Džepna Venera blog

Nedavni blog post  – Elibertaciono pismo ili Povelja slobodnog i kraljevskog grada Sombora nije bio slučajan. Tema o kojoj sam pisala je na neki način uvod u ovaj današnji članak.

Carica Marija Terezija  je 17. februara 1749 godine potpisala  Povelju kojom Sombor dobija status slobodnog kraljevskog grada. Tada,  te davne godine,  Povelja je dočekana pucnjem iz topa, danas pak, somborci,  tog dana, proslavljaju Dan grada.

Svečana sednica Skupštine grada sa početkom u 12 časova održana je u sali Narodnog pozorišta. Potpisan je protokol o uspostavljanju saradnje između Sombora i Velesa iz Makedonije kao i  protokol o saradnji između Gradskog muzeja Sombor i Pokrajinskog muzeja Celje, iz Slovenije, održana je   projekcija filma „Sombor nekad i sad“  dok su u večernjim časovima gradjani Sombora  mogli pogledati i besplatnu pozorišnu predstavu – Mirandolina.

Medjutim, ovaj blog post će i pored svih ovih mnogobrojnih dešavanja tokom jučerašnjeg dana biti posvećen  samo jednom izuzetnom dogadjaju!

Koliko i šta znate o dugmadima? Da li ste,  recimo,  znali  da je arheološkim istraživanjem utvrdjeno da njihov nastanak datira još iz praistorije, da  su prva dugmad  od ćilibara izradjena  još pre 10.000 godina. Da li uopšte znate od kakvih sve materijala su dugmad kroz istoriju izradjivana?

Pokrajinski muzej Celje iz Slovenije, do 12. marta ove godine  gostuje svojom izložbom u Gradskom muzeju Sombor i sa posebnim zadovoljstvom ću  vam pokušati  preneti bar delić atmosfere sa ove  zanimljive izložbe koja je otvorena sinoć u  18 časova pod nazivom  „Dugmad iz zbirke Fransa Pajtlerja“ a otvorio ju  je  Bojan Šrot župan grada Celja.

Kako je izložba privukla veliki broj posetilaca nisam bila u mogućnosti napraviti  dobre snimke samog otvaranja, govora direktora muzeja u Somboru – Branimira Mašulovića, direktora Pokrajinskog muzeja iz Celja – Staneta Rozmana, župana grada Celja – Bojana Šrota, jer  se uvek, tu baš ispred aparata zatekao  po koji  lakat, poneka ruka, glava u pokretu 🙂  …….. ipak  sam izmedju mnogih posetilaca, kamera i fotoaparata uspela „ukrasti“ delić ove veoma atraktivne izložbe, delić puta DUGMETA kroz istoriju i to od dugmeta koji je nekad davno bio stvar prestiža do dugmeta kao predmeta  za opštu upotrebu.

Oduševljeno sam zastala već na samom ulazu. Sva dugmad su bila u obučenim vitrinama. Efekat fenomenalan, pun pogodak, bilo je mišljenje svih posetilaca, sigurna sam!

Crno-bela odela smenjivala su se u svojoj gordosti.

Obučene  vitrine su nas ponosno vodile kroz istorijat dugmadi, pričajući svoje priče.

Mnogobrojna dugmad od sedefa

Gvozdena, bakarna i dugmad od ćilibara

Plastična-dugmad

Mnogobrojna dugmad od jelenskih rogova i kostiju

Dugmeta  od krabinog oklopa

Mesingana dugmad

Posetioci su imali  priliku videti dugmad svih boja, oblika i materijala od: školjki, kosti, drva, kože, roga, minerala,  metala, bakelita, celuloida, porcelana, veštačke kože, tkanine……… Iako veliki broj raznog materijala, ova izložba je na jedinstven  način činila izvanrednu  celinu. Tek sada, gledajući je, shvatam koliko su takva dugmad morala predstavljati pravu dragocenost u vlasništvu pojedinaca i da su neku od njih mogle nositi jedino aristokrate i plemstvo.

Izložba će biti otvorena do 12. marta ove godine, tako da sam sigurna da ću je bar još jednom za to vreme posetiti, priznajem, uhvatila me je prava dugmemanija.

Autor izložbe i teksta je kustos Jože Rataj, postavka Vera Zorko, Alenka Zorenč i Jože Rataj, dizajn Ksenija Baraga i grafička oprema Urša Krašovic.

Inače, za sam kraj  ovog teksta, ne bi bilo zgoreg, još jednom da podsetim sve zainteresovane da naš, Gradski muzej u Somboru koji svojim izložbama i raznim programima obogaćuje kulturnu ponudu Zapadno-bačkog regiona, muzej koji čuva od zaborava,  radi svakim radnim danom od 9 do 18 časova, subotom od 9 do 13 časova i nedeljom za najavljene grupe takodje od 9 do 13 časova.

I ne, nemojte pomisliti da je ovo plaćen tekst. Ja sam jednostavno,  samo somborka, jedna od mnogobrojnih  koji uživaju u postavkama, izložbama i  dogadjanjima koje priredjuje naš muzej a koja će, budete li mi došli u goste,  sigurno vas povesti u njegov obilazak. 🙂 Ovo je obećanje! Do tada , mogu vam samo na ovaj način, putem blog postova na ovom blogu,  prenositi ovakva interesantna dešavanja.

Stalna postavka Gradskog muzeja Sombor nalazi se na prvom spratu ovog velelepnog zdanja