"#pratiblogere – Alan Ford brendinga"

riznica-znanja2Kao u svakoj dobroj i bogatoj biblioteci  na policama moraju se pronaći razna štiva. Za svakog ponešto. I u mojoj memorijskoj polici nalaze se pored dosad navedenih i edukativna štiva. Lepota i efikasnost oglasa, o komunikaciji i poruci Jagode i gliste :  CITAT – ……“Lično, najviše volim jagode sa šlagom, ali sam otkrio da, iz meni neobjaš­njivih razloga, ribe više vole gliste. Zbog toga, kada idem na pecanje, ne razmišljam o tome šta ja volim – vodim računa o tome šta ribe vole!” reče Dejl Karnedži. (Dale Carnegie (1888-1955), bio je pionir na polju javnih nastupa i razvoja ličnosti. Postao je slavan po tome što je vrlo uspešno druge upućivao u to kako da postanu uspešni.)……Ako neko ne zna šta onaj kome želi da proda zaista želi da kupi, koji je zaista njegov problem koji baš taj neko uspešno može da reši, kako onda uopšte očekuje da ga reši?! Ako ne upozna svog potencijalnog kupca, taj kupac nikad neće izgubiti taj “potencijalni” pridev. A to se ne može bez marketinga……

Samo vas gledamo…. CITAT: ……Sada se stvari opet menjaju. Svet je postao (mala) globalna zajednica. Ako neki proizvođač zezne stvar, tog trenutka će mu nezadovoljni komšija s druge strane sveta skresati u brk svoje mišljenje putem Twittera, bloga, ili već neke društvene mreže po izboru. I to će videti druge komšije s raznih strana sveta i krenuće priča. A nemarni proizvođač će jasno osetiti kako ga svi oni popreko gledaju. A Boga mi i pričaju. I to ne lepe stvari. I zato njemu više nije svejedno ko nosi, vozi ili jede njegovih ruku delo. Bitno mu je da ga taj neko milo gleda i lepo priča o njemu. I nosi, vozi ili jede baš ono što je on napravio……

Svako čuje ono što razume CITAT: ………Našu priču ne treba svako da razume, ali svakako moraju da razumeju oni kojima je priča namenjena. Ako se priča plasira kroz nekakav opšti komunikacioni kanal (npr. na nekom ne-strogo-profilisanom blogu, ili na „šarenoj“ strani u dnevnim novinama), onda se diferenciranje onih kojima je tekst namenjen vrši upotrebom određenih pojmova  već u naslovu – npr. „WordPress“, „fudbal“ ili „Libresse“ će samo nekima privući pažnju. Koga to ne interesuje, preći će na novu stranu. Uostalom, zar ne bi bilo divno da žene na TV-u mogu jednostavno da preskoče sve one reklame u kojima muškarci tačno znaju zašto, a muškarci sve one reklame sa krilcima, bez krilcima, što upijaju više, bolje itd…? ;)……

O komunikaciji…… CITAT: ……Šta je uloga naslova? Da čitaoca „natera“ da pročita prvi pasus. A od prvog pasusa će zavisiti da li će čitalac preći na drugi pasus… Da li je naslov „kriv“ ako čitalac ne stigne do kraja teksta? Pa, nije. Kriv je ako ne stigne ni do početka…….

Štafeta s preponama CITAT:  ……..Bratee, pa to baš komplikovano zvuči… Što bi se onda neko time bavio i to još iz zadovoljstva?!? Kakvo je to zadovoljstvo? Veeeliko :D Kad stigneš na cilj, pa pogledaš odozdo s vrha piramide, a ono misao samo klizi… i stiže na cilj. Nije to nikakav mazohizam, već želja da se nešto uradi, pa da se okrene i pomisli „Hej, pa ja uspeo!“. Uprkos preponama… ;)….

Koji, si bre, sad pa ti?!? CITAT: ………Šta će nekom marketing, kad ima prodaju? Prodaja zarađuje pare, a marketing ih troši. Tu su stvari jasne. Kad je para sve manje, krešemo troškove. Znači, marketing. A pojačavamo prodaju. Logično………..

Kako su društvene mreže razbile koncepciju marketinga CITAT: …….Društvene mreže su jedan potpuno nov svet komunikacija. Mnogi su to shvatili kasno, a mnogi nisu uopšte. Mnogi i dalje pokušavaju da drže stvari pod kontrolom, ne shvatajući trenutak u kome žive………Marketing mora da zaboravi na svoje proizvode, svoje usluge, svoje slogane i posveti se ljudima na Mreži i onome što je njima bitno……..

Pomozite ljudima da rade bolje, da žive lakše, da nađu brže. Podelite s njima svoje ideje i svoje „male tajne velikih majstora“. Budite izvor njihove inspiracije. Dajte im nešto o čemu će pričati i podeliti to sa drugima. Okupite ih oko nečeg što je važno i njima i neće vam zameriti ako je to važno i vama. Učinite nešto zbog čega bi vas vredelo pratiti i ljudi će vas pratiti. Postaćete im prijatelj, neko o kome će pričati ostalim svojim prijateljima. Bićete deo zajednice i moći ćete da pričate slobodno o svemu. Ali oprezno – oni ne vole da im se prodaje, oni vole sami da odaberu. A ako budete dovoljno mudri, odluku će doneti i na osnovu vaše priče… ;)

Uostalom, pratite kako to drugi rade i „kradite“ ideje… :D

Marketing na recept CITAT: …….U medicini se javljaju i situacije kada lek više ne deluje, jer se virus navikao na njega. Kad se to desi, ista bolest se mora lečiti drugim lekom. I opet jedna sličnost. U marketingu je već duže vreme prisutan problem sve slabijeg dejstva advertajzinga. Stoga su marketinški stručnjaci u situaciji da moraju pronaći novi „lek“. Da li je to PR (u službi tržišne komunikacije)? Ili su to društvene mreže? Ili neka od online tehnika? Možda od svega “po malo” u pravilnim razmerama… ;)

Brendiranje Srbije – 1. deo ……..A šta prodaje marketing? Pa priče, šta drugo. Ne prodaje automobile, već sigurnost; ne prodaje kozmetiku, već nadu. Ne prodaje proizvode, već brendove……

Predrag Milićević – Pedya iza kojeg je  15 godina ofline marketinga, ozbiljno ušao i u online vode, društveno umrežen sa blogom kojeg redovno posećujem u nedostatku kurseva koji bi me naučili …….. pa vidite i sami, čitajte malo, ovo je biblioteka gde ne morate šetati od police do police –  linkovi su prava stvar.

Za društveno umreženog blogera Pedya od mene 🙂

SANTA MARIA DELLA SALUTE

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoje zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
što ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pepo spalit srce i lub;
tonut o brodu, trunut u plotu,
đavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti majko, mnogo sam strado,
mnoge sam grehe pokajo ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma’,
za čim sam čezno, čemu se nado,
sve je to davno pepo i pra’,
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al ipak neću nikoga klet;
što god je muke na mene bilo,
da nikog za to ne krivi svet.
Jer, što je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al težoj rani nastade brid.
Šta ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad još takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu’,
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dušu, sve svoje žude,
– svu večnost za te, divni trenute! –
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu života,
ta zlatna voćka što sad tek zre?
Oh, slatka voćko tantalska roda,
što nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje grešne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve se u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast.
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak održa vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu’,
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje – a ona svisnu.
Pomrèa sunce, večita stud,
gasnuše zvezde, raj u plač briznu,
smak sveta nasta i strašni sud.
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezin sveti mi hram.
Tad mi se ona odonud javi,
ko da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zašto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dođe mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dođe kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve ko u muža i žene,
samo što nije briga i rad,
sve su miline, al nežežene
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo ću biti dosta joj mlad
gde svih vremena razlike ćute,
Santa Maria della Salute.

A naša deca pesme su moje,
tih sastanaka večiti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo što dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dođe da prsne glava
o tog života hridovit kraj,
najlepši san mi postaće java,
moj ropac njeno: „Evo me, naj!“
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
U raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve će se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
bogove silne, kamo li ljude,
zvezdama ćemo pomerit pute,
suncima zasut seljenske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.

Laza Kostic

Komentari na tekst:

  1. Pedya каже:

    Auu, Verkić, zatekla si me… Nisam očekivao, zaista. Tako detaljna analiza svih mojih tekstova (sa sve „About“ ;)), tako pažljivo odabrani citati… A tek naslov! Genijalan je 😀 Neizmerno ti hvala.

    I hvala na divnoj pesmi. 🙂

    Sad treba biti na visini zadatka, a ne nalazim prave reči… Mislim da bi jedna sličica ipak bila najprimerenija. Uostalom, kažu da slika vredi više od (pažljivo odabranih) 1.000 reči… 😉

    http://twitpic.com/xk776

    Veliki pozdrav!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge