Čarobni svet pahulja! – Dadica u gostima!

Kada sam je upoznala u Novom Sadu na BlogOpenu bila sam oduševljena. Osmeh koji pleni,  umilan, nežan glas  me je u momentu ostavio bez teksta. Da li je ovo lutka ili………. ali ubrzo me je njen veseo, živahan razgovor naterao da poverujem da ovako draga stvorenja još postoje. Veoma malo vremena sam provela sa njom, medjutim dovoljno da sa velikim nestrpljem čekam da je ponovo zagrlim.
DOBRO MI DOŠLA, MILA MOJA DEVOJČICE!
Čarolija pahulje

Naučili su me od malena da kada idem nekome u goste ili bar kada idem prvi put u posetu, donesem poklon. Naučena time, ovaj put poklanjam tebi ono što ja najviše volim da dobijem – staklenu kuglu, snežnu.
Zimsko sam dete, volim sneg i magiju kojom i najsivlje gradove obuče u belo. Kada je toplo i  snega nema, prodrmam kuglu i za čas se vratim u omiljeno godišnje doba.
Ne znam da li ti voliš zimu, da li i u tebi budi lepe emocije ali evo………poklanjam ti ovu, da te bar podseća na mene 🙂

Magija u vazduhu koju osećam svake zime je neopisiva. Volim da šetam ulicama grada, kada padne onaj prvi pravi sneg. Ali ne gledam dole. Ne skrivam se. Hodam, glave usmerene ka nebu i uživam u čaroliji koju pahulje stvaraju.
Zima za mene znači uzivanje, druženje sa bliskim ljudima, grejanje uz topao čaj – ljubav.
Sada se nekako nadovezujem na post DedaBor-a, na priču u ljubavi i o potrazi za istom.
Rekla sam u komentaru – Ljubavi ima, ona je svuda oko nas.
Neverovatno je koliko ljubavi ustvari ima, i koliko ljudi je nesebično daje. Mnogi se boje da je prime. Mnogi se plaše da na kraju izađu povređeni. Greše.
Iskrene ljubavi, prijateljske ili one druge sa sobom uvek nose malu dozu tuge. Ali to je čisto da nam svima bude zanimljivije. Da li sam u pravu? Čak i kada se posvađate sa dragom osobom oko najbanalnije stvari, budete malo tužni. Ali ta prava ljubav koja vas veže nadjača i to, i volite se još više posle toga.
Volite. Dajte ljubav. I nemojte se bojati da je primite.
Ljubav je ono što nas održava, što nam daje snage da izdržimo i pobedimo sve prepreke koje nam život šalje.
U društvu je sve lakše.

Komentari na tekst:

  1. jadranka каже:

    Eto odgovora na Dedino pitanje -„Gde je ljubav?“…
    Ljubav je navukla toliki strah u svoje kosti,da hronicno pati od nepoverenja.Pruziti ruke i prihvatiti ono sto se nesebicno daje,je postalo prerizicno za vecinu.
    Dudice,zelim odgovor na zagonetku-„Kako vratiti veru u ljubav?“

  2. Dudaelixir каже:

    Jadranka, da li si se ti to zabunila pa je trebalo Dadice, jer ne znam da sam ja ostavila utisak nekoga ko nema vere u ljubav?

    Lepo je Dadice što uživaš u čaroliji pahuljica i zimi uopšte. Ja sam „letnja“ pa mi prilično teško padaju takve čarolije. Ali, zato, ukrašavanje pred novu godinu, obožavam.

    Verkićko, imaš divne gošće!:)

  3. jadranka каже:

    Ne,nisam pogresila adresu… 🙂
    Bas zbog tvoje vere trazim savet kao odgovor na zapetljanu zagonetku…

  4. Dudaelixir каже:

    Jadranka, hvala ti na poverenju, pre svega. Pravo da ti kažem, meni se, posle razvoda desila samo jedna iskrica, mada, nisam se zatvarala. Jednostavno, tako se desilo. Ako tražiš savet, onda bih ti poručila da se prepustiš, ne opterećuješ, otvoriš, i čekaš. Pronaći će ona tebe, a dotle, zadovolji se onim sitnim ljubavima koje i čine naš život lepim! Puno te pozdravljam i srećno! 🙂

  5. jadranka каже:

    Lepo kaze Dadica, da je u drustvu sve lakse… 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge