Bilo mi je već dosta! – Elektra u gostima!

Još jedna divna blogerka nam je pred vratima. Obožavamo je čitati, piše veoma interesantne tekstove i što joj je na umu to na drumu, samo da znate 🙂 .

Nova godina je pred nama……. vreme je i za nove odluke……. poslušajmo jednu od njih naše drage blogerke, današnje gošće!

DOBRO MI DOŠLA, PRIJATELJICE DRAGA!

Bilo mi je već dosta.

Da me popreko gledaju, da mi zvocaju, da me pljuju, da me psuju, da me brukaju, da me…

Bilo mi je već dosta da mi je muka, da hoću da zapevam a ne mogu da beknem, da me, kada se javim na telefon, pitaju šta mi je, da nisam bolesna, da me moje rodjeno dete gura od sebe kada hoću da ga poljubim, da ne znam čime već ribam zube pred odlazak u krevet kod moje duše, da svi moji po ciči zimi otvaraju sve prozore bez pomisli da će me oterati u bolnicu zbog smrzavanja…
Bilo mi je već dosta izgorelih stolnjaka, ćebića, nameštaja, čak i krzna mačka Joce.

I onda me dokusuri zakon, crkli dabogda, j.bo ih zakon da ih j.bo!

Pobudalila bih svako jutro, kada bih, onako nedobudjena, ispred posluge bacala pola cigarete sudarajući se sa prodavačicom koja do pete povlači zadnje dimove da je šef ne zgromi što je ispred radnje a ne za tezgom. I kada vreba realna opasnost da jedna drugoj zabijemo užarenu cigaretu u oko. Jebeš oko!
Pa kada izadjem, palim drugu da ne dangubim do posla.
Dama!

Pa da svako malo izlećem u hodnik, jer je moja firma jedna od onih najgorih gde je POTPUNO zabranjeno pušenje, ili da se zaključavam u kancelariju, ili da zapalim i da me je baš briga ko će da proverava i zašto i ko će da plati kaznu. Ne mogu oni mene da kazne toliko koliko ja mogu da popušim.

I da mi je da znam koji bolesnik zabrani pušenje i u službenim kolima, krvi bi mu se napijala bar osam puta dnevno…

Onda shvatim.

Ja bez cigarete ne umem da živim, da funkcionišem, da mislim, da kuvam i mesim, da šijem, da idem ulicom, da se vozim, da ušivam, da patim…ništa bre ne umem dok ne zaprndačim cigaru!
Da postoje samo tri situacije kada ne pušim: kada spavam, kada sam u nekom javnom prevozu i kada se, khm jelte… u gostima sam pa se trudim da budem fina. Pušim šak i kada se kupam, u kadi, u moru, u jezeru… Da sam, bre, narkoman najgore vrste!

I tu se zabezeknem. Skroz.

I počnem da se sećam.

Da sam pokušala da ustanem sa stola za porodjaj da pripalim jednu.
Da sam po bolnicama, u raznim polumrtvim stanjima, uvek bila dovoljno živa da pušim, gde god nadjem zgodno mesto da me ne navataju.
Da bez stida i srama pušim na ulici, za stolom gde se jede, da sam bezobzirna uvek…
Da sam noću odlagala odlazak na spavanje jer ne mogu da pusim ako spavam.

Totalna zavisnost.

Pa rešim.

Baciću duvan ma koliko odmah!
A zao miiiiiiiii, da crknem.
Uopšte se ne zezam. Bilo mi je zao do plakanja.
Raskinuti dugogodišnju strastvenu vezu nije ni malo lako.
Da ostavim mog najvernijeg ljubavnika, tako, ni zbog čega, jeste li vi normalni bre? Mog saveznika u radosti i u bolu, u sreći i u katastrofi…

Onda sam počela da pričam.
Svima.
Šta ću da uradim.
Svi, ali baš svi, su me gledali kao da sam se pozdravila sa uračunljivošću.

-Ti? Takav pušač? Ma ne budali. Pre ce izbiti treći svetski, pre će…

Opet se zabezeknem. Niko mi ne veruje, jebote!
………………………..

Kupim TABEX, hvala mu odavde do tamo, i počnem.

Danas je 21. dan bez i jedne upaljene cigarete.

Pomogao TABEX?
Malo sutra, malo prekosutra, malo morgen…

Inat je čudo!

Nastavak sledi. Kod mene. Otvaram savetovalište. Džabe je. – ELECTRASDREAMS

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    Ova nasa Elektra je cudo i ja joj se divim i navijam!!!
    I pCovala je, sto mi je posebno drago 😀
    Verkic, napisi da je Elektra, malo ko nju zna kao Demetriju, znas!

  2. Sarah каже:

    umalo nisam poverovala … ali znam inat… 😀
    ne odustaj…!
    a tekst je fantastican mada na kraju dodje do razvoda 😉

  3. Deda каже:

    Samo inat, samo iz glave…Nista pomocna sredstva, ali sto da ne, cilj je jedan!
    Posle 29 godina evo i mene kako samo gledam i sklanjam se od cigareta skoro 2 godine…
    Tesko je, svaki dan mislim o njima, ali ne, ne, necu vise.
    Na kraju krajeva, ovo ponizavanje sada sa zakonom je vise nego uzasno i diskiminirajuce…
    Elektra, svaka ti cast, primer si!!! IZDRZI, videces koliko je lepo i bez cigareta. Trebace ti vremena dok ne pocnes da koristis nos, a do tada je sve strasno, zato izdrzi!!!

  4. Dudaelixir каже:

    Elektra, svaka ti čast na iskrenosti. Verujem da ti je teško, ali, ZNAM KAKO BLIZANCI MOGU DA BUDU ZAGULJENI, TVRDOGLAVI, INADŽIJE i znam, kada i sama podvučem crtu ispod odluke, to znači TAČKA.

    A za koji mesec ću da te pitam koliko ti smrdi kada neko zapali. Ja sam BIVŠI PUŠAČ, NAJGORE VRSTE, veruj mi!Kao što su nas, daleke 1994. godine u Las Vegasu u šoping centru, gledali Ameri sa gadjenjem, kako pušimo ispred vrata i oko jedine postavljene pepeljare, tako ja sada gledam pušače. Ne mogu da smislim da sedim sa nekim u prostoriji ko puši. UUUUUUUUŽASNO MI SMETA. Ne znam zašto je to tako, ali jeste.

    Videćeš, kako je lepo kada udješ u stan a on ne smrdi na duvan. Srećno i ne posustaj! 🙂

  5. shunjalica каже:

    El, i onda ti mene pitaš šta će vrata na Kineskom zidu?!?! 🙂
    Čestitam i samo napred!

    Nego, je l’ danas već 22-gi dan? 🙂

  6. AnaM каже:

    Otvara oči ujutro i prvo pomisli na tebe.
    Vodi te svuda sa sobom, na posao, na utakmice, u kafiće. Njegovi prijatelji te uzimaju, tvoje vitko telo prepipavaju svojim mrstima, gnječe te, dodiruju usnama. Čak te nudi i svojim prijateljicama.
    Iskoristi te, pa te odbaci.
    Pokušao je da te ostavi, sreo te je sa nekim mladićem i skoro oteo od njega. Tada je bio bez tebe mesec dana.
    Znam da je u spavaćoj sobi sa tobom iako se kune da nije.
    Skoro su mu zabranili da te vodi sa sobom. Gledam ga, stoji na sred Terazija, pred nekom radnjom, uzima te tu, na ulici, uvlači u sebi, poluzatvorenih očiju srećan…
    Mrzim te, ti ti, ti smrdljiva cigareto… ostavi ga već jednom…
    :))

    Ne ljuti se zbog predugog komentara:))

  7. jadranka каже:

    Podržavam i zavidim ti na odlučnosti Elektra, jer ja to nikako da prevalim u sebi… Vaga mi valjda neda da budem odlučna, nego samo nešto hoću al.. ne ide brate pa to ti je… 🙂

  8. CountessBezuhov каже:

    Odličan post!
    Izdrži.
    Pušila sam 50 godina. I prestala, nakon što su mi u Beogradu proljetos operisali mladju sestru.
    Nije mi bilo lako, ali učinila sam to iz solidarnosti (i ona je pušila, ali više ne smije) ili iz očaja, ne znam. Ali evo ne pušim, ni kada mi je najteže, a često jeste, ni kada ne znam šta da radim. Ne pušim.
    Izdrži!
    I sve najljepše u Novoj!

  9. electrasdreams каже:

    Po običaju kasnim da vidim, ha, nisam postigla od bančenja i razbijačina.

    Ne kunem se još da sam bivša. Pušačica, mislim.
    Danas je 41.dan bez cigareta.
    Nego, nešto sam sve sigurnija. Kada sam odolela sada, povlačeći se po kojekakvim kafanama, mislim da ću odoleti skroz.
    Imam napade, dabome. Ja to zovem napadima nostalgije, tuge…ne krize, ma jok, taj izraz mi je skroz fuj!
    A da vam kažem u poverenju. Jedini efikasan lek za te napade je seks.
    Moja duša već sumnja da koristim gužvu.
    Prc!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge