Dižem glas! – akcija Očistimo Srbiju –

DIŽEM GLAS

protiv Petra, Vlade, Milorada, dižem glas protiv Svetlane, Vesne, Jasmine, dižem glas protiv svih nas koji smo  ikad bacili ma i papirić samo a da to nije bilo mesto namenjeno za njega!

I da znate, svi vi nabrojani, svi vi poznati i nepoznati, svi vi  „hrabri“ i nadobudni koji  se ne libite ni svetlosti dana i  svi vi „fini“,   vi koji kažete: – nikad ja ne bih …. majke mi, te se sve čudom čudite a u isto vrene obavijeni mrakom,  misleći da niko ne može da vas  vidi,  redovno  se pojavljujete kolima iz kojih vire najčudnije stvarčice i onako sve u letu izbacujete sejući ih u krugu od par kilometara, dižem glas protiv svih vas!

PRIDRUŽUJEM SE

 akciji Očistimo Srbiju!  Pridružujem se  i levom i desnom rukom,  usput klimam klavom do iznemoglosti, idem,  jurim, skupljam, pričam, slikam, prijavljujem,  pišem!

E sad, mogu li ja uopšte nešto novo da kažem?

Ne mnogo, ali mogu bar da dignem glas, mogu da pokažem konkretno sve ono na šta naiđem, da uprem prstomčupnem za rukav, da opomenemda slikam, da prijavim i na taj način,  ne samo da dam doprinos ovoj akciji sada, nego da  nastavim i dalje jer ova akcija treba da se nastavi  sve dok i jedan papirić leti nad našim glavama, sve dok i jedna flaša leži bačena kraj puta, sve dok naša izletišta ne budu prave male zelene oaze u koje ćemo bez straha da pustimo našu decu da veselo trčkaraju zavirujući u svaki žbun .

Aktivno sam učestvovala u mnogim akcijama čišćenja u svom gradu. Ove godine, verovali ili ne, čisteći šumicu nedaleko od zgrada gde stanujem,  bar pet puta sam prokomentarisala kako  svake godine sve manje i manje smeća pronalazimo.  E sad,   smeće,  otpad,  o tome neki drugi put,  mada sam  na tu temu pisala više puta na ovom blogu.

No i pored te moje sreće,  izazvane saznanjem da se kod nas ipak menja nešto na bolje,  ako krenemo malo dalje, samo korak, dva van samog centra grada,  nailazimo na  manje i veće divlje deponije koje su se do sada ne jednom uklanjale, ali bi se brzinom munje  ponovo pojavljivale.

NIZAK NIVO SVESTI  uopšte a posebno nizak nivo svestu o upravljanju otpadom

Kako menjati svest svih nas? Kako da sačuvamo naše prirodne resurse i životnu sredinu? Kako da naučimo šta je dopustivo, a šta zbog nas,  naše dece,  naše divne Srbije, zbog naše Planete, jedne jedine koje imamo  ne smemo da radimo. Kako da naučimo da  ne stvaramo komunalni  otpad  od nečega što sadrži mnoštvo sirovina koje  izdvajanjem ponovo može  da se upotrebi? Kako da naučimo da sve ima svoje mesto pa tako i sav otpad koji sami pravimo?

REŠENJE

je jednostavno!

Kućno vaspitanje pre svega!

Edukacije, konstantne edukacije i to  od predškolske dece pa tokom čitavog školovanja do nas, ovako matorih,  koji ruku na srce,  znamo da budemo mnogo gori od bilo kog deteta.

Međutim, za nas,  čini mi se,  postoji  ipak samo jedan lek. Teško menjamo navike, ali kad nas zbog naših činjenja ili ne činjenja, kad nas zbog naših loših navika  dobro  rebnu po džepu,  ne samo da ćemo da menjamo te naše navike, već ćemo veoma brzo da naučimo i da  sav otpad nije smeće, da otpad  može da bude  i  sirovina a da njenim izdvajanjem možemo nešto i da zaradimo.

Kazne, kazne moraju da budu drastične! Pri ovome ne mislim na one zvog bubamara, mada, obožavam ja i ta mala lepa stvorenja, nego kazne za sve one koje zagađuju našu okolinu, za sve one zbog kojih naši arteski bunari više neće biti ono što su bili, za sve one koji žele da promene ukus ove naše somborske vode, kazne za sve koje žele da promene sastav ove naše izuzetno plodne zemlje.

Zakone imamo, ali njih moramo i da  sprovodimo! I to ne selektivno. Zapamtimo to!

Komunalnu policiju imamo, ali ona mora i da radi svoj posao!

Nije dovoljno što ih vidimo u kolima. Ponekad je potrebno i da izađu iz njih,  ali za to treba veoma često i hrabrost. No niko nije rekao da će posao komunalne policije da bude lak. Na to su morali da budu spremni.

ČUVAJMO

našu predivnu Srbiju! Ne retko se kunemo u  našu ljubav prema njoj, ali kako pokazujemo tu našu ljubav?

Da li ta ljubav izgleda ovako:

i ovako?

Ove slike su načinjene sinoć. Tu divlju deponiju koja se nalazi na zaobilaznici

sam prijavila kao lokaciju za čišćenje. Slike su načinjene u sumrak, kad se moj suprug vraćao sa posla  i slikane su izbliza kako bi se video sastav otpada. Inače, deponija nije mala i beznačajna. Godinama se nalazi  tu a  dobar deo je već   prekrila zemlja i trava.

Da mi možemo da budemo i drugačiji, odgovorniji govori slika ispod.  Svako jutro naiđem na svog  komšiju koji uvek  u isto vreme očisti ulicu ispred svoje kuće, zatim i put nakon čega sve to lepo i šmrkom opere.

Podržimo akciju Očistimo Srbiju, prijavimo lokacije divljih deponija i pokušajmo da menjamo svoju svest. Sve potiče od nas samih!

Akciju Očistimo Srbiju  podržavaju i o njoj su do sada pisali:

Mahlat: #prijaviđubre – pliva se u vodi

Večni Dečak: Večni Dečak podržava akciju Očistimo Srbiju! A ti?

Komentari na tekst:

  1. […] licenceCreative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija. Džepna Venera blogDižem glas! #akcijaOcistimoSrbiju!Ne dozvolimo nikad da izbugimo veru u sebe i ljude oko nas!Pojedite svog slona!Tačka bez povratka!I […]

  2. Tijana каже:

    vreme je za ciscenje!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge