Umeš umeš sigurna sam. Ja ću da ti govorim porukama, tu seci, ovo zamesi, ovo prilepi, ono ubaci, a ti ima da mutiš, sećeš…. ama remek delo ima da ispadne 🙂

  6. AnaM каже:

    Nemam reči…predivno.
    Ja pravim vrlo ukusne torte,dva puta nisam istu napravila,
    ali izgled…
    pa najblaže rečeno, zamisli erupciju vulkana u Irskoj… pa krenula lava ( to je obično fil sa previše putera, kao da će neko da mi ga otme, uvek dodam još malo…) sad se ta lava izlila po Evropi, pa je Alpi zaustavili, i tu je napravila još jednu planinu…

    • verkic каже:

      Ana moja, pa to je pravo umetničko delo …….nego kad krenem ponovo, nadam se da ćeš mi dati bar po neki dobar recept za fil. Samo, nemoj mi reći da si kao ja 🙂 . Mene kad neko pita: – hoćeš li mi reći koliko si čega…..ja mogu samo odgovoriti: – e viš’ ovu plavu čašu šećera, ovu šerpicu brašna……a to sve je za ovakvu tepsiju i to je dovoljno za ……toliko dece 🙂

      • AnaM каже:

        Dobijem ja recept za neki premaz
        200gr putera umutiti dodati sardinu i jedan iseckan crni luk, i 2 iseckana kuvana jaja.
        to je izgledalo ovako:
        otvorim frižider u njemu paklica od 250 putera, i još malo od druge paklice. Neću valjda ostavim ono malo?
        Nemam sardinu, pa šta, dodaću paštetu ionako niko neće da je jede.
        Sad luk seckani, koliko je to jedan??? Ovaj malecni, ili onaj za supu?
        Da dodam ja malo začina, 2-3 zrna capri, ups….ode 10 zrna. muljaj muljaj sad AnaM… tako, sad još da dodam malo kiselih krastavčića, hm…jedan feferon, šta fali?…
        gric gric, što su dobra ova kuvana jaja, šteta da ih stavim u tu papazjaniju, i dobra su za dijetu, njam njam…pa da, kuvano jaje troši više kalorija kad se vari , nego šta daje.
        Divno, sad sam još i oslabila:))
        Tako ja kuvam po receptima:))

        • verkic каже:

          Ana, takvi su i moji recepti. Turam sve što imam i biva nekako. Uživam eksperimentisati. Samo beše to nekad.
          Sad, e sad ……bolje da ne pišem recepte, il’…možda bi i trebalo. Ipak je ovo sad veće umeće. 🙂 .Mada svaki može imati isto ime: od ničeg nešto pa pored samo turim broj 1, 2, 3, ……. 🙂

  7. Charolija каже:

    Već ti rekoh, mogla bi ti od ovoga i biznis da napraviš. 🙂

  8. Autark каже:

    Jako su zanimljive. Torta je uvijek za okus, a detalji su za oko, zar ne? :))

    Prije svega, poštovanje jer ste dosta stariji od mene :)) Pozdrav!

  9. Negoslava каже:

    Epa, baba, svaka ti čast.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge