#pratiblogere – Mali kolibri !

Ova mala poličica – riznica znanja  nije bez razloga napravljenja baš danas. Naime,  našem blogeru danas je rodjendan i slava. Zato sve najbolje i da nas još dugo dugo uveseljavaš svojim predivnim člancima.

Rodjena u Novom Sadu, voli pozorište još od 4-te  godine kad je prvi put otišla u lutkarsko pozorište, išla u muzičku školu, svirala u „bendu“, veruje u muško ženska prijateljstva, diplomirala, na mnogim mestima volontirala.

Uvek sam se oduševljavala kad neko da dobar naslov svom članku, iz tog razloga krećemo s ovim  – Zašto baš ja iliti  Marfi mi dodje nešto u rodu CITAT: Ja sam definitivno onaj tip čoveka po kom je Marfi pisao svoje zakone. To sam pre neki dan rekla sestri kada me je ubeđivala da je ustvari ona teži slučaj. Samo sam joj pomenula moj put u Osijek (tj povratak) i ućutala je, nasmejala se i rekla „Da, ti si gora.“……..

Šta nam se to desilo? – Jedan od dužih tekstova na nekom blog postu koji sam čitala, ali u jednom dahu sam ga pročitala. Ni zastala nisam. Iz nje ćete zaista upoznati ovog blogera  CITAT: ……Ovu priču sam napisala revoltirana nizom događaja koji su me prosto zatekli. Ne mogu da opišem bes i razočarenje koje sam tada osetila. Ponekad se pitam zašto se utrpam u takve situacije, zašto baš ja moram da reagujem i ispravljam „nepravde“. Eto, moram. Jednostavno sam takva. Ne mogu da podnesem da vidim da se neko pati (a da to može da se spreči) ili da neko maltretira nekog……..

Jedan običan dan CITAT: ……Ja sam mislila da gladnih ima samo u Africi. I to mi je bilo strašno. Ali ovo . . . Nadam se da će ovo dete imati svaki dan nešto da jede, barem dok ne završi školu, da može sama da se izdržava na pošten način. I da više nikada neću čuti da neko u mojoj blizini nema šta da jede……

Simboli CITAT: Satima sedim. I gledam. Satima, danima, mesecima. Pa i godinama. Sedim i gledam. Gledam kako prolazi. Gledam lipu kako cveta. Gledam žrtve koje svakodnevno isijavaju kroz mene. A ja ne činim ništa. Gledam reči koje se kombinuju i upliću u krošnje koje ih zadržavaju i ubijaju. Pa njihovi leševi vijore i podsećaju me kako sam slaba. Gutam knedle. Gutam suze. Gore mi je kada plačem……..

Porodica… tako širok pojam CITAT: …….Razmišljam često o tome. Svako dete je isto reagovalo. Razlika je bila u reakcijama roditelja. Tačno se vidi koliko vode računa o ponašanju i vaspitanju svog deteta. Četvoro dece. Četiri zvona. Četvora otvaranja vrata. I četiri različite životne priče u koje sam ušla makar na kratko.

Da bi dobio šta ti sleduje moraš biti glasniji?! Ok, biću! CITAT: ……Zašto sam se iznervirala? Zato što je ona PLAĆENA da meni da informaciju i moje pravo je da informaciju dobijem. Ako je naznačeno da je to broj telefona na kom se dobijaju informacije, hoću istu i da dobijem! Ona prima novčanu nadoknadu da meni da informaciju o tome šta je pitam i jednostavno ima da mi je da…….

Volim Vas mnogo sve! CITAT: Mnogo mi trebalo da napravim blog. Iskreno, kada sam ga i napravila, razmišljala sam, šta će mi?! Kao da nekog zanimaju moja piskaranja, kao da će neko to čitati, kao da je nekom stalo?! Uh, kako sam bila ukočena u početku! 😀 Kada se samo setim kako sam ispravljala tekstove satima, menjala raspored, čitala ih mnogo puta . . . tremaroš sam po struci 😀

Shoched CITAT: …..Potpuno sam se opustila. Počela sam da verujem blogerima. Nisam pogrešila. Među njima ima ljudi koje volim kao da su mi rod, a nikada se nismo pogledali, dodirnuli, zagrlili. Svakodnevnu komunikaciju smo ostvarili putem interneta, putem različitih mesindžera, ali i preko twittera……Godine, religija, sexualno opredeljenje, nacionalnost, pol me ne zanimaju ni u stvarnom životu, pa tako ni na internetu. Kakva sam po prirodi takva sam i ovde. Ne pretvaram se, ne glumim, ne foliram…….

Beznadje (tekst sadrži realnost i ružne reči, zabranjeno za mladje od 16 godina) CITAT: ….Kakva je to država koja nas školuje i posle razmišljamo da li ćemo i kako pronaći način da imamo za hleb. Ne tražim džabe da mi neko da nešto, tražim samo radno mesto i priliku da zaradim pošteno od onoga za šta sam se školovala. Kako kada ne mogu da dođem na red od rodbinskih veza, poznanstava, stranaka, mita i sličnog…..

Ja želim da hodam kao i ostali CITAT: ……Na takve stvari ne može i ne sme čovek da se navikne!!! Dosta mi je idiotluka od strane ljudi koji imaju svest crva i moral u minusu. Pogledajte malo sebe! Svi mi imamo neki hendikep! Ili si predebeo ili si razrok ili nisi najpametniji ili si nezreo ili šta već! Dosta mi je diskriminacije, dosta mi je izdvajanja, dosta mi je upiranja prstom! Naučite da je biti drugačiji teško, da treba prihvatiti drugačije i da NIJE LEPO praviti razliku, da smo svi isti! Svima treba pružiti šansu, pa kako je ko iskoristi. To je do njega/nje. Ali je treba dobiti, svako je zaslužio da je dobije…….

drveni_advokat tebi za poklon tri pesme.  Nadam se da će ti se dopasti.

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=DHW47tU4biw]

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=YoHG4AxUEBk]

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=ekULVG-x5bA]

Komentari na tekst:

  1. drveni advokat каже:

    Toliko si me iznenadila da ne mogu sebi da dođem . . .
    hvala ti mnogo na pažnji, zaista si me do suza dovela :)))

    poslednjih šest meseci mi se život jako promenio. moram priznati da su me problemi i obaveze naterali da se na silu odvojim od blogera i blogosfere, tako da retko čitam postove, iz jednog jedinog razloga – nemam vremena. na twitter ulećem u prolazu, odgovorim na poruke, twittnem nešto i to je.
    u readeru imam oko 200 postova koji čekaju. trudim se da održavam na tom broju i da čitam kada stignem, jer se osećam kao da propuštam mnogo, a i propuštam . . .

    nisam imala ideju da čitaš moj blog i time me upoznaješ. ušla si u moj život i hvala ti na tome.
    još jednom hvala na poklonu, predivan je 🙂 :*

    • verkic каже:

      Drvena, predivno pišeš i samo te molim u ime svih „malih ženica“ nemoj nikad prestati. Izgubili bi mnogo. Pronadji vremena jer željno iščekujemo nove blog postove.
      Celu noć sam provela na tvom blogu. Uživala sam i s velikim zadovoljstvom pričala s’ prijateljima o tebi. To je jednostavno moj način kako ljude oko sebe da nateram da se menjaju.
      Ako je njima teško, meni nije, a duboko sam ubedjena da ću bar neke uspeti promeniti, bar delić njih. Ja imam sreću da sam Vas sve pronašla i tu svoju sreću i ono što Vi meni pružate želim podeliti i sa onima koji nemaju tu mogućnost.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge