Najstariji tragovi ljudske aktivnosti na teritoriji Sombora i okoline

Ovog prvog dana u Novoj godini reših da se uhvatim u koštac sa jednim tekstom koji sam odavno želela da napišem, medjutim,  kako sam uvek malo podataka imala nisam ga  započinjala.  Ne znam da li je ovo bio samo izgovor ali , evo,  sada,  kada sam u mogućnosti svakodnevno da dodjem do najproverenijih i najtačnijih informacija, jer gde se do njih najviše može doći nego u Istorijskom arhivu, reših da započnem tekstove o mom rodnom gradu, mom Somboru.

Da se vratimo mnogo godina unazad.

Najstariji tragovi ljudske aktivnosti na teritoriji Sombora i okoline potiču iz mladjeg kamenog doba, neolita oko  6000 godina pre nove ere.  Karakteristike, odnosno odlike  ovog  perioda bile su obrada kamena, početak bavljenja zemljoradnjom, domaća radinost u koju spada predenje, pletenje i izrada grnčarije.

Naravno, pored bavljenja zemljoradnjom,  ljudi toga doba počeli su da pripitomljavaju i gaje stoku, medjutim, bavili su se i lovom i robolovom.

Od orudja  bila je poznata sekira od glačanog kamena, nožići i alatke od tesanog kamena, a od kosti udice, harpuni, spatule – gladilice, koje su služile najverovatnije za obradu keramike.

Posude koje su koristili a koje  treba istaći  su zdele na niskoj cilindričnoj nozi i lonce koji su  izradjivani od gline i  ukrasivani bojenim ornamentima. Grnčarija je u arheološkim istraživanjima  veoma bitna jer ona svojim oblicima i karakteristikama daje mnogo podataka o odredjenoj grupi ljudi, njihovom širenju i razvoju.

Na teritoriji Sombora i okoline predstavnik starijeg neolita je starčevačka kulturna grupa. Ime potiče od lokaliteta Starčevo kod Pančeva. Pored reke Mostonga u blizini Dunava, kod Koluta, Bačkog Monoštora, Doroslova, Bogojeva,  Bača, Deronja pronadjena su naselja ove kulturne grupe što dokazuje i potvrdjuje  ljudsku aktivnost u tom periodu.

Slika nastala  u noći muzeja. Predstavlja grob Bač „Topole“ Starčevo

Vinčanska kultura ( oko 4500 godina pre nove ere) je pak predstavnik mladjeg  neolita. Ime je dobijeno po lokalitetu Vinča kraj Beograda. Opšte karakteristike ove kulture su i dalje bavljenje zemljoradnjom i  stočarstvom, dok se naselja toga perioda razlikuku od ranijih. Zemunički objekti iz starijeg neolita zamenjuju se  kućama sa dvoslivnim krovom, izradjernim od drvenih greda i pletera, oblepljenog blatom.  Kad već spomenuh blato  i danas još ima kuća koje se zidaju blatom, samo se sada zidaju ciglom. Kuće su imale dve ili tri prostorije. Kao i u ranijem periodu i sada su se naselja grupisala na uzdignutim obalama kako bi se  zaštitile  od poplava.

Orudja i oružja su od kamena i kosti javljaju se u različitim varijantama i oblicima.

Na prelazu  neolita u bronzano doba, gde bakar dobija značajnu ulogu  razvijaju se dva nova kulturna kompleksa – badenski (stariji) i vučedolski (mladji)  koji donose promenu stila, nove keramičke oblike, te načine ukrašavanja.  Ovo je  period na granici dve civilizacije  – neolitske i metalodobne.

Posude iz srednjeg  bronzanog  doba

Kraj bronzanog i početak gvozdenog doba je praćen velikim etničkim kretanjima a ona su dovela do smene kulturnih grupa. Nove populacije donele su sa sobom i novo saznanje –  metalurgiju gvoždja.

Postepeno se formiraju regonalni centri sa svojom kulturom i razvojem. Iako tačnih podataka nema, pretpostavlja se da su kulture starijeg gvozdenog doba u Vojvodini egzistirale do dolaska Kelta na obale Save i Dunava, odnosno, do osnivanja plemenskih država Skordiska u III veku pre naše ere.

Završni praistorijski deo Sombora i okoline je mladje kameno doba. Nosioci kulture su istočnokeltsko pleme Skordisci.

Najstariji zapisi o prostranstvima sa ove strane Dunava ostavio je Herodot tokom V veka  pre naše ere.

Naseljavanje Kelta u donje obasti Panonije vezuje se za kraj IV veka pre naše ere. Prema istorijskim izvorima 335 godine pre naše ere delegacija keltskih ratnika posetila je Aleksandra Makedonskog u vreme kada je ratovao sa Tribalima na Dunavu. Keltska plemena su se nastanila u donjepanonskim oblastima u doba kada je Aleksandar Makedonski zašao u osvajanje prednje Azije.

Kelti su u više mahova prelazili Dunav i Savu, a 279 godine je bio i jedan veliki migracioni talas na jug, prema Grčkoj. Jedan deo je ostao u Grčkoj dok se drugi pod vodjstvom Batanata vratio u Podunavlje gde su se i naselili a nazivali su se Batanatima.

Predmeti iz mladjeg gvozdenog doba

Prilikom migracije keltskih plemena prema Podunavlju nastala su dva tipa naselja: otvoreni i zatvoreni (opidumi)

Današnja teritorija Bačke bila je van granice Rimskog carstva. Prirodna granica izmedju Rimske Imperije i varvarskih plemena bila je reka  Dunav mada je prisustvo Rimljana na Dunavu imalo ogromnog uticaja na kulturu plemena.

Borba za opstanak i potraga za sličnim uslovima života kao i niz istorijskih zbivanja u srednjoj Aziji navela je početkom I veka naše ere da su preko Karpata u srednje Podunavlje prodrla sarmatska plemena. Ona su pripadala porodici iranskih naroda. Prešavši Karpate naseljavaju deo naše teritorije pokorivši autohtona dačka plemena nakon čega nastavljaju zajednički život.

Sarmati su se doseljavala u tri navrata i to do kraja II veka, drugi do kraja druge polovine III veka a treći tokom celog IV veka. U ova 4 veka odnos Sarmata i Rimljana se menjao od neprijateljstva do savezništva i najamništva. Sarmati su često izazivali sukobe svojim upadima i pljačkaškim pohodima u rimske pogranične oblasti što je prekinuo dolazak Huna pod vodjstvom Atile i to početkom V veka. Nakon njegove smrti Sarmati, oslobodivši se hunske vlasti nastavljaju borbu sa Rimom.

Na nekim mestima leve obale Dunava postojala su rimska naselja i kastrumi. Dokaz je kastel Onagrinum kod Begeča na levoj obali Dunava kao i naselje kod Titela. Na tom lokalitetu pronadjeno je dosta rimskih kamenih natpisa. Na zemljištu sarmatskih Jazigam prema  jednom rimskom izvoru, sagradjena je rimska tvrdjava koja je nosila ime „Contra Bononiam in Barbarico in kastello Onagrinum“ površine 40 – 50 hektara. Otkrivene su opeke sa žigom Herkuleanske legije: „LEG VI H“, „LEG VI HE“, „LEG VI HRC“.

Rimske opeke sa žigom,  proizvodi ciglarskih radionica Legija II Adiutrix i VI Herculia, koxorte II Asturumet  et Callaecorum, koxorte VII Breucorum, civium Romanorum i privatne radionice Firminus.

Onagrinum je 293 godine verovatno podigao Dioklecijan dok je boravio u Sirmijumu a nastala je kao posledica odbrambene i napadačke politike.

Da li je Bačka izvestan period bila u sastavu Imperije ili ne,  ne zna se tačno,  ali je zasigurno postojao rimski uticaj što dokazuje i izvestan broj rimskog novca i keramike koje nalazimo po Bačkoj i to u Bezdanu, Svetozaru Miletići, Doroslovu, Svilojevu, Staparu.

Kada govorimo o periodu izmedju IV i VII veka govorimo o periodu poznatom kao doba Velike seoba naroda. Zapadni i Istočni Goti su bili prvi varvari koji su izvršili masovnu kolonizaciju. Njihov nomadski način života karakteriše nestalnost jer nomadska stočarska privreda zahteva stalna pomeranja.

U antičkom smisli reči, Sloveni su jedini varvarski narod koji su se ustalili na teritoriji Rimskog Carstva a da se nisu prilagodili vizantijskom društvenom sistemu. Oni stvaraju sasvim nove ekonomske i kulturne prilike na Balkanu.

U Panonskoj niziji je rana faza avarske dominacije obeležena upotrebom plemenitih metala za izradu konjske opreme kao i pojasnih garnitura. Iz tog vremena u Kuli su pronadjene i zlatne naušnice sa priveskom u obliku izvrnute piramide.

617 i 679 godine u dva napada na Carigrad ekspazivna moć avarske države dostigla je vrhunac. Poslednja akcija i potpuni slom  je za posledicu imao opadanje avarske države.

Ovim završavam ovaj deo o Somboru i okolini od praistorije do srednjeg veka. Sve podatke sam pronašla u Istorijskom arhivu u Somboru, dok su slike snimljene u noći muzeja (o kojoj sam već pisala)  u Gradskom muzeju Sombor. Za više informacija posetite njihov sajt.

Nastavak priče o Somboru kroz istoriju usledeće ubrzo.

Komentari na tekst:

  1. Dragana Amarilis каже:

    Divno, kakav divan prikaz, uživala sam 🙂
    Koristim priliku, pošto si me inspirisala u postu, da ti preporučim, ako nisi čitala, knjigu (obožavam je), DRUID IZ SINDIDUNA, autor Vladislav Bajac. Tema, pomenula si, to je susret Kelta i Aleksandra Makedonskog, verovatno tu u okolini Sombora.

    I naravno da ti poželim mnogo zdravlja, što manje onih tvojih pilula, da ti se ostvare sve želje i da ti se desi novi kompjuter. Nama ostalima želim mnogo, mnoogooo lepih i jedinstvenih postova od naše Verkić, Džepne Venere.

    • Verkic каже:

      Hvala na preporuci i divnim željama.
      Prelepo je prvog dana u Novoj godini dobiti ovako lep komentar koji zaista daje snagu, volju i želju za nastavak onog što započeh.
      Hvala draga Amarilis, uvek si bila moj andjeo koji je znao baš u pravom momentu ……. znaš o čemu govorim 🙂

  2. Dudaelixir каже:

    Verkić, hvala ti puno, jer, istorija mi je uvek bila bauk. Nisam je volela, mrzila da štrebam!
    Baš si se potrudila, svaka ti čast! 🙂

    • Verkic каже:

      Dudice ja sam istoriju baš volela, ali sada na nju gledam nekako drugačije.
      Tada smo morali učiti, što baš i nismo želeli uvek, sada imam želju da saznam nešto više, sada na nju gledam kao na dobru priču koju je interesantno saslušati jer nam daje mnogo informacija.
      Želela sam da moja priča o Somboru bude potpuna. Da se u njoj sliju sve informacije do kojih se može doći. U startu nisam potpuno uspela, jer mi je jedna naša „kuća“ u Somboru odbila pomoć sa obrazloženjem:
      – da ste novinar ne bi bilo problema, ovako………..
      Nailazim opet na ono: blogeri???? ……. No, blogeri zaista postaju sve uticajniji i uverena sam da će se odnos prema nama veoma brzo izmeniti. Na žalost za sve „novo“ treba vremena. Ljudi moraju da menjaju svoja shvatanja!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge