#patiblogere Mnogo lepa, pametna a bloger!

riznica-znanja1Moja mala riznica nastavlja se sa blogerkom koja za sebe kaže:  „…..Znate kako: mnogo sam ja padala na glavu kad sam bila mala.
Mislim da sam samo zahvaljujući tome postala mnogo lepa, pametna i bloger.“

Kamikaze

Sedim na podu i lagano odsecam kosu. Ustajem i oblačim svečanu odoru. Oko struka preklapam svoju zastavu, ritualno sporo, ritmično, uvežbano. Vezujem maramu. Stavljam beli šal.
Nazdravljam.
Spremam se da poletim na krilima božanskog vetra.
Bez i jedne misli.
Sa samo jednim ciljem:
sunovratiti se bez straha.
Pravo u život.

Neću

Kafu bez kofeina.
Vazduh bez mirisa.
Hranu bez ukusa.
Cigaretu bez nikotina.
Bezalkoholno pivo.
Sugar free žvake.
Coca-colu light.
Seks bez nežnosti.
Nežnost bez strasti.
Automatik menjač.
Knjige na CD-u.
E, neću.
Može mi se.
Sanjiva sam.
Slušam ovo, i baš mi je lepo.

al’  neću CITAT: – ……Noćas bih mogla napisati … jedan veseo, optimizmom začinjen tekst, lišen vulgarnosti, sarkazma, pun nežnosti, romantike, politički korektan i socijano adaptiran … k’o Džejn Ostin na ekstaziju…al’ neću……

‘oće to mene od punog meseca CITAT: –

‘Oćeš ti da ja tebi bacim tako neku vračku

pa da te gledam odozgo i smejem ti se, a?

I da zbog mene ne spavaš

I da zbog mene ne izadješ

I da zbog mene poblesaviš

I da zbog mene zaboraviš na koju stranu treba da ideš.

Je l’ stvarno ‘oćeš da ja malo tebi budem mesečina?

Flashback CITAT: –

……*Pripadanje
Jednostavno. Ruka u ruci. Glava na ramenu.
Sasvim  prirodno. Iskreno. Opuštajuće. Oslobadjajuće. Potpuno.
Kao što pristaje savršena rukavica. Kao da je oduvek.
Jebiga.
Umetnost.
Tako se to radi…….

Reči su moje blago….. CITAT: – Obožavam Umetnike poput Bulgakova. Toliko mi lepo pokažu djavola da bih se za njega udala sutra. I za djavola i za Bulgakova. I jahala gola na metli iznad uspavanih Moskovskih krovova i gradjana smernih. I otišla u gulag zbog njega. I kao Margarita išla na bal kod satane. I nestrpljivo isčitavala svaku stranicu koju napiše govoreći da je u tom romanu moj život. Toliko mi maštovitosti treba, toliko mi prija……

Neljubavno pismo CITAT: – …..Pisaću ti i o tome kako povremeno imam osećaj da tonem, pa onda samu sebe sčepam za kosu i podižem glavu iznad…svega…da se ne udavim. I uspeva, kad tako spasiš samog sebe s vremena na vreme…..I o tome kako mi, dok tonem u san, prolaze glavom melodije davno zaboravljenih pesama drevnih, nestalih naroda o lutanju i traganju…o životu i smrti…o čežnji i sreći…pesama tako tužnih da bole i tako bolnih da se od njih razdvaja duša…i putuje…i luta…i traga…

Besprizorna pesma

I dok se samo smejemo
I dok se susrećemo pogledima
I dok zatvorenih očiju
Naizgled ne radimo ništa
I dok priznajemo i prećutkujemo
I dok sanjarimo
Vodimo ljubav
I kad se milujemo osmesima
I kad se podajemo bez dodira
U saglasju prstiju i usana
U predasima izmedju uzdaha
I kad sasvim ćutimo
Nestašno i ustreptalo
čedno i bestidno
Ti i Ja
Vodimo ljubav…

Sheherazade CITAT: –

……I hoće li me, misliš li, biti briga za to živim li
ako mi ikada ponestane tanane svile od koje,
samo za tebe,
izatkah raznobojne ćilime koje neuki stihovima nazvahu?…..

Shahryar CITAT:  –

……Ne smem ti šaputati,
Ne traži da govorim,
mogu sebe poslušti.

Dovoljno je valjda što snivanja svoja
Pokrivam samo tvojim ćilimima svilenim?…..

@shaputalica, umetnik, buntovnik, sanjar. Čitajući je ostajem bez ……… vidim je čas ovakvu, čas opet…….. i pade mi na pamet   Desanka.

Opomena Desanka Maksimović

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se učiniti
duboke i mene
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=Pn8MrwSz5Js]

Totalno različito, ali  i to je @shaputalica.

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=L_2iOab3uaE]

Jedan poklon za tebe!!!!!

MIT O RUKAMA

Leva joj ruka horizont udaljuje, snom umiva
Senku moju i do poslednje je obale vodi,
Gde ukus zemlje je opor i gde na vodi
Zapaljeni leptiri i pepeo zvezda pliva.

Desna joj ruka uzima moje pamcenje ludo
i u zemlju ga zakopa, pa sam zaustavljena
pesma u noci poslednjih zvezda i dva zavadjena
Prostora: Ja mrtav i sve oko mene budno.

Gorak postavljam sebi pitanje prosto i cudno,
Da li ce prestati jednom to voljenje uzaludno,
Trazenje svoje senke u gorcini svoje krvi.

Ako nam poljupci nemaju ukus nevinosti,
Ako ne mogu rukama ponore da premostim,
Onda necemo biti ni poslednji ni prvi…

B.Miljkovic

Komentari na tekst:

  1. shaputalica каже:

    Dobar dan u kuću. 🙂
    Hvala na divnom prikazu, a još više na Branku Miljkoviću.
    I jesam, istina je, padala sam na glavu mnooogo. Sad više padam na onu drugu stranu, s godinama stigla gravitacija. 😉
    Divna ti je ova varijanta biblioteke, toliko da mi je krivo što se nisam ja setila. 😀

    • administrator каже:

      Dobro mi došla na blog! 😀
      Bila bih presretna kad bi se osećala bar delomično kao ja kad posetim tvoj.
      Što se ideje tiče, ima varijanti, setićeš se već. Hvala ti još jednom. 😀

  2. […] “ #pratiblogere Mnogo lepa, pametna a bloger „ – shaputalica.wordpress.com […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge