Bajka – ??? u gostima!

Danas, po prvi put dolazi jedan „skriveni“ – tajni gost.  Naime, neću vam odmah otkriti njegovo ime. Želja mu je da se svi zajedno malo poigramo i  vidimo koliko se uopšte poznajemo. Pročitaćemo  njegov prvi deo teksta, nakon čega ćemo pokušati pogoditi o kojem je blogeru reč. Ja lično, sam ubedjena da ćete lako otkriti i to već nakon prvih rečenica, ali hajde da vidimo!

Sutra nakon objavljivanja i drugog dela teksta otkrićemo identitet našeg dragog gosta, jednog divnog blogera na čijem blogu mnogi od nas provodi dosta vremena. Otkrih li vam ja već mnogo toga ? 🙂

DOBRO MI DOŠAO, NAŠ TAJNOVITI GOSTE!

BAJKA

Desi se u izvesnim vremenima i izvesnim ljudima da im srce postane višak u organizmu. Srce je, inače, veoma koristan organ, ali ponekad crpe isuviše energije, i nisu svi u stanju da se nose sa tako gadnim paripom. Postojao je, kako jedna sumnjiva legenda kaže, neki čovek koji je imao sličan problem. Taj čovek, koga ćemo, radi lakše identifikacije, zvati prosto Č., napravio je zbog toga dogovor sa djavolom. Ipak, u pitanju nije bio klasičan dogovor, kakav se inače pravi izmedju ovih zainteresovanih strana.

Naime, s obzirom da Č. nije imao previše duše, djavolu se i nije baš sklapao ugovor u kojem neće dobiti ništa. Medjutim, šaljiv kakav jeste, djavo je predložio nešto drugačije. Č. je oslobodjen svih muka koje je imao sa svojim problematičnim srcem, uz samo jedan uslov: da negde oko dva iza ponoći (djavo nije preterani formalista, i ne kači se za svaku minutu), zatvoren u svojoj sobi, sam jede svoje srce, koje mu je djavo ostavio u jednoj specijalno dizajniranoj kutijici. Dogovor je bio jasan, oročen do one noći kad će Č. sam pojesti do kraja svoje srce.

I tako, stvari su se pomerile sa mrtve tačke. Č. je počeo normalno da živi, radi, putuje, ostvaruje socijalne kontakte. Uopšte uzev, može se bez bilo kakvih preterivanja reći da je postao poprilično uspešan, razvio je dobar posao, postao je bogat, omiljen u društvu, a i sa ženama je imao uspeha, s obzirom da je bio vrlo šarmantan i inteligentan. Zapravo, to i nije bilo od posebne važnosti u tom smislu, jer je svet pun šarmantnih i inteligentnih ljudi. Ono što je Č-a razlikovalo od ostalih bilo je to što se nekako osećalo da njega nije briga za sve to što ga okružuje, da ničim nije vezan, i to je ljude, žene pogotovo, iz izvesnog razloga privlačilo. Takodje, osećala se u njemu i neka tiha tuga, zbog koje su naše dame posebno ludile i smatrale ga neodoljivim. Kakogod, on se nijednoj nije nikada potpuno dao, mada je bolje reći da se nikada nikome nije uopšte posebno dao.

Istinu govoreći, Č. nije osećao bogznakakvu tugu, s obzirom na ugovor koji je napravio sa djavolom. Ispravnije je reći da je on osećao ogromnu odvratnost, prema sebi,  jer je bio svestan da nije dovoljno jak da izdrži sa svim svojim organima sa kojima je bio rodjen, a i prema svima ostalima, jer je mrzeo ljude zato što ga vole takvoga defektnoga. Medjutim, gadjenje bi se posebno pojačavalo kako bi noć odmicala, jer je Č. znao da će u izvesnom momentu morati da otvori onu prokletu kutiju. A ništa gore nije bilo nego jesti sopstveno srce. Č. je u početku mislio da će to relativno brzo da se završi, i da će postati slobodan. Ali, ispostavilo se da mu srce nije bilo nimalo malo, odnosno, bolje rečeno, ispostavilo se da Č. nije dovoljno sposoban čak ni da grize veće komade toga srca. Zapravo, kad je shvatio da je njegovo srce sasvim prosečne veličine, kao i u svih ostalih ljudi, Č. se tada sasvim počeo gaditi samog sebe. Pre je mislio da je njegov problem u tome što je rodjen sa tom vrstom hendikepa da mu je srce mnogo veće i samim tim problematičnije nego u drugih ljudi, ali kad je uvideo da ono nema bilo kakve posebne gabarite, počeo je i otvoreno da se mrzi.

Pokušavao je, svake noći, da zagrize što više srca. Ali, bio je isuviše slab. Srce je snažno bolelo, i nije ga bilo lako sažvakati, a pogotovo progutati. Č. je pokušavao i sa anestezijom u vidu alkohola i jakih cigareta, ali bol nije bio manji. Isprva je pokušavao da neposredno pre otvaranja kutije otupi čula sa kojekakvim lakim damama, ali je u sobu nakon toga ulazio sa samo više gadjenja, i takva praksa nije bila od pomoći. Svaki komadić srca žestoko je pekao, i velika je sreća bila što je Č. pre nego što se nagodio sa djavolom, ne znajući svoju budućnost, načinio zvučnu izolaciju u svojoj sobi (da, Č. je oduvek bio čudan i osamljen, i imao je iracionalnu potrebu da tu svoju samoću potpuno štiti od vanjskog sveta). U suprotnom, sasvim izvesno, ulica bi se tresla od krikova Č. koje je ispuštao nezemaljskim glasom dok je glodao parčad srca……….

Nastavak sutra, ali……… znate li o kome je reč?

Ubedjena sam da znate!

Želite li postaviti pitanja slobodno, samo …… ne očekujte mnogo pomoći……. hajde da se malo igramo!!!

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    E pa ne znam pojma ko je ovaj gost, ali mi se svidja prica, jedva cekam nastavak..

  2. AnaM каже:

    U mat sam poziciji:(
    Ne mogu nikako ovde da se registrujem i čitam postove.
    Za mene je tvoj gost, nažalost, nepoznat, ali post mu je privlačan..
    Nijedno srce nije prazno, samo poneko vešto skriva svoje tajne, nije svakom srce na dlanu:))

    • Verkic каже:

      Ana mila, ne znam o kakvoj registraciji je reč jer kod mene na blogu nije potrebna registracija. Hajde da se „čujemo“ mejlom pa ćemo videti.
      Gost je fenomenalan kao i svi vi. Meni je druženje sa vama pravo zadovoljstvo!

  3. […] – ??? u gostima! Written By: Verkic on December 20, 2010 No Comment Tweet this! Nastavak jučerašnjeg blog posta našeg tajnovitog […]

  4. Dudaelixir каже:

    Ni ja nemam pojma ko je i da li je to neko koga ja i inače pratim! Dobra je priča, čekam nastavak! 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge