Za njih, samo za njih vredi se boriti!
Juče, 28. 06. 2010. godine više nego ikad, u glavi mi se vrteo film celog mog života. Sve kroz šta sam prošla, sve na šta sam naišla, s’ čim sam se borila.
I davne, 1389 godine, behu ljudi kojima ništa nije toliko sveto bilo a da se ne bi moglo prodati, unovčiti i izdati. I tada, kad su svi Srbi bili na Kosovu Polju nisu svi imali iste misli i opredeljenja. Jedni su bili uz Vuka Brankovića, drugi – uz čestitog Kneza Lazara. Tako je i danas.
Koliko nas bi se danas borilo do kraja za istinu i pravdu?
Ima li razlike pitam se?
Htedoh ja pisati o Svetom Lazaru, o slavi naše Mesne zajednice, ali kao i uvek jedna reč je dovoljna da se ode negde u dubinu, da počne mnogo šire da se razmišlja, povezuje, uporedjuje. Ne želim da nastavim u započetom tonu, iako bi se zaista mogao staviti prst na čelo……..
Knez Lazar budi u nama ponos. Bio je blag, krotak, ukrašen nezlobivošću, istinom i pravdom, bio je pravičan i mudar vladar, nežan otac, plemenit i veran suprug. Više o Svetom Knezu Lazaru.
Par godina je kako živim u delu Sombora gde se 28-mog juna okupljamo za slavu naše MZ . Ni ovog puta nije bilo drugačije. Ono što sam primetila i što moram da istaknem, jer mi je posebno drago, je sve veća prisutnost dece. Uživala sam u predivnoj svečanosti koja je okupila mnoštvo naših sugradjana.
Kao i uvek želela sam ovekovečiti ovakve trenutke u svom životu. Nažalost, ovog puta biće svega par slika. Jedan od razloga je što mi se „desilo“ nešto sa aparatom, te slike koje su slikane nakon ulaska u prostorije (kiša nas je poterala) su veoma loše i tamne, a drugi razlog je što ovog puta nisam mogla da ostanem do kraja.
5 slika, iako lošeg kvaliteta, dovoljan je dokaz koliko nam je lepo bilo ovog svečarskog dana. U prepunoj sali mogao se čuti veseo žagor dečijih glasića. Njihova igra nas je sve oduševila.
Zato ostavimo sve po strani. Naše prepirke, svadje, nesuglasice jer nemamo pravo na njih. Gradimo bolju, lepšu budućnost jer oni to zavredjuju. Za njih i samo za njih vredi se boriti. Ne smemo nikad to da zaboravimo!
5 
0 
37
U deci je budućnost…
Naša sadašnjost i nasledja nije baš nešto sa čime se možemo pohvaliti.
Pokušamo da našoj deci bude drugačije, ne bolje…neka im bude DOBRO!
Dobro, bolje, drugačije, sve je to na neki način isto. Igra reči, ali mi se razumemo. Naša deca imaju mnogo više nego mi što smo imali, ali su zato uskraćena za sve one lepe stvari koje su se nama dešavale (govorim o svojoj generaciji), uskraćena su za predivna druženja……..za ….mogla bih mnogo toga nabrajati. Nije sve u novcu, postoje vrednosti koje se ne mogu ničim platiti. Ja sam ubedjena da ovakva deca koja svoju energiju troše na druženja, na igru (folklor), koja se od malena uče poštivanju od svojih drugara do onih starijih, koji uvažavaju i cene……. koja…… nikad ne mogu izrasti u negativne osobe. Meni je to najbitnije, a sve drugo…….biće.
U pravu si Verkić, vera u bolju budućnost i nada u nju! 🙂 Sve za našu decu! 🙂
Obožavam svu tu decu koju imam prilike videti, družiti se njima. Predivna su i ona su zaista zaslužila da se borimo svim srcem i dušom za njihovu budućnost.