Za naš grad bez otpada!!!!!!

Svi mi imamo pravo na zdravu životnu sredinu, čak  to i Ustav Repoblike Srbije predvidja. I osim tog prava šta drugo imamo?  Sve zagadjeniju vodu, zemljište , sve više smeća na sve strane. Možemo li mi tu kao pojedinci nešto učiniti?

Naravno da možemo, ali i ovde kao i u svemu u životu  neophodna je edukacija.

E sad,  čim ljudi čuju reč edukacija,  većini se nažalost još uvek kosa na glavi diže.  Ma šta oni hoće, ma što bi ja, ma ovo ili ono….. Medjutim, uporni smo mi u Somboru. Ne damo naš grad.

Mi želimo da naš  grad i dalje izgleda ovako

Nikako ovako

Protiv ovakvog stanja bune se moji prijatelji, binim se i ja. Održavaju se predavanja, tribine.

Naš direktor Javno komunalnog preduzeća „Čistoća“  – Andrija Penzeš,  na sreću svih nas, veoma uporan čovek,  često zna reći:

– Ja ću govoriti, mogu i više, mogu svaki dan ako treba, mogu grupama, pojedincu, svejedno mi je. Biću dosadan i pričaću, i opet ću pričati. Svaki pojedinac koji shvati poentu i suštinu priče, za mene je jedna mala pobeda jer svako od nas je  veoma  bitan!

Ovo nije bio citat,  ja sam svojim rečima iznela (prepričala)  njegove reči koje su me se zaista dojmile. Ne samo reči, nego stav, upornost, njegova dela. Njegov odlučan pogled govorio je i više od reči.

Druga tribina  u nizi  „Podizanje javne svesti o upravljanju otpadom u Zapadnobačkom i Podunavskom regionu“ održana je u mojoj Mesnoj zajednici „Crvenka“ i zaista se svi zbog toga ponosimo. Svi prisutni  su slušali i upijali svaku izgovorenu reč.

Sam projekat finansira Evropska unija, rukovodi Delegacija  Evropske komisije. Partneri u projektu su Grad Sombor,  Javno komunalno preduzeće „Čistoća“ Sombor, Regionalna agencija za razvoj Sombor, Ekonomski fakultet Subotica, opština Kula, opština Apatin, opština Odžaci , opština Bač i opština Baja.

Predavanje je održao Andrija Penzeš, Project manager,  na veoma jednostavan, zanimljiv i  dopadljiv način.  Svakog mometa smo ga prekidali, postavljali razna pitanja što uveliko dokazuje koliko smo, duboko sam ubedjena u ovo, počeli da razmišljamo  o ovom veoma bitnom problemu.  Ono što je možda interesantno,  i nešto što je bilo zaista uočljivo, a to  je prisustvo ljudi od 30-tak do čak preko 60 godina koji su baš tim svojim pitanjima pokazali na najadekvatniji način zainteresovanost za ovakvu vrstu edukacije.

Mi moramo i možemo da utičemo na promenu navika i ponašanja svakog pojedinca. Na nas same,  svoju decu, prijatelje, komšije, jer jedan od najvećih problema predstavlja baš nemar nas samih. Moramo naučiti upravljati otpadom koji predstavlja opasnost po zdravlje i ljudi i životne sredine.

CITAT:

„Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom i nastojanje na njegovoj održivosti, obezbediće podizanje kvaliteta života, zaštita prirode i njegovih resursa od dalje degradacije sa jednim i osnovnim ciljem da svojim potomcima ostavimo zdravu životnu sredinu“ ( Citat preuzet iz publikacije  koju je izdao Grad Sombor a  štampan za sada u samo 1000 primeraka)

Rešavanje problema nije nimalo jednostavno,  prava polazna tačka je podizanje javne svesti svakog pojedinca….. Naš predavač pita: –  hoćemo li  cveće ili smeće?

Naš odgovor je: – mi naš grad želimo bez otpada. Želimo sačuvati naše zelenilo. Mi ćemo iskoristiti, selektovati, preraditi, ponovo upotrebiti uz pomoć i zajedno sa Vama.  To nam je mogućnost koju ćemo zgrabiti, prihvatiti, koju nećemo propustiti.

Mesec april kod nas u našem zelenom Somboru  je mesec čistoće i zato je ovo samo jedan u nizu postova na ovu temu.

Komentari na tekst:

  1. Celestina каже:

    Živim za dan kada će prošlost biti bacanje smeća, papira i bilo kojeg otpada na naše ulice, trotoare, zelene površine, kada će se naplaćivati kazne za svaki takav čin.
    Moj otac godinama već, iako ima 87 godine, čisti ulicu i to ne samo ispred naše kuće, nego zaista celu, od ćoška do ćoška. Nije mu teško nikad sagnuti se za svaki vidjen papirić.
    Tako sam rasla uz njega i tako odgajana. Zajedno smo često sadili i cveće čak i oko transformatora na raskrsnici naše ulice. Mnogi ovo možda neće razumeti ali ja se potpuno slažem s onim što su Vas pitali: cveće ili smeše?
    I ja kažem: CVEĆE jer lepše se osećam, lepše miriše, lepše je videti.
    Ne treba mnogo truda, da svako od nas ulepša bar onaj delić oko svoje kuće. Toliko svi možemo, a na taj način ćemo doprineti da nam svima bule lepše, čistije i prijatnije.

    • verkic каже:

      Celestina dobro mi došla na blog! Do sada si mnogo puta čitala razne tekstove na njemu, komentarisala si meni lično, rekla si mi u lice ono što misliš, nikad nisi ništa komentarisala direkto na blogu iako smo dobre prijateljice.
      Zato mi je još veća čast čitati ovaj tvoj komentar. Znam da je sve ovo što si rekla istina. Tvog oca sam videla samo jednom, ali poznavajuću tebe znam da je sve napisano zaista istina.
      I da borićemo se, jer cveće zaista mnogo lepše miriše a još lepše je videti. Ljubim te:)

  2. marouk каже:

    Pa mozda je jedini nacin da se edukuje ova nasa Srbija da se krene od manjih mesta. Beograd u svemu prednjaci a tu bi bio na kraju.
    Treba nam jedno dobro ribanje mozga, pa ce onda funkcionisati.

    Inace veoma podrzavam inicijativu u Somboru i zaista volim da vidim kad neko u tome uspeva 🙂

    • verkic каже:

      Istrajaćemo sigurna sam i pokazati kako se radi na pravi način. Sombor je uvek bio grad zelenila i to će i ostati. Hvala ti mnogo na podršci. 🙂

  3. sopran87 каже:

    Lepo je boriti se za zivotnu sredinu, bilo gde. Kod mene (u Beogradu) stvarno moze svasta da se vidi, i vrlo cesto mi se to sto vidim nikako ne svidja. Srecno!

    • verkic каже:

      Ne znam da li si ikad bio u Somboru, ali mi smo ti veoma uporan narod. Borićemo se za svoj grad, a imamo i sa kim. Rezultati moraju doći.

  4. Saša Antonijević каже:

    Potrebna je edukacija svih građana kroz razne akcije – tribine, predavanja, debate, emisije na TV i radiju, tekstove na sajtovima i blogovima. Takođe je važno naučiti decu dok su još u osnovnoj školi šta to znači čuvati svoju okolinu, čuvati prirodu. I mora se biti uporan u tome.
    Mada, i uvođenje komunalne policije je bitno, koja će sprovoditi zakone tako da ko baci smeće van propisanog mesta treba da plati kaznu. Ili u stihu:

    S jedne strane edukacija,
    a sa druge strane sankcija,
    ići čistom ulicom,
    biće prava uživancija. 🙂

    • verkic каже:

      Biće priče ovde još o edukacijama i ciljnim grupama, biće priče i o komunalnoj policiji. Tek sam počela 🙂
      Saša ova tema je neiscrpna, a naši ljudi, mislim na sve gradjana našeg prelepog grada, zajedno sa direktorom Javnog komunalnog preduteća „Čistoća“ – Andrijom Penzešom, sa svim zaposlenim, neumornim radnicima istog preduzeća, te podrškom ljudima iz naše opštine zaista možemo mnogo, .
      Tek sam počela pisati. Zvaćemo Vas u posetu i imaćemo s čim se podičiti. Imaćemo zaista šta pokazati. 🙂

  5. Nekili каже:

    Sve što je napisano ima smisla ali moram biti pesimista kada su veći gradovi u pitanju. Živim u Novom Sadu i moram priznati da naši radnici gradske čistoće rade punom parom ali ne mogu pokupiti koliko nemarni građani mogu baciti. Nebrojeno mnogo puta sam nailazio na kese sa đubretom u ulazu, na parkingu zgrade iako je kontejner na svega dvadesetak metara od pomenutih mesta. Ljudima je lakše da kese sa đubretom bace preko terase nego da ga odnesu do mesta predviđenom za njegovo odlaganje.
    Neću da generalizujem ali mislim da nama ne trebaju edukacije i tribine, već sankcije sa velikim S. Kao i novi zakon o saobraćaju, vozači su počeli da se pridržavaju propisa tek kada su kazne znatno povećane. Na žalost, mislim da naš narod možeš dovesti u red jedino kaznom, novčanom ……
    Da ne grešim dušu, naravno da ima onih koji vode računa o svojoj okolini i trude se da je zagađuju što manje ali ona druga „grupa“ je trenutno „jača“ …..

    • verkic каже:

      Prvo kako i dolikuje dobrom domaćinu, red je da ti poželim dobrodošlicu na blog. 🙂
      Slažem se u potpunosti s tobom. Rekla bih možda samo jedno, a o tome ću još i pisati, edukacije nisu organizovane isključivo za ljude naših godina. Takvi „vandali“ i te lenštine neće ni dolaziti na bilo kakva predavanja.
      Medjutim, mi moramo našu decu od malena učiti. Na taj način možemo mnogo postići. Jeste da se tako svest menja sporo, te generacije tek treba da stasaju a mi imamo sve manje vremena, ali se ipak menja. Ja sam recimo dok je moja kćerka bila mala (sada ima 30 godina) šetajući s njom kroz grad uvek govorila: – joj vidi kako je ova kuća lepa, a vidiš kako je neko nevaljao išarao, jelda da je to sad ružno, ili vidi onu tetu bacila papir, sad će njega nositi vetar, pa….. Ta moja kćerka nikad zaista nikad i nigde ništa niti je bacila niti je…. Znaš o čemu pričam. I to je edukacija. Pa tu su vrtići, škole……
      Ujedno, jedna informacija samo, kod nas će nadam se uskoro, zaživeti i komunalna policija. Još kad bi sankcije, novčane bile mnogo veće, jer izgleda naš narod samo ako ga po džepu udariš nešto će da shvati, tada bi se zaista bili mnogo veći efekti. I moraju biti, jer niko od nas nema pravo oduzimati našoj deci ono što im pripada.

  6. Exxx каже:

    Takve tribine i edukacije su nam neophodne. Đubra je na sve strane. Moj gradić je stvarno ruglo što se toga tiče. Ja svoju decu učim svojim primerom da ne prave đubre i da đubre skupljaju to je ono što je u mojoj moći i to radim
    Vama svaka čast za Sombor 😉

    • verkic каже:

      Hvala ti mnogo, samo istrajnošću i upornošću se mogu postići pravi rezultati, zato ćemo istrajati, a kad dodjete kod nas sa ponosom ću moći reći: – OVO JE MOJ GRAD 🙂

  7. Nekili каже:

    Odgovoriću kako dolikuje dobrom gostu: „Bolje Vas našli“ 🙂
    U osnovnoj školi je svaki razred imao svoju „parcelu“ u dvorištu za koju je bio odgovoran i na kraju svakog meseca se proglašavala najurednija, tako da mi je edukacija od malih nogu i te kako poznata, da ne pričam o edukaciji kod kuće ……. Mislim da su mnogo veći „problem“ ljudi koji žive kao podstanari i koji ne cene okolinu u kojoj sutra možda već neće biti ……. Opet, ne želim da generalizujem ali sam siguran da svako više vodi računa u i o „svom dvorištu“ nego u „tuđem“ ……….
    Dobar deo ličnosti i karaktera se formira u kući, u okruženju svojih najbližih dok smo još „mali“, tako da sam mišljenja da se ne mogu deca baš mnogo razlikovati od svojih roditelja. Današnji tempo života ne dozvoljava luksuz dovoljno slobodnog vremena koje bi se iskoristilo za vaspitanje omladine ali to je već neka druga tema pa je ne bih ni otvarao 🙂
    Zaključak je da treba da damo svoj maksimum u održavanju bar postojećeg stanja a ukoliko postoji šansa da se ono i najmanje popravi, treba iskoristiti …….

    • verkic каже:

      Hvala zaista na iscrpnom komentaru. Dogod postoji ljudi koji svojim mišljenjima i stavovima skreću pažnju na ovu temu mi svi zajedno možemo napred, možemo razvijati svest i samim tim mnoge stvari će doći na svoje mesto.
      Evo daću još jedan dobar primer kako mi neke probleme u Somboru rešavamo.
      Ako se desi da vidimo recimo neko vandalsko ponašanje, lomljenje, kidanje bilo čega i bilo gde a posebno na dečijim igralištima imamo broj telefona koji možemo zvati u bilo koje doba, znači i danju i noću i dalje oni u saradnji sa policijom odrade sve ostalo. Možemo ostati potpuno anonimni, nije potrebno ni predstaviti se ni ostavljati broj telefona. Ovo je dobro, jer mnogi ljudi neće ništa prijavljivati iz straha da ne bi kasnije….. I ovo je nešto što do sada nije postojalo, a sada funkcioniše.
      Ali kako sam krenula ja ću ovde u komentarima već mnogo toga unapred otkriti, te neće biti ni potrebe pisati ostale postove. Šalim se naravno. 🙂
      Hvala Vam još jednom!

  8. Predrag Supurović каже:

    Verkić, ima jedan efikasan metod koji ništa ne košta: kad god vidite nekoga da otpadak na ulicu a vi ga opomenite. Opomenite ga fino i uljudno ali tako glasno da se cela ulica okrene za njim.

    • verkic каже:

      Najbolji predlog do sada moram priznati. :))))) Veruj mi na reč, ja ću lično biti prva koja će tako reagovati, pa šta bude!

  9. […] Zatim  javne tribine po Mesnim zajednicama, odnosno 10 javnih skupova. Sećate se jedne od njih, one u mojoj mesnoj zajednici? Pisala sam o tome već. […]

  10. […] 02, 2011   Verkic   No comments U aprilu prošle godine napisala sam dva posta:  Za naš grad bez otpada ,  Dekica zna kako treba.   Ova dva teksta mogu da budu  svojevrstan uvod u ovaj koji će da […]

  11. […] Edukacije, konstantne edukacije i to  od predškolske dece pa tokom čitavog školovanja do nas, ovako matorih,  koji ruku na srce,  znamo da budemo mnogo gori od bilo kog deteta. […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge