„Nešto za dobrobit nekoga“ – #TweetupSO_2

DSCI00312

U subotu, 03.09. održan je još jedan, ovoga puta isključivo radno-edukativni #TweetupSO. Sretna sam što je još jednom urađeno:  „nešto, za dobrobit nekoga“,  kako to Zubarica  zna da kaže i što sam ja bila deo svega toga!

Informacije, sa  prezentacijama  ću da postavim čim dobijem obrađen video od našeg učenika Darka Đurana koji je kompletno dešavanje zabeležio svojom kamerom . U medjuvremenu, red je da napišem bar par rečenica,  kratak osvrt na sve ono što smo ovoga puta uradili ili nismo uradili, a mogli smo.

Ideja,  da se deci približi i na jedan drugačiji način govori o društvenim mrežama, njihovom značaju, uticaju, prednostima,  ali i mogućim  rizicima je sprovedena u delo.

Jasna Matić, Gordana Čomić i Dalibor Bazina su svojim prezentacijama  i  predavanjima,  prilagođenim i   veoma razumljivim za ovaj uzrast slušalaca,   doprli do mnogih  od njih.  Napravili smo još jedan mali korak ka pravilnijem shvatanju društvenih mreža što nam je bio cilj.

Koliko sam uspela da pratim izraze dece u toku samih prezentacija, sa velikim zadovoljstvom moram da kažem da sam „uhvatila“ iznenađenje na njihovim licima kada su čuli da je  sve što na internetu urade  svima i zauvek dostupno. Ako  samo i ovu informaciju usvoje i ona  ostane urezana u njihova sećanja postigli smo mnogo. Podstakli smo ih na razmišljanje!

Postigli smo da   shvate da deljenjem informacija o sebi grade sopstveni online identitet a da samim tim njihov odnos prema  društvenim mrežama  mora da bude bar malo drugačiji. Čuli su i da niko od nas ne može da se skriva iza nickova, čuli su ….. ali ne bih ja ovde sada da prepričavam ova zanimljiva predavanja, imaćete prilike čuti ih u videu koji će biti postavljem za nekoliko dana.

Značaj ovog skupa je ogroman i ne želim iznošenjem ni jednog problema na koji smo naišli toga dana da ga umanjujem, ali, i ako nisam novinar i nemam obavezu prenošenja vesti  ….. ja sam tviteraš koji uvek sve informacije prenosi istinito iako  verovatno neću moći  da izbegnem da budem bar  malo i subjektivna.

Neosporna je činjenica da  živimo u vremenu izuzetno  brzog  razvoja tehnologija, ali i da ih se plašimo a samim tim i teško prihvatamo sve novine  pogotovo mi u manjim mestima.

Internet nam pruža mnoge i neslućene mogućnosti  koje ne umemo na adekvatan način da  koristimo, bolje rečeno bojimo se da ih koristimo a to je verovatno i jedan od razloga zašto i ne želimo da se  potrudimo da shvatimo i naučimo,  pa makar  onaj mali deo koji je u domenu našeg posla. Ovo je jedan od razloga zašto sam ponovo bila suočena sa velikim tehničkim problemima.

Nažalost Somborski Telekom nije posao odradio kako treba. Samo izuzetnim zalaganjem Dalibora Bazine, i Jelene Čekić, naše domaćice ispred Doma učenika,  smo uspeli bar donekle da otklonimo poteškoće na koje smo naišli. Vremena smo imali malo i zbog toga im se još jednom ovako javno zahvaljujem na svim naporima koji su uložili. Sliku na live streamingu smo imali samo zahvaljujući njima  ali što se tiče zvuka nismo mogli da učinimo ništa. Bio je izuzetno slab.

Sala Doma učenika srednjih škola, koja ima 70 mesta, je bila puna učenika srednje škole „Sveti Sava“.  Na samom  početak ovog tvitapa slušaoce je dočekalo malo iznenadjenje. Njihovi drugovi su izveli kratak „igrokaz“ o kojem će još biti reči.

Usledela su predavanja Jasne Matić i Dalibora Bazine nakon kojih smo morali da napravimo malu pauzu kako bi dočekali Gordanu Čomić koja je imala i drugih obaveza u Somboru.

Deca kao deca, iskoristila su pauzu kako bi se malko „razbežali“, ali i ako sam zbog toga malo razočarana ne mogu na njih da se ljutim 🙂 Zbog toga  je sala u drugom delu bila poluprazna i  svega 40-tak dece je saslušalo  izuzetno zanimljivu Gordaninu prezentaciju.

Četvrti predavač je trebao da bude Pavle Savović, medjutim zbog bolesti nije mogao da dodje, što nisam znala do samog početka ovog skupa. I ovim putem, još jednom bih  mu poželela  brzo ozdravljenje!

Pitaćete se a zašto ovo uopšte i pišem. Svi ovi detalji mogu, kao informacija, dobro da posluže svima koji organizuju konferecije, seminare i razne skupove.  Uvek moramo imati i plan B u rukavu. Uvek moramo biti spremni i za ovakve iznenadne  situacije.

Za sada toliko. Ispod ovog posta se nalazi  par slika koje sam dobila od Aleksandra i Darka Đurana. Za par dana ću postaviti i video.

Hvala još jednom svim predavačima, svim učenicima pogotovo onima koji su ostali do samog kraja, hvala direktoru i profesorima na angažovanju i hvala svim zaposlenima u Domu učenika koji su sve učinili da ovaj naš skup uspe!

Veliku zahvalnost dugujem i JP „Službeni glasnik“ koji je poklonio knjige našoj za sada veoma skromnoj školskoj biblioteci,  njihovom direktoru, a posebno dragog, dragoj  Ljubici, a koje su zahvaljujući Milošu Djajiću, Mariji Laganin i Jasni Matić uručene profesoru Damiru Maraviću i već danas se nalaze na policama naše biblioteke dostupne svim učenicima.

Ne mogu a da se na kraju ne zahvalim i direktoru JKP „Čistoća“ Sombor, Andriji Penzešu, čijom zaslugom smo naše predavače obradovali malim skromnim buketom ruža.

Komentari na tekst:

  1. zubarica каже:

    Ako smem ja svoj još jedan utisak da reknem, a ti me ispravi – moguće da nisam u pravu.

    Tamo videh nekoliko velikih stvari, s moje tačke gledišta.
    Zgrada u kojoj smo bili je renovirana, maksimalno lepo koliko se moglo; ima novu stolariju (što nije mali posao), ima savršen sanitarni čvor, i tako dalje i tome slično.

    Drugo, ta deca imaju sad eto i wireless, koji sasvim lepo radi, koliko sam ja probala dok mi ne ode baterija :), i neko je dao sve od sebe da im kaže neku reč o tome kako internet može još da se koristi, kakve mogu imati koristi i štete i sve tako.

    I ŠTO JE TO BITNO: moj utisak je – da su to DECA KOJOJ TREBA.
    To je dom; dakle – tu deca borave kada nisu u školi; ‘oće reći, to im je druga kuća.

    Ja ću biti tako slobodna da kažem da su mi neka deca delovala „kao da nemaju kuću“ – ništa sa negativnom konotacijom, samo moj intuitivni osećaj (ispravi me ako grešim).
    Htedoh da kažem da sam imala osećaj da nekoj deci taj dom JESTE kuća, da nemaju drugu – ne znam zbog čega; ja samo ponekad nešto osećam bez racionalnog objašnjenja :).

    Ako je tako, tim veća je ta mala – velika akcija, u kojoj su ta deca dobila nešto što će im koristiti na ma koji način; u današnjem svetu nema ni posla i života bez interneta, pa će moći bar još jedan korak više da naprave.

    Fala na pominjaju i hvala na ugošćavanju :).
    Poslednji objavljen tekst od zubarica je Za one koji ne vole Miku Antića

  2. Deda каже:

    Sve vreme sam preko neta pratio desavanja i moram priznati da mi je jako zao sto nisam mogao da budem i ja deo ekipe.
    Svaka cast tebi kao domacinu, kao i tvojim gostima.
    Predivni ste!
    Mislim da je ovaj dogadjaj bio od velike vaznosti za tu skolu! Jako me raduje sama ideja kao i realizacija. Ta deca su sigurno dobila informacije i stekla jedno odlicno iskustvo koje ce im biti od velikog znacaja.
    BRAVO!!!

  3. Sandra Zmua каже:

    joj, draga verkić, ja sam ponovo bila na putu, ovaj put na totalno drugom kraju srbije
    ne želim da pišem sebi opravdanja, niti mi je ko to tražio, niti smatram da je ikome to potrebno, želim samo da pohvalim tvoj trud i zaista mi je žao što ni ovog puta nisam mogla da dođem, da te „ispoštujem“, kako bi ono zemunci rekli

    verujem u ono „treća – sreća“ i iskreno se nadam da ću sledećeg puta uspeti da dođem (ovo ti sad ja napominjem da želim još jedan #tweetupso :))
    Poslednji objavljen tekst od Sandra Zmua je Jututunska narodna himna

  4. Ljubica каже:

    Vera, pre svega drago nam je uvek kad mozemo knjige da poklonimo vrednim učenicima željnih znanja i uvek se rado odazivamo na takve pozive!
    S druge strane, jako nam je žao što nismo mogli da stignemo do Sombora 🙁

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge