Sombor, grad sporta! (događaj koji pomera granice ljudske izdržljivosti)

ultramaraton

Sombor je bio još jednom domaćin pravog spektakla i događaja koji pomera granice ljudske izdržljivosti. Naime,  u subotu,  17.08.2013.  godine održan je 2. Ultramaraton Baja – Sombor i 1. Somborski maraton.

Start Ultramaratona je bio na trgu Svetog Trojstva u Baji, Republika Mađarska u 11:30 časova, kada je na put od 60 kilometara,  koliko iznosi razdaljina između dva bratska grada Baje i Sombora,  krenula grupa maratonaca.  Pred sobom,  pored velike razdaljine,  imali  su i izuzetno teške vremenske uslove. Preko 35 C  na vrelom asfaltu, koji se bukvalno  na pojedinim mestima blago “rastapao“.

Baja

Ceo Ultramaraton,  odnosno 60 kilometara je završilo 37 takmičara. Pobednik 2.Ultramaratona je, prošlogodišnji pobednik, Peter Steib iz Budimpešte, Republika Mađarska koji je trku završio za 4 sata i 19 minuta i time “popravio“ svoje prošlogodišnje pobedničko vreme.

Peter Steib - pobednik

Najbrža dama, na ovoj ni malo lakoj trci, bila je Kitti Kadar iz Kiskunfelegyhaze, Republika Mađarska, koja je u Sombor stigla nakon 5 sati i 56 minuta.

Prvi Somborci koji su pretrčali razdaljinu između dva bratska grada su Ivan Janković, Mirko Erdelji i Damir Marković.

Trasu od 60 kilometara u štafetama dva puta po 30 kilometara, pretrčalo je 48 takmičara, a pobednici su Somborci, članovi ARK “Somaraton’Josip Major i Miloš Kesić sa vremenom 4 sata i 28 minuta.

U okviru ove manifestacije održan je i 1. Somborski maraton.  Pobednik 1. Somborskog maratona je Somborac Jakša Zeković, dok je drugo mesto zauzeo  Lazar Rišar – ARK Somaraton, Sombor.

Sa ukupno 85 takmičara koji su trčali Ultramarton i 7 koji su trčali maraton, može se reći da je broj trkača koji su učestvovali ove godine za 20% veći u odnosu na premijerno izdanje ove manifestacije.

Takmičare je na cilju pozdravio gradonačelnik Sombora, Nemanja Delić koji je podržao istinske napore i promociju aktivnog načina života ovih trkača.

Ovakve manifestacije nemaju samo sportski karakter,  već one daju i veliki doprinos promociji Grada Sombora. Baja i Sombor su dva bratska grada, a Ultramaraton će  na svoj način još više doprineti unapređenju saradnje.

Sombor je ponovo bio centar jednog veoma značajnog događaja, a da bi izveštavanje o jednoj ovakvoj manifestaciji dobilo pravi epilog, u nastavku pročitajte i izjavu jednog od organizatora i učesnika Ultramaratona.

Samo par sati nakon istračanih 60 kilometara, skoro da još uvek možete da čujete otkucaje srca svog sagovornika.  Pitanja koja ste spremili, jednostavno ostavite po strani i sa ne skrivenim divljenjem slušate čoveka koji u takmičenju sa samim sobom biva uvek pobednik, jer za njega granice ne postoje. Pitam se koji je sledeći izazov?!

Damir Marković – Kada bi me neko pitao, šta ti je to trebalo, ili zašto izlagati telo takvim potresima,  imao bi možda i nekoliko odgovora.

Prvi jeste izazov i ispunjavanje ciljeva. To možda i jeste moj moto. Imati ciljeve u životu i ići ka njima.

Put će verovatno biti problematičan. Često znam da kažem –  čovek bez problema nije živ čovek. Takmičenje sa samim sobom, ispitavanje sopstvenih granica.

Kada je okruženje oko tebe aposlutno neaktivno u svakom smislu, pre svega društvenom, onda jednostavno mora da postoje ljudi koji će nekad i svojim malo rizičnijim akcijama probati da probudi i druge da se pokrenu.

Damir-Markovic

Porodica, želim da budu ponosni na mene, mada moram da priznam da im nije uvek baš dobro kad čuju šta sam sledeće zacrtao.

Morate voleti ono što radite. Ja volim da trčim i onda nema problema. Morate imati volju za ono što radite i onda je sve u glavi, telo samo služi da to izvrši.

Volim svoj grad i baš sam pravi “lokalac“.  Tako da sam razmišljao da nema ništa lepše nego posle takvog poduhvata utrčati u srce svog grada. Ne bi bilo isto da sam to uradio npr. u Novom Sadu.

60-ti-km

Da stvar bude dodatno teža, ja sam i organizator ove manifestacije, tako da sam pred samu trku, umesto da se spremam, jurcao  po zilion “papira“ i dozvola, malo se nervirao, nisam dobro ni dovoljno  spavao. Za jednog maratonca čak ni to nije bilo dovoljno, te sam sebi pridodao i brigu oko prevoza  trkača  busom u Baju, gde smo zbog graničnih procedura, stigli 10 minuta pred sam start. Naravno, da sam se jedva i to zadnji presvukao…

… A onda 60 kilometara koje sam čekao, da se isključim, da ostavim telefon… Samo 60.000 metara, Sunce, preko 35 C, asfalt koji se topi.

Ali onda vidite ljude koji vam se dive, bakice koje tapšu, naravno neki su i namrgođeni (s pravom misle da smo ludi),  zatim  tako pripekne da više nema živog bića napolju, samo mi.

Adrenalin raste kako se približvamo našem gradu, čak sve postaje i lakše, jer išlo se i više nego oprezno, svaki pogrešan potez značio bi kraj.

I onda istorija se ispisuje pred tobom. Na cilju,  čekaju me supruga i ćerkice sa transparentima. Shvatiš da život može biti lep kao na filmu, da ga čine te slatke sitnice … jedva sam suze suzdržao… ali bol me vraća u stvarnost.

Damirove lepotice

Vreme na semaforu 6 sati i 6 minuta. Kraj. Sreća. Ivan, Mirko (bez kojih ovaj izazov ne bi bio ovako sjajan) i Damir,  prvi Somborci koji su istrčali razdaljinu između dva bratska grada.

Samo su dva Somborca istrčala dalju razdaljinu od ove – 100 kilometara.  Dok dan kasnije još uvek imam ozbiljne bolove, pitam se da li je to novi izazov?

PS. Ne isprobavajte ovo kod kuće, stvarno potrebne su godine trčanja za ovakav put. Jer ipak sebe treba čuvati, ako ne zbog sebe samog, onda zbog ljudi oko vas koji vas sigurno vole.

 

Slike preuzete sa uz Damirovu saglasnost sa njegovog FB profila

Komentari na tekst:

  1. Negoslava каже:

    jedva sam suze suzdržao… ali bol me vraća u stvarnost
    Znači li to, možda, da je posle boli svaka pobeda, a ova to jeste, draža i veličanstvenija?

  2. Vesna Vujovic каже:

    Volim Sombor i drago mi je kada cujem za ovakva desavanja,a posebno mi drago zbog ovih mladih ljudi kao sto je Damir koji trabaju biti svima uzor jer propagiraju zdrav zivot,volju,upornost i nepostojanje prepreka.

  3. Cyber Bosanka каже:

    Iskreno, bez teksta sam. 60 kilometara?! Damiru svaka čast! Na upornosti, na volji, na energiji koju ima. Zaista može biti primjer svima – ne da trčimo, nego da toliko sebe uložimo u nešto što volimo. Samo tada će doći rezultati, odnosno ne mogu izostati nikako.

    Hvala, Vera, na ovoj inspirativnoj priči!
    Poslednji objavljen tekst od Cyber Bosanka je Liebster nagrada ili moj najiskreniji intervju u blogerskim vodama

  4. Ljubica каже:

    Iskrenost,cistota,postenje i dobro stalno pobedjuju nad losim stvarima.Potrebno je dosta volje i vere u sebe kako bismo kao duhovni pobednici izasli iz lavirinta svih zivotnih nedaca.Veliki borci poput Damira,nikada ne odustaju.Damire pokazao si nam snagu volje,sve pohvale. Vera hvala na divnom clanku i nadamo se da ce jos nasih somboraca slediti Damirovu stazu

  5. Slavko Ilić каже:

    Čoveče, 60km… Još ako se uzmu u obzir i vremenski uslovi (a ne mogu se ignorisati), pobednik je svako ko je prešao cilj. Mada, i sama volja da se krene u ovako nešto je dovoljna za pohvale.

    Verkić, znaš i sama koliko mi se Sombor sviđa a ovo je još jedan plus.

    Kako Damir sada, nakon ovakvih napora i uspeha, doživljavaju običan korak?
    Poslednji objavljen tekst od Slavko Ilić je Asus Padfone 2: Uređaj sa punom autonomijom

    • Damir каже:

      Pre svega sreća, zadovoljstvo. Još kad vidiš da ljudi to poštuju, da si ih možda motivisao, da si bio jedne velike priče…korak je lak kao pero, bez obzira što se još uvek nespava onako mirno bez bola.

  6. Milos каже:

    Bravo za Damira. 60 km je fascinantno. :)saglasan sa @Slavko – m pobednik je svako ko je prošao cilj. Lepa priča i još jedan veliki osmeh na pominjanje Sombora

  7. Ivan Mojsilovic каже:

    Svaja cast za uspeh i organizaciju dogadjaja.

    Pogledajte onaj auto na slici gore, moze neka retroaktivna kazna za dripca? 🙂

  8. zelenavrata каже:

    Svaka čast!!
    Poslednji objavljen tekst od zelenavrata je Venera u Vagi

  9. zubarica каже:

    Auf, fantastično :). Ne mogu da pojmim koja upornost i ljubav su potrebne za ovako šta. Mada, iako Damir kaže da se patio kao organizator – ja verujem da je to za njega zapravo mačji kašalj :), očito je da čovek voli to što radi.

    Jako lep događaj, jako lepe slike, hvala Vera :).
    Poslednji objavljen tekst od zubarica je Nekadašnja srednja klasa

  10. Damir каже:

    Drago mi je da se pokazuje da svojim delima možemo da pokrenemo ljude…ja sam ovde u ovom tekstu “slučajno“ izašao u prvi plan, možda ne bi trebalo. Jer svi učesnicu od subote su pobednici kako oni iz Srbije, tako i oni iz Mađarske, Hrvatske, Makedonije…u subotu nisu postajale “granice“. Ja sam jedan mali šraf. Pobednici su volonteri koji su pomagali, pobednici su svi ljudi uz trasu koji su pomagali, pozdravljali, “trubili“ nam iz kola…svi koji su nas dočekali, a i oni koji su verovali u nas. Mada sad kako se još i “digla prašina“ od Ultramaratona svi smo pobednici jer smo se ipak svi pokrenuli…

    • Verkic каже:

      U prvom planu uvek treba da su ljudi koji to svojim delima zavređuju. Ti si Damire jedan od njih. Žao mi je što juče nisam uspela da uspostavim kontakt sa Ivanom Jankovićem (poslala sam mu zahtev na FB za prijateljstvo, ali …), jer bi nam svima bilo zadovoljstvo da se čuju i njegove impresije. Nadam se nekom drugom prilikom.

    • Beli orao каже:

      Bogme, svaka čast. Ja sam svojevremeno trčao 800, i sada sam u formi, ali ne znam da li bih se usudio i na 5 km – to je poseban mindset. Jako lep događaj, živi primer kako nešto može :).

  11. Gaga каже:

    60km? Svaka čast! Ja to ni u mislima ne mogu, mislim da bih pala u nesvest posle pretrčanih 2km.
    Dobro, nije da baš nemam kondiciju, malo preterujem, ali za pretrčanih 60 km. zaista skidam kapu. Svaka čast Damire. Mada, takvi smo mi Markovići (moje devojačko), uporni, izdržljivi i kada se posvetimo onome što volimo, ništa nas ne može zaustaviti. 🙂 Svaka čast naravno svima koji su to istrčali.
    Poslednji objavljen tekst od Gaga je Salata sa ljubičastom boranijom i kelerabom

  12. Sanja каже:

    Neverovatno! Ne smem da pomislim ni 6 da pretrčim. 🙂 Svaka čast Damiru i ostalim učesnicima, naravno, fenomenalna priča. Kad čuješ nekog sa ovoliko entuzijazma ne možeš ostati ravnodušan. Bravo Damire!

  13. Ivana каже:

    Priznajem da nisam ni znala da postoji trka duža od Maratona, za moj pojam je i to ekstremno do maksimuma. Apsolutno poštovanje svima koji su imali hrabrosti da se u takav izazov upuste, i da su uslovi idealni, pa trčati 60km je duuuuuugačko (sigurno ne bih mogla ni na biciklu da pratim), da ne govorim o paklenih 35 stepeni…
    Svaka čast Damire, Ivane, Mirko, Jakša, Lazare, Kitti i svima ostalima.
    Poslednji objavljen tekst od Ivana je Lidija

  14. Иван Јанковић каже:

    Хвала свима који су ми пружили подршку. Хвала Вам Вера на овом дивном тексту. Хвала мом другару Дамиру на подршци у самој трци хвала вам свима који сте веровали у мене.Човек је спреман да пређе преко свих граница ако успе да усклади ум и тело. Да их уједини,и успостави баланс, јер једно без другог не функционишу.
    Устајао сам у 4:30 ујутро , а рука ми се мучила да дође до мобилног телефона и тог алармног дугмета…
    Чујем… гласове у глави да говоре, вичу : „РАНО ЈЕ ЈОШ!! ГДЕ ЋЕШ? СПАВАЈ!!“ све то једногласно уз ехо „ВРАТИ СЕ У ЗЕМЉУ СНОВА, „Snooze“ ПРИТИСНИ!!!“
    Напољу је било превише мрачно да би устао из кревета.И тако из месеца у месец. Болни мишићи, букте у ногама.Нокти се одвајају од прстију..ти двоцифрени километри из дана у дан,оставили су данак. Претварам се да то све не осетим..Чујем само мозак који заповеда… УСТАНИ ИВКЕ..БОРИ СЕ.. Болну гримасу замењујем малим „смајлијем“ …Знам да имам много тога данас, спаваће се кад се умре..При подизању, још већа вртоглавица,крвни притисак прешао минимум, мали број откуцаја херца..Питам се јесам ли жив, да ли да идем даље??
    Заправо немам шта да се питам…Због свих тих силних гласова који ми говоре да одустанем..
    Глас који сам одабрао је глас пркоса.. Глас који каже да постоји разлог због којег сам наместио тај аларм…
    ДОБРОДОШАО на пут успеха.
    Шта је сваки дан, ако не низ сукоба између правог пута и лаког пута…
    Кренуо сам узводно!! Кад сам већ тако одлучио,окрећући леђа ономе што је удобно и сигурно.. Морам бити сигуран да је то баш то што заиста желим, јер је лакши пут увек ту..
    Све што је потребно да пређем на тај лакши пут је да одустанем.. АЛИ ЈА ТО НЕЋУ..
    Сваким кораком долази одлука да направим још један.Ако сам већ на свом путу,онда није време да одустанем на пола..Борим се са противником којег не видим,али га осетим, ту је за петама..Дише ми за вратом..Мислим да сам опет то само ЈА…То су моји страхови, сумње, и несигурност.Спремни су као одред за стрељање.Спремни да ме скину са пута. Није их лако савладати, али далеко су од непобедивог..
    Почела је велика битка са самим собом.Ја и мој ум.. Битка између тела и ђавола који седи на мојим раменима. Ту је од мог рођења.Прати ме и говори да је то све само игра.Да је то све узалудно трошење времена..
    Откуцаји тог малог срца, надјачавају тај глас несигурности.Сагоревају сумње ватром која гори у њему..
    Борим се за живот за неког ко ми је битан, за љубав , за победу….

    После свега… Питам се опет: „Да ли је то што заиста могу? Да ли сам сигуран??“ Одговор је:“ДА!“

    Сад већ говорим свима:
    Кад си већ урадио све што можеш да се спремиш за борбу, и уђеш у арену или кошницу, онда је време да се избориш са непријатељем..са самим собом. Тек тада се можеш борити као лав на тој непријатељској територији ..Ниси једини, ту су и други који исто лове недостижни плен..очајнички гладни..
    Воља и вера у успех је та која ће те одржати да истрајеш. Треба веровати у глас који каже да то можеш боље, и више, и много боље и много више..
    Да учиш боље, и да певаш лепше; да трчиш брже или скочиш боље; да бациш више,и да возиш сигурније; да радиш, градиш и ствараш најбоље што умеш…
    Да су за тебе закони физике само предлог..
    Срећа је само последња жеља оних који верују да се успех дешава случајно, а проливени зној и проведени сати учења, рада, за ОНЕ који знају да је то ЈЕДИНИ ИЗБОР.

    Судбина не чека никога..Када дође твоје време хиљаде гласова покушава да ти каже да ниси спреман.Послушај само онај усамљени у дубини који ти каже
    УСТАНИ СПРЕМАН СИ..

    и све зависи од тебе.. пробао сам овај УЛТРАМАРАТОН и ЕТО УСПЕО САМ. 🙂

    • Verkic каже:

      Svaka čast Ivane! Hvala ti na ovim rečima nad kojima bi svako od nas trebao duboko da se zamisli. Mnogo puta u životu, ne samo da stanemo, već i odustanemo od nekog svog cilja, neshvatajući u suštini koliko smo jaki i koliko samo od nas samih zavisi da li ćemo ga dostići.

      Snaga nije u rukama i nogama, snaga je krije duboko u nama. Da li je to glava (um), srce, nebitno. Najvažnije je da verujemo u sebe i da nikada ne odustajemo.

      Vi ste 17-tog za sve nas bili heroji, jer ste nam pokazali kako se postižu ciljevi. Na nama je da pokušamo da se ugledamo na vas, da se pokrenemo, naravno, svako shodno svom interesovanju, željama i ciljevima.

      Hvala vam još jednom u ime svih nas kojima ste pokazali da granice postoje samo u našim glavama. Hvala vam i za doprinos promociji našeg Grada. Sombor je bio i ostao grad zelenila, mladih, sporta, kulture, fijakera… i predivnih gostoljubivih ljudi

  15. Slavica Menićanin каже:

    Zadovoljstvo koje čovek oseti kada se svojim delom izdigne iznad sebe samog i dobije potvrdu da je vredelo uraditi baš TO-je ogromno! Trud rad i disciplina uvek donose rezultate koji ne mogu ostati ne zapaženi.Ogroman sportski pozdrav za Damira,Ivana,Mirka,Josipa,Miloša,Jakšu,Lazara kao i za ostale učesnike-BRAVO LJUDI! Vašim primerom sigurno podstičete i druge ljude da žive zdravo i kroz sport ostvaruju sebe i ponosno nose svoje sportsko opredeljenje-MARATONCI!

  16. Suske каже:

    60km? BRAVO za sve koji su se usudili.
    Poslednji objavljen tekst od Suske je Kompanijski bluz -Kako da promovišete svoj rad na internetu?

  17. Vladimir Jerkovic каже:

    Znam ljude (Damir i Ivan)…ovakve stvari su ‚‚jevandjelja‚‚ ili u nekom prevodu ‚‚radosne ili lepe vesti‚‚ ako smem da poprostim to… to jeste vrednost, to jeste, ne samo ostvarenje kao posledica snažnog motiva postignuca kao takvog, nego nesto mnogo slicnije coveku i biti njegovoj. Ova dva coveka su ljudi pre svega, ja ih dobro poznajem, a Damir mi je najdobri drug.. drago mi je da u nekakvom kao panoptikonu ova vest postaje i podela iskustava i misljenja, a ne samo support tome i takvome! Damir me je i konkretno povukao u trcanje kojemu nisam bio blizak ni duhovno niti konstitucijom, a i danas kaskam, ali volim to trcanje i vecno sam mu zahvalan na tome…

  18. Kaća каже:

    Divna ideja, bravo.
    Poslednji objavljen tekst od Kaća je Repromaterijal za izradu nakita

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge