Samo malo, samo malo a toliko mnogo! „Spomenak“- ČESTITKE!

Moram, jednostavno moram ovaj tekst započeti pitanjem!

Koliko puta ste pomogli, ali zaista pomogli,  nekoga kome je pomoć  potrebna, koliko puta ste aktivno, na bilo koji način, učestvovali u humanitarnim akcijama?

Koliko puta ste obišli domove za nezbrinutu decu, decu sa invaliditetom ili posebnim potrebama, posetili domove za stare i nemoćne,  kupili nevažnu sitnicu a da ste pri tome znali da ćete svojom kupovinom pomoći i doprineti ……..?

Koliko pute ste pozvali hitnu ponoć ugledavši čoveka kako na ulici leži, uhvatili za ruku dete koje vidite da će pretrčati put,  nazvali policiju čuvši da vam komšija „ubija“ od batina vašu prijateljicu?

Koliko puta ste zaista nešto  konkretno preduzeli i učinili da bi jednoj, bar jednoj osobi bilo lakše, bolje makar samo na tren, da  biste im videli osmeh na licu, da bi videli predivan iskren ozaren pogled u njihovim uvek tužnim očima, koliko puta???

Ne, nemojte…….čujem već mnoge od vas…….nemojte mi samo reći:

– Ja da mogu ja bih…….

NEMOJTE MOLIM VAS!!!

SHVATITE:

– Vi da hoćete i uradili biste! I tu je tačka. Nema više priča, nema opravdanja, nema izgovora.

Ja danas mogu naći 5 svojih prijateljica i kupiti jedan set čestitki (10 komada) koje koštaju 500 dinara. Za nas pet i pored sve situacije u kojoj se svako od nas nalazi nije toliko mnogo. Zar ne?

Ja danas svom prijatelju koji ima svoju vlastitu firmu mogu reći :

– Čestitaj svojim klijentima Novu godinu pokazujući da si dobar čovek. Učini pri tome jedan human gest! Treba da ti bude čast da na umetku čestitke bude tvoj logo, tvoj tekst! Na taj način ćeš još više  pridoneti izgradnji poverenja, na taj način ćeš pokazati da sa tobom vredi raditi. Želiš to? Zar je onda tako teško učiniti dobro delo?

Ja danas mogu  Forumu žena, gde sam član  reći:

– Jedna žena jedna čestitka! Većina od nas su majke………….pa….zar je potrebno da vam govorim bilo šta više?

Ne, naravno da nije!

Za Decu SVE!

Ja danas mogu u svojoj stranci čiji sam član reći:

– Ljudi hajde da učinimo samo malo, samo malo a toliko mnogo!

Ja danas mogu pisati o uzvicima sreće i radosti gledajući izraz oduševljenje dece kada im se donese nova posteljina, novi  televizor, kompjuter…….. Ja danas mogu osetiti njihov zahvalan zagrljaj, ja danas mogu biti ponosna, a tako malo za to je potrebno!

Ja danas to mogu zamisliti i pisati o tome jer sam imala priliku videti ta mala jedinstvena bića, uživati u njihovom toplom zagrljaju, slušati predivne pesmice koje su mi iz zahvalnosti, ozarenih lica recitovali. Nije to bilo u Pančevu, bilo je na drugom mestu, u nekom drugom gradu, ali SVA DECA SU NAŠA DECA!

I vi to možete znajući da ste se pridružili jednoj predivnoj akciji!

Ovaj tekst je inspirisan  humanom akcijom koju ste vi dragi moji blogeraši i twitteraši podržali. Ovaj tekst je inspirisan Predivnom Dečicom sa Posebnim Duhom u Pančevu. I verujte mi nije mi bitno gde se ona nalaze. Da li su u Somboru, Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Kraljevu, Nišu, Novom Pazaru, Pančevu. Nije mi bitno u kojem su gradu jer sva deca su posebna i sva deca su naša deca.

Ja i na ovaj načim dajem  podršku onoliku koliku mogu. Ja mogu mnogo, vi možete mnogo, vaši prijatelji, poznanici, šefovi, rodbina može mnogo.

I ne zaboravite, odaziv neće biti uslovljen vašim načinom „ubedjivanja“ , argument je sasvim dovoljan sam po sebi.

Odaziv i pridruživanje ovoj akciji će pokazati koliko smo mi zaista humani ljudi. Ne ja, ili vi, nego onaj tamo…..i onaj…..i vi, baš vi kome sam se obratila……..

A svi vi koji gradite svoj brend,  jer on se gradi i na ovakav način – učestvovanjem u humanitarnim akcijama,  ne zaboravite:

„……..Spojom interneta i spojom društvenih mreža vrlo je jednostavno postaviti svoje mišljenje na bilo koju društvenu mrežu: twitter, facebook i da to neko mišljenje vrlo brzo dodje do hiljada čak stotine hiljada ili miliona ljudi…….“

Ovo su reči čoveka koji zna šta govori, velikog poznavaoca marketinga!

DANAS UČINIMO NEŠTO ZA

NARUČIMO  ČESTITKE!

MOŽDA I VAMA DEDA MRAZ DONESE NEŠTO LEPO!

Sve slike preuzete sa STRANICE, isključivo s’ namerom: pomoći deci  iz doma za nezbrinutu decu „Spomenak“ i osnovne i srednje škole „Mara Mandić“ (za decu sa posebnim potrebama) u Pančevu.

Komentari na tekst:

  1. Amarilis каже:

    Samo jedno – hvala na podršci!

  2. Miodrag Ristić каже:

    Meni je Deda-Mraz već doneo nešto lepo – TEBE! Mnogo ti hvala! Znao sam da ćeš nam pomoći, ali prevazišla si (više puta) sva moja očekivanja. Ti si jedno PRAVO čudo!

  3. Dudaelixir каже:

    Glupo bi bilo Verkić da sada nabrajam koliko sam puta pomogla deci iz Dečijeg sela, izbeglicama iz Hrvatske i bosne, i da više ne spominjem. Naravno, uvek i uvek ću pomoći i pomažem. Nije sve ni u materijalnom. Svaki dan „osmatram“ stare koji ulaze ili izlaze iz autobusa, pomažem da udju ili izadju, nerviram se što omladina neće da im ustupi mesto u busu, a voze nas kao da smonajgori šljam!
    Lepo je od tebe što podsećaš a na svima je da odluče po sopstvenoj savesti! 🙂

    • Verkic каже:

      Iskrena da budem mene muka hvata od toliko toga što vidjam svaki dan da ponekad ne mogu da izdržim pa ……. znam ja i podviknuti, održati po koju lekciju…….. 🙂
      Za tebe sam, draga moja Dudice ubedjena da si uvek spremna pomoći, učiniti, pružiti, znam da nikog ne bi ostavila a da mu ne pružiš ruke utehe i reči razumevanja makar.
      Medjutim Dudice, koliko je Dudica oko nas?

  4. SanjaKokica каже:

    Iskreno – mislim da nisam dovoljno pomogla 🙁 ne bih dalje komentarisala, pokušaj da nešto nabrojim je glup…valja činiti, ne nabrajati. Bravo Verkić što nam otvaraš oči!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge