Hoću da mi se sve dešava odmah!

„Čemu bi uopšte život trebalo da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim! Neću da utucam ovaj svoj životić u nekom neprestanom čekanju. Šta radiš celog bogovetnog dana, samo nešto čekaš? Platu, večeru, proleće, letovanje, zimu, da provri ručak, da se ugreje peć, maturu, pa fakultet, pa muža, pa decu, pa unuke, pa kišu, pa sunce, pa da prestane vetar, pa da otplatiš kredit, pa da ti se očiste dosadni gosti iz kuće, pa da poče predstava, da počne neka televizijska masaža – i šta si radio? Ništa! Neprestano si nekog đavola čekao i on je stvarno stigao jednog dana, taj đavo, mislim, ali sorry, bilo je već kasno.

Hoću da mi se sve dešava odmah. Evo sada! Hoću da ćutim i slušam muziku koja mi se dopada i da ništa ne čekam, već samo da postojim, tako nekako – da osećam ruke, noge, zube, nepce, kosu; jednom rečju oću da baš sad živim, ako si razumeo šta oću da kažem?“

Momo Kapor

Komentari na tekst:

  1. Skills каже:

    Cesto cujemo „kad si mlad…“

    Interesantno, i kad malo sazris, i dalje sve hoces ODMAH! Pogotovo jer je vremena sve manje, samim tim i nade. Sve neki redovi, krediti, odobrenja…haos. 🙂
    Poslednji objavljen tekst od Skills je Asesmenti

Оставите одговор на Skills Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge