Dobro došla draga, ne moraš da se izuvaš – Charolija u gostima!

Vrata širom otvorena, prvi gosti dolaze! Kao dobar domaćin dočekujem na ulazu sa  željom da se ugodno i lepo provedemo, da se više upoznamo i postanemo još bolji prijatelji.

Pomalo me strah, poznajem  ovu našu Charoliju,  ko zna šta joj sve može pasti na pamet, al’………..sad……… šta je tu je……… 🙂 Ulazi…… evo je ………. pssssssssstttttttt

DOBRO MI DOŠLA, DRAGA!

„Pojedite“ svog slona

Moje prvo blogo-gostovanje. Nije da me nisu i ranije zvali, nije da ne umem da se ponašam u gostima, ih…umem ja i fina da budem, ali uglavnom volim kada se u gostima osećam kao kod kuće, tako da nikada nisam znala o čemu bih to pisala na nekom drugom, tuđem blogu.

E kod Verke je nekako drugačije. Ovde svako od nas treba da se oseća kao kod kuće, jer nas je toliko puta pomenula, linkovala, zahvalila, pohvalila, da neki zalutali prolaznik slobodno može da se zapita: „Ma čiji je ovo blog u stvari?“

Ako bih poštovala politiku ovog bloga, onda bih počela da vas hvalim do iznemoglosti i da linkujem do ujutru. 😆 Eee…s obzirom da ja ne poštujem pravila i da se osećam kao kod kuće, ovoga puta nema toga. Mada po meni niste ni zaslužili i ako sam sigurna da Verka sve to radi od srca i sa velikom pažnjom.

Jeste li se ikada zapitali, koliko je vremena, truda i rada uložila u ovaj blog, a vi dođete preletite pogledom preko njenog posta, vidite „linkovala me, nije me linkovala“ i…i ništa odete dalje. Razumem vas, jer od samog početka sam joj govorila da je sve to sujeta i da ćete doći samo iz neke nazovi obaveze, da je sve to samo jedna velika greška i pogrešan korak. Ne znam možda sam i pogrešila u svojoj proceni, ali po svoj prilici sam bila u pravu.

Ih što nemam neku vlast nad ovim blogom, pa da vas obavestim da nema više ni „Prati Petkova“, ni hvalospeva, ni ničega drugog sem životnih, iskrenih priča jedne žene od koje ima šta i da se čuje i da se nauči. Nego nemam, pa s obzirom na obzir, da moj obzir ne dolazi u obzir, tvoj obzir ne dolazi u obzir, pa iz tog obzira imam samo jedno pitanje i za Verku, a i za sve ostale koji ovo budu čitali: „Znate li kako možete da pojedete slona?“

U Srbiji možda ima 5 slonova i nije da su nam na svakodnevnom meniju 😆 , ali ako govorimo o slonovskim gabaritima u odnosu na jedno pile, koje uglavnom svako može uz malo muke da smaže, pojesti slona je prosto nemoguće. Da li je? Nije nemoguće.

Slona može svako da pojede. Svako ko poželi može da se počasti celim slonom, važno je samo želeti. Zalogaj po zalogaj, pa će čak i tako jedan nemogući poduhvat postati moguć. Potrebno je samo vreme, strpljenje i velika volja i želja. Nemogući poduhvati ne postoje.

Kao i sa slonom tako čovek može i sve drugo da postigne. Korak po korak, „zalogaj po zalogaj“. Može vam se ponekad učiniti da više ne možete, da ste zagrizli preveliki zalogaj, bude vam muka i najradije biste se ispovraćali, ali ako udahnete malo vazduha, popijete malo vode da sperete ostatke, skupite malo snage, već odmah nakon toga možete da nastavite, ali samo pod jednim uslovom. Ako nijednog trenutka ne odustanete i ne pomislite da je nemoguće, budite sigurni da ćete uspeti „pojesti slona“ ili bilo šta drugo.

Kao što sam sigurna da svako može pojesti slona, tako sam sigurna da i ti
Verka možeš sve da postigneš što poželiš, kao i svako drugi. Svako od nas može od silne želje i da sagori, da zagrize kosku ili kljovu, ali ako samo malo čovek bolje pogleda, put ka cilju će se već pojaviti na nekoj drugoj strani. Neka to bude i sa zadnje strane, otpozadi. 😆 E, pa jebi ga, čovek svakakva govna pojede u životu, smandrlja nekako ovo i ono, ali samo cilj je važan. Kada je cilj jasan i konkretan ništa drugo nije problem.

Nadam se da će poenta ovog posta biti shvaćena kako sam želela. Svog slona „grickam“ lagano, ali svaki put, svakim zalogajem sve bliža sam cilju, što i svima vama želim. „Pojedite“ svog slona.

Charolija

Komentari na tekst:

  1. […] poziv da gostujem na jednom blogu i drago mi je zbog toga, jer znam da sam tamo uvek dobrodošla. Kako da pojedete slona možete da pročitate kod Verke, a ja ću samo da ćutim uz slike koje slede i da verujem da će i […]

  2. Deda каже:

    Sloziobih se sa goscom!
    Neko do cilja pojede i dva slona, a neko bi pojeo toliku kolicinu govana samo da ostvari cilj. Ali koliko ljudi toliko i cudi, pa svima preporucujem „u se i u svoje kljuse“! A kada je blogovanje u pitanju, meni je nekako cudnije kada je neko linkovan a ne ostavi trag makar da se zahvali a ne kada nije pa ga nema. To jos i mogu da razumem. Iskreno, kod Verkice sam uvek i smislenije komentarisao kada me nije linkovala a uvek sam se slozio sa njenim izborom jer zna da probere najbitnije iz Blogosfere… I pored svih agregata, njene #pratipetkove ne propustam…Ona prati i neke blogove kojih nema nigde osim u njenim link putevima pa mi odgovara da i ja citam iste.
    Ja ne bih da jedem slona, nisam ni za onu drugu mogucnost, ja sam za uzivanje dok ga ima, i obrnuto ako ga nema.
    Zaintrigiro me je ovaj post, super ste obe: i domacica i gosca!!! Hvala vam obema 😛 😀 🙂

    • Verkic каже:

      Nakon godinu dana moram, ali zaista moram reći ponovo
      „HVALA mnogo! Cenim svaku sugestiju i dobronamernu kritiku. I sigurno sve što napišem biće iskreno i od srca.“

      E sad, 11. 11. je bilo tačno godinu dana mog blogovanja. Prethodnu rečenicu sam tada upotrebila kao odgovor na tvoj komentar. 🙂
      U životu se ništa ne dešava slučajno! Kada sam se dogovarala sa Charolijom da bude gost na mom blogu pojma nisam imala o čemu će pisati. Dadoh joj šifru i ona je jednostavno prebacila svoj tekst. Tek par minuta pre objavljivanja sam ga i ja pročitala. Ispostavilo se da smo sasvim slučajno obe slavljenice 🙂 Slučajnost???

      Da se vratim na svoj prvi blog post. Prvi komentar koji je ostavljen na blogu dao si ti Deda. Sada, nakon prvog gosta, posle godinu dana, ponovo je tvoj komentar prvi. Slučajnost??? Sve se u životu dešava iz nekog razloga samo ga mi često ne prepoznajemo!

      Charolija je tada napisala: „Samo laganica, sve će doći na svoje mesto.“ i došlo je! Ako ništa drugo za ovo vreme nisam postigla, stekla sam izuzetne prijatelje i za njih mi ništa nije teško uraditi, niti će ikad biti. Najmanje što mogu je linkovanje. Mene lično raduje, veselim se svakom petku a da li nekog zamaram, smaram i da li neko dolazi zbog ovog i onog pa…….i nije mi baš svejedno…….. ali ja radim to punim srcem. I da želim reći, eto sada kao slavljenica, možda mi poverujete 😉 : SVE ŠTO LINKUJEM JA PROČITAM! Znam da mi mnogi ne veruju, ali to je već njihov problem!
      Još samo da mi danas dodje i druga Ivanica 🙂

      • Deda каже:

        Ha, pa i ja slavim taj dan. Nema veze sto bloguje od mnogo ranije, izabrao sam taj dan jer se tada zavrsio BlogOpen 2007 u Novom Sadu i odmah nakon toga sam krenuo sa svojim blogom na ovaj adresi http://WWW.DEDABOR.COM !!!
        Predhodno na agregatu 381 i WP…A pre toga kod RainDoga na Opstini, a pre toga na nekim blogovima koji imaju mnogo duzi staz kroz komentarisanje i puko citanje… Dinosaurus …Koristio sam programe Dejana Vesica i Pedje Supurovica 2002/03…lol…Kad se samo setimmm??? 😛

        ALi 11.11.2007. je datum za mene, a vidim i za tebe. Za Caroliju znam, samo se podsecamo medjuosbno,lol..
        Drago mi je dam sam obelezio na neki nacin tvoje blogovanje.
        Srecno, sada si bogatija za predivno drustvo i jedno prelepo iskustvo, ali i za znanje, „iskrenost“, i svega ostalog sto krasi sve nas zajedno!!!
        ZIVELI!!! 😛

  3. zelena каже:

    Pih i nije ti neka ova Charolija 😛
    Super ideja i nisam bas pametna u ovo doba dana da nesto smisleno napisem.
    Srecan ti brZdej bloga od pre tri dana, u skorpiji otvoren blog..hehehe 🙂

  4. zelena каже:

    Dobro, nego kako, pomaze tebi da se otkrijes, poboljsas i time ‘nateras’ i svoje citaoce da se pogledaju, mozda promene. Sirenje nekako pozitivnog inata, ovog Charolijinog slona 😀

  5. Mahlat каже:

    Ja samo da dodam, pocnite da grickate svog slona. Slon i jeste slon zato sto se plasi miseva.

    Ja razumela :mrgreen:

  6. […] This post was mentioned on Twitter by Mirjana Mimica and Trendy, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: Novi blog post "Dobro došla draga, ne moraš da se izuvaš – Charolija u gostima!" http://bit.ly/bapCLH #verkic […]

  7. milininsvet каже:

    Dok pojedem slona mozda izgubim cilj iz vida…Verkic i Carolijo dobro je sto ste tu, kad znam da nas ima jakih.Pozdrav

  8. crna perla каже:

    Charolija vispreno-iskrena briljira u gostima kao i kod kuće. Kako god okreneš-na svom je terenu :-)ali,to je već objasnila kako i zašto…
    Slonovska priča mi se svidja kao parabola, ali kud baš ne uze hobotnicu, vepra,tvora, zmiju-pitona ili neku drugu meni mrsku živuljku. Nije da je slon nešto kao masa koju moj želudac ne bi mogao svariti,ali…žao mi bre! Volim slonove 🙂
    Verkić, šta da ti kažem, a da se ne ponavljam ??? <3

  9. jadranka каже:

    I ja bih lakse svarila stotinu pilica,nego jednog slona… 🙂 njih ostavljam onim koji ni ne znaju da mali slatki pilici postoje.
    Svakom svoje.. 😉

  10. SanjaKokica каже:

    Charobna, naravno da sam skapirala, treba mi veći frižider 😆
    Verkić, nadam se da ti ova tvoja gošća nije mnogo blata razbacala po stanu 😉

  11. veshtichanstvena каже:

    Pa ja već sada izgledam kao da sam pojela pola slona, ali ajd’ da poslušam Čarobnu, njoj verujem, navaliću pa šta bude 😉 😉
    Verkić…sve znaš , kad dodjem u goste reći ću još ponešto ))))
    Ljubim te i SREĆAN TI BLOG-RODJENDAN )))))

  12. Dudaelixir каже:

    Char, sa ovoliko godina, pojela sam četiri komaTa i načela petog. Mogu ti reći da se nisam ugojila, dapače, što bi rekla naša bivša braća, vrlo je dijetalan i sve sam tanja i tanja. Uostalom, vidi me kakva sam RIBA od slonetine. 😉
    Verkić, kojeg, po redu, si ti slona načela u svom životu?

    VECO, SREĆAN TI PRVI RODJENDAN! Spremam se u goste kod tebe, pakujem kofere i vidimo se uskoro! 🙂

    • Verkic каже:

      Dudice ni sama im ne znam broja :), ali što ti reče, nikakve vala koristi od njih 🙂

      Hvala ti mnogo za čestitke, znam da su od srca, a vrata……..znaš da su širom otvorena 🙂

  13. shunjalica каже:

    Verkić, srećan rođendanko, ovaj škorpionski.. neka padnu mnogi ‘slonovi’, što pojedinačni, što ovi zajednički… ipak, lepše je u društvu .. 😀

  14. Charolija каже:

    Istina je da se nisam izula, ali su mi patike bile čiste, nisam gacala po blatu, stvarno nisam. 🙄

    Deda i ja sam primetila da nas ima dosta koji smo u novembru krenuli u ovu avanturu. Prvi post sam objavila 6. novembra, ali da ne bi tebe zaboravila bih na to. 😉

    Zelena znači ima nas dosta sa škorpijskim blogom. 😀

  15. Charolija каже:

    Kokice veći frižider i dobra volja. Vidiš kako su ove dame u godinama mršave od slonetine. 😉 Smemo da glođemo do mile volje, bez brige za liniju. 😀

  16. Charolija каже:

    Perlice vidiš kakvu sam nacrtanu sliku našla, na svim normalnim su slonovi prelepi i baš bi bilo greota da se pojave na menijima, onako stvarinski. 😀

  17. boki каже:

    charolijo, koji si deo slona prvo pojela?

  18. Charolija каже:

    Boki zavisi kako kada, jer pojela sam nekoliko slonova do sada. 😉

  19. […] praznici, neka Nova Godina, zima, sneg, ko zna šta još, ali u svakom slučaju kada krenete da jedete svog slona, pojedite ga do kraja, pa ma šta da se desi u međuvremenu i ma gde da vas odvede to vaše […]

  20. […] Prvi gost na blogu je bila  Charolija sa tekstom “Pojedite svog slona!” […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge