Poreklo imena grada Sombor i Sombor kroz istoriju

Iako je poreklo samog imena grada Sombor sporno i ne može se sa sigurnošću dati pravo tumačenje, jedno od najverovatnijih  je ono koje sam i sama učila u školi a povezuje se sa imenom nekadašnjeg naselja koje je posedovala  vlastelinska porodica Cobor – Sent – Mihalj.

Sombor  je vekovima bio na granicama madjarske države te postoje mnogobrojna svedočenja  i radovi  madjarskih autora koji  su mišljenja da je ime grada Sombora  (Zombora)  nastalo  transformacijom imena vlastelinske porodice Cobor. Razlog je veoma jednostavan. Slovenski živalj  je  redje glasovne skupine zamenio običnijim i češćim, naravno   zbog  lakšeg izgovora. Tako je umesto „co“ sastao „so“, a umesto Cobor – Sobor. Kasnije je od Sobora nastao Sombor.

Poznate varijante ovog imena su:  Sanbor početkom XVII veka,  Sambor – 1667 godine, Sanbur – 1698 godine, Zibor – 1699 godine.

Prema svedočenju palatina Ileškazi Ištvana još su  Turci Cobor – Sent – Mihalj zvali Somborom (1599), no ipak ime  Sombor nije nastalo  po dolasku grada pod tursku vlast – 1541 godine već  pre njihovog dolaska. U to vreme  imena naselja su dobijala imena po posedu u vlasništvu feudalne porodice a to bi u ovom slučaju  bilo Cobor. Iz dokumenata se vidi da  Turci nisu odbacili crkveni deo imena Cobor – Sent – Mihalj kao „ćaurski“ već  sam narod pre njihovog dolaska.

Nakon turske vladavine zvanični naziv grada je Zombor. U mnogobrojnim dokumentima nailazimo i na Zombor i na Sombor a veoma često na istom dokumentu i na jedan i na drugi naziv. Današnje ime grada Sombor je slovenskog porekla dok je madjarska varijanta – Zombor. U SFRJ su obe varijante bile u ravnopravnoj upotrebi.

Toliko o poreklu samog imena grada,  no, da se malo osvrnemo i  na Sombor kroz istoriju.

Poplavama i pomeranjima toka Dunava kao i manjih reka Plazovića i Mostonge nastao je močvarni teren koji je bio obrastao trskom i vodenim biljem što predstavlja glavne odlike somborskog područja. O Mostongi se govorilo kao o  donjem toku Plazovića a tek u novije vreme se o njima govori kao o dve reke. Stanovnici su za svoja prebivališta  koristili ostrva koja su se dizala iz barovite reke kojih je bilo  ukupno  14.

Huni su u prvim decenijama V veka –  375 godine nove ere na području srednjeg  Podunavljana i Potisja pod svoju vlast okupili ostatke drugih varvarskih naroda. Medju njima su bila i slovenska plemena.  453 godine ona podpadaju pod Gepide, a 567 pod Avare, dok su se krajem treće decenije IX veka  pojavile i Bugarske čete koje su imale osvajačke težnje prema Panonskoj niziji.

U srednju Evropu na kraju IX veka dolaze Madjari. Pod Arpadovim vodjstvom  preko prevoja Vereci 896 godine došlo je 200.000 do 250.000 osvajača gde su zatekli slovenska plemena. Pokorenim plemenima Madjari su  nametnuli svoju vlast ali nisu uspeli izmeniti etničke prilike, medjutim posle poraza kod Augsburga – 955 godine  menjaju i način života.

U slovenskim plemenima su  postojali župani koji su prikupljali dažbine za novu vlast zadržavši  deo za sebe. Taj deo je morao biti odobren od strane osvajača.

Za vreme Stefana I (997 – 1038) najznačajnija je bila Bačka i Bodroška županija. Kako se tada vodilo  računa o organizovanju crkve i formiranju državnih upravnih jedinica po sistemu županija, crkva  je na taj način dobijala posede sa kmetovima.  U kartama pre mohačke bitke – 1526 godine se nalazi i mesto  Coborszentmihaly koje je  označavalo područje današnjeg Sombora.

Tatari su 1241 godine doprli i u Bodrošku županiju, medjutim na spiskovima  davaoca crkvene desetine se ne nalazi naselje Sent Mihalj. Ovaj podatak ne mora da znači da nije postojao.  Zahvaljujući močvarnom području neka naselja su uspela preživeti tatarsku najezdu.

Ugledni feudalac toga vremena  bila je porodica Cobor. Predak ove porodice,  Janoš I,  oko 1360 godine živeo  je u ovoj županiji a potpisivao se kao Janussy et Chobor Szt. Mihaly, nobilis de Bodrogh.  Na osnovu toga  zaključujemo da je naselje Sent Mihalj  u posed porodice Cobor došlo oko 1360 godine.

Uz dozvolu Madjarskog kralja Matije (1450 – 1480) porodica Cobor je na teritoriji svoga poseda Cobor Sent Mihalj 1469 godine sazidala  utvrdjenje od drvene ili kamene gradje.

Kao dokaz da je Cobor Sent Mihalj postojao uoči mohačke bitke nam svedoči objavljen poziv u Beču, Titelu i Cobor Sent Mihalju kojim  je papa Lav III pozivao na pokretanje krstaškog pohoda protiv Turaka 1514.

Porodica Cobor je nakom mohačke bitke za nasledje izmedju Ferdinanda Habsburškog i Jovana Zapolje bila  stala uz habsburšku dinasitju.

1541 godine Cobor Sent Mihalj je zauzeo Perteb paša i tako pada pod tursku vlast. Madjarski živalj se povuči  na sever.

Šezdesetih godina XVI veka u katastarskim popisima segedinskog sandžaka spominju se sedam nahija: segedinska, vašarheljska, kaločanska, šoltska, bačka, somborska i titelska. Sombor je  imao status tvrdjave i veoma značajno mesto u Bačkoj što dokazuju i državni prihodi koji  1570 godine u Somboru iznose 654.044 aspri , dok Kolut sa pustarom Kiš – kolut ima svega 47.630, Bezdan 4.633 a Doroslovo  7.000 aspri.

Najbogatija i najgušće naseljena teritoriju koju su Turci u drugoj polovini XVI veka  osvojili  severno od Save i Dunava je Bačka. Novi nameti, pljačkanja i zloupotreba turske uprave su nakon krize osmanlijskog feudalnog uredjenja i borbe koje su Turci poveli protiv Austrije i Ugarske 1593 – 1606   pogoršali položaj naroda u  Bačkoj. U području Sombora stacioniraju se odredi turske vojske kao i  njihovih saveznika – Tatara. 1594 godine dolazi do nemira i ustanka protiv Turaka u Banatum a nakon represalija prema ustanicima dogodila se i veća seoba srba iz bajske, somborske i subotičke nahije prema severu. 1598 veliki broj Srba seli se sa područja Sombor – Baje- Subotice.

U Somboru je glavni zapovednik dio Piri – paša  koji je bio   čuven po svojim nedelima nad narodima za koja je saznao i sam paša u Jegru te je poslao  izaslanika  da utvrdi stanje na terenu koji je svoj izveštaj   završio rečima: „Bačka je postala pustoš“.

U  zimu 1598 pa sve do juna 1599 godine  u Somboru je  boravila tatarska vojska. Gazigeraj, kan tatarske vojske je  bio ratnik ali ujedno  i najinteligentniji krimski kan, naučnik i pesnik.

1610 godine dok je segedinski sadžak  pripao Jegarskom ejalitu,  Sombor i dalje ostao nahijsko sedište u Bačkoj.

Dok sam čitala i proučavala sve podatke do kojih sam došla pronadjoh  i one  gde se govori da je  Evlija Čelebi,  koji je pratio Kara-Mehmed-pašu na put u Beč, opisao Sombor. Iz tog opisa se vidi da je Sombor  u stara vremena bio velika varoš. Grad je bio opasan opkopom.  On ga je nazvao-palankom jer je bio manje utvrdjenje, dok je spoljašnji deo nazvao-šeherom što bi značilo veće otvoreno gradsko naselje. U njemu se nalazila gradjevina od tvrdog materijala-citadela. U gradu su bila i dva šahi-topa.

1683 godine  u vreme napada  Turaka na severne delove Madjarske i pokušaja da osvoje Beč kroz Sombor je prošao i tatarski kan Kalga kako bi pomogao turskoj vojsci.

Turci i Tatari su Sombor napustili 12 septembra 1687 godine kada  ga naseljavaju Bunjevci i Duje Marković postaje kapetan somborskim militara.

Posle poraza austrijske vojske od Turaka, u južnoj Srbiji iz straha od Tuske i Tatarske odmazde, Pećki patrijarh Arsenije Čarnojević sa sveštenstvom i narodom krenuo je u seobu na sever. Nakon proglasa – pozivnog pisma od 06 aprila 1690 godine cara Leopolda da se pridruže u borbi protiv Turaka ova seoba bila je masovnija. Izbeglice sa juga naseljavaju predele preko Save i Dunava da bi nakon pada Beograda 28 oktobra 1690 godine  otišli još severnije do Sombora, Baje, Budima, Sent-Andreje.

Odredi iz Sombora, pešaci i konjanici predvodjeni Bunjevcem Dujom Mirkovićem učestvuju sa austrijskom vojskom u bici sa Turcima kod Slankamena- 1691 godine gde on i gine.  Veoma je interesantno da  je od 1963 godine u Somboru  poznat i naziv srpska narodna milicija.

Pre bitke kod Sente-11 septembra 1697 godine u Somboru, jakom uporištu carske vojske,  boravio  je i princ Eugenije Savojski prikupljajući vojsku.

Svi ovi podaci su izvučeni i u kratkim crtama ovde izneseni iz  mnogobrojnih spisa, dokumenata, knjiga koja se nalaze u bogatoj arhivskoj riznici  Istoriskog arhiva Sombor.

Slika mateke grada Sombora u tursko doba preuzeta je sa sajta Gradskog muzaja u Somboru.

Komentari na tekst:

  1. Dudaelixir каже:

    E, baš ti hvala na ovolikom trudu. Svaka čast! 🙂

    • Verkic каже:

      Dudice naša prošlost ne sme da bude mrtna i nepoznata!
      Svi bi mi trebali, svako naravno u onoj meri u kojoj može, pisati, govoriti i prenositi istinu o našoj prošlosti. Ona je jednostavno temelj i osnova iz koje se razvija naša budućnost.
      Sve što sam do sada i sve što ću u buduće pisati o svom Somboru biće na osnovu autentičnih dokumenata i eksponata kako iz Istorisjkog arhiva tako i iz našeg Gradskog muzeja. Zaposleni iz te dve naše ustanove se svojski decenijama trude sačuvati od zaborava kulturno nasledje našeg društva. Ovo je samo moj skromni doprinos njihovom radu.

  2. zelena каже:

    Bravo Verkic! Nisam pola znala a pola nisam ni sada procitala samo ono sto me zanima, da znam nesto novo 😀
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Zenske price

  3. zelena каже:

    eeee evo ga ono poslednji post, uspela si jeeeeeee 😀
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Zenske price

  4. AnaM каже:

    Do sad sam o Somboru znala samo onu pesmu. U tom Somboru…i žene piju vina:))
    Izgleda da ima i nešto drugo:)) To ti je kad sam ja neznalica geografska:))

    • Verkic каже:

      AnaM mnogo toga ćeš ti još saznati o Somboru 🙂
      Kad spomenu tu pesmu već znaš li je celu? Ima u njoj nešto i o ženama, ali malo njih tu strofu još peva 🙂

  5. Afroditta каже:

    E ‘ vrijednice jedna ! 🙂
    Danas sam saznala nesto novo ! 🙂
    Hvala na trudu ! 🙂
    Poslednji objavljen tekst od Afroditta je Flow

  6. duki каже:

    o istoriji Sombora znam dosta i uglavnom mi je sve ovo poznato. Ima samo jedan podatak koji me buni: prvi put čujem da je na kraju X veka postojala Bodroška županija. Kraj XVIII veka je koliko ja znam, vreme kada su u Austrougarskoj carevini ustrojili županije.
    Inače, da se ovo moje javljanje nebi pretvorilo u kritiku, moram da pohvalim tvoj trud i zaista se pridružujem apelu da svi koji imaju afiniteta i mogućnosti doprinesu rasvetljavanju istorije Sombora. Ja ću to svakako učiniti.

  7. Rajko каже:

    Iskrene cestitke! Ovaj blog jedan je od najboljih na koje sam natrkao . Ako se ikada budete prijavili za takmicenje za najbolji blog na nasem jezickom teritoriju obavezno cu glasati za vas . Podijelio sam sa svim svojim pratiocima na twiteru .

  8. Olgica каже:

    Danas je kisni dan u Milanu, sedim i vrsljam po internetu i naidjoh na ove predivne stranice o gradu koji volim, gde sam zavrsila skolu, gde sam se prvi put zaljubila i jos mnogo toga… Hvvala Vam od srca ocekujem jos predivnih stanica i natpisa o Somboru

  9. sastavi каже:

    samo jednom sam bio u somboru ali to nije uticalo na to da se ne zaljubim u taj predivni grad
    Poslednji objavljen tekst od sastavi je Prve pahulje sastav

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge