Verujem i hoću da verujem jer očigledno se menja nešto na bolje!

Sećate se deke Dušana čoveka sa 87 godina? Ako može on svaki dan zašto ne bi mi jedan dan u godini. Danas 05. 06. 2010. godine sakupili smo se ispred Mesne zajednice „Crvenka“ i krenuli u akciju „Veliko spremanje Srbije“.

Čekajući da se okupimo  nisam mogla da ne snimim dečicu, koji su skupljali papire tu oko nas u samom centru grada. Par njih,   spontano organizovani, bez odrasnih, roditelja ili učitelja dali su svoj doprinos ovoj akciji. Ta dečica sigurno neće sutra bacati papire od sladoleda ili čokolade na ulici.  Za ovo su zaslužni  prvenstveno roditelji,  te nastavnici i  edukacija u školama o podizanju javne svesti o upravljanju otpadom. Svi zajedno možemo mnogo da učinimo, medjutim ono prvo, osnovno uči se u porodici. Našoj deci smo mi primer.

Centar smo ostavili dečici 🙂 , mi smo otišli na prilaze Somboru znajući da  tamo uvek postoje divlje deponije. Mnogi,  izlazeći ili ulazeći u Sombor bacaju nažalost sve i svašta iz svojih kola,  vozova…..  tu je i pruga.

Prvo smo očistili malu šumicu iza ložione. Nismo se slikali, jer smo želeli što više za početak da uradimo. Zato samo jedna slika i to onoga što  smo prikupili. Uspela sam da  „ulovim“ samo našeg Sašu  i njegovu kćerkicu jer smo se svi razišli na sve strane.

Zatim smo krenuli niz ulicu.

Svaki papirić uz put smo podigli.

Veliki deo posla su odradili i željezničari. Ne mogu da ih ne spomenem.

Na putu  za Suboticu dosta smo se  zadržali.

Sav otpad smo trebali  da sakupimo na gomilu kod pruge. Odatle   će ga vozila „Čistoće“ odneti na deponijje.

Usput naidjoh i na jednu felnu. Dobro bi mi došao ovde i štap za pecanje 🙂 .

Da li je potrebno bilo šta  komentarisati ovde. Vrednice smo mi.

Samo mali delić naše vesele ekipe. Nisam baš ovako niska, ali morala sam se sagnuti da se i naša Jasmina vidi.

Danas smo uz smeh, priču i druženje nešto i odradili. Nećemo stati, jer nije dovoljan jedan dan, nije dovoljno nas desetak, dvadesetak, moramo i dalje raditi i to prvenstveno na podizanju svesti. Mada moram da priznam da u odnosu na prošlu godinu, mnogo manje smo toga pronašli na našim ulicama. Očigledno se nešto menja na bolje i veoma sam ponosna na to.

Ne znam kako je u drugim gradovima, ali naš Sombor je zaista svakim danom sve čistiji. I da,  umalo da ne zaboravim. Dogovorili smo se da se nadjemo i sledeće subote. Ne trebaju nama velike akcije, mi ćemo  sami da ih organizujemo, jer šta je malo a šta veliko kad je ovako nešto u pitanju.  Obići ćemo ista ova mesta,  malo još urediti  šumicu u kojoj smo bili i videti da li su se somborci zaista počeli menjati.

Verujem da se nećemo razočarati. Ma znate me već, ova džepna venera je  uvek veliki optimista. 🙂 Verujem u nas, u svoje komšije, prijatelje, sugradjane.

Komentari na tekst:

  1. AnaM каже:

    Džepna Venera je pokazala da je Venera koja svetli u tamnoj noći!
    Kad bi svi, ili bar većina, bili kao ti…

    • verkic каже:

      Hvala Ana moja draga, samo mnogo nas je takvih čak i boljih 🙂 Ja sam malo možda upornija od većine, i često znam i protiv vetrenjača, ali sve je to život, sudbina 🙂

  2. […] This post was mentioned on Twitter by Dragan Radović and Andrea Svilokos, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: Novi blog post "Verujem i hoću da verujem jer očigledno se menja nešto na bolje!" http://bit.ly/cs1pvk #verkic […]

  3. zelenavrata каже:

    Svaka vam cast!!!!!!!

  4. zelenavrata каже:

    I veruj, ko ti brani? 😀

  5. […] i pored te moje sreće,  izazvane saznanjem da se kod nas ipak menja nešto na bolje,  ako krenemo malo dalje, samo korak, dva van samog centra grada,  nailazimo na  manje i veće […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge