Dudice… znam… ti si…izvoli mila!!! – Duda u gostima!

Petak je prošao, malo smo zastali,  odspavaše moji dragi gosti.  Bilo je tu veselog čavrljanja do ranih  jutarnjih sati, ali sad je dosta! Nema više odmaranja!  Dižite se, kafa vas mirisna, vruća čeka a i novog gosta moramo dočekati.

U goste nam  dolazi još jedna divna,  izuzetno draga i mila ženica.  Život joj ulepšavaju njena dečica, voli životinje, uživa u šetnjama, obožava cveće, veoma je neposredna i izuzetan i privržen drug…….da,  jeste…..pogodili ste! Nego….. stigla je, sigurno je to ona, osećam……….

DOBRO MI DOŠLA,  MILA MOJA!

GOŠĆENJE

(Malo sam se raspitala koje cveće vole svi oni koji su rodjeni u znaku Vage. Ponela sam buket crvenih ruža, zazvonila na Verkićkina vrata, ostavila buket na pragu I sakrila se iza ćoška. Znam, malo pokvareno, ali sam želela da čujem reakciju. Izašla je Verkić, ne razumem je baš šta priča jer sam udaljena. Čujem korake kako se približavaju mestu na kome stojim, čekam da me otkrije. I… )

Ćaoooooo Verkić, draga, srećan ti prvi blogo rodjendan, draga moja prijateljice! ( Malo se trgla, iznenadjena, ali je brzo došla k sebi)

Zagralile smo se, izljubile. Naravno, uvela me je u svoj divni, topli dom. Gledala je u ruže I divila im se. Ma, koja se žena ne obraduje cveću!

Pa, Verkić, konačno stigoh . Malo sam se naklackala, ali vredelo je. Znaš da ja imam problem sa vožnjom. Jedva ugrabih mesto “suvozača” u busu, fiksirala put I pogled samo napred. Sva sreća, niko nije seo pored mene pa nisam morala da ćaskam ni sa kim. Inače, volim da pričam sa ljudima, bez obzira gde se nalazila. Lepše I brže prodje vreme, svima. Samo da ovi vozači autobusa imaju malo obzira I stalno na umu, da voze ljude a ne džakove kupusa ili krompira.

Baš sam neki dan pričala prijateljici kako mi se ide u goste, kad, stiže poziv od tebe. Uh, strašno sam se obradovala, veruj mi. Jako  sam nešto umorna od života. Ma, znam, Verkić, mogu ja to sve, ali, sestro, dodje mi teško. Mogu jedino malo da otkukam I da teram dalje. Šta ću? Život nam ne nudi baš veliki izbor. Uzmi ili ostavi. A ja uzimam, moram, kao I većina nas.

Ne bih ja baš da te davim, ovo je ipak slavlje. Pa, kako si mi ti draga? Vidim, ugostila si već dosta žeMskih sa Bloga. Da li si nas baš TAKO zamišljala?

Glavni poklon sam izvadila iz tašne!

 

 

Ha, ha, Futoški kupus, najpoznatiji u Srbiji! Možeš list da  staviš na koleno ako te stegne reoma, možeš I da ga  skuvaš , a možeš I sarmice od slatkog kupusa da zaviješ! Kako ti volja. Htela sam malo da se našalim, nadam se da mi ne zameraš. Ja, u mom stilu!

Slatko smo se nasmejale. Kafica,  može Verkić, srednje slatka, turska!

Ovo mi je prvo gostovanje, ovo vrste. Malo sam se smotala, no, kad popijem rakijicu, razvezaće mi se jezik, a onda, neka ti je bog u pomoći!

Ajd, pa nazdravlje Verkić, da mi budeš zdrava, vesela I da ne odustaješ od pisanja, nikako.

(Drm rakijicu I sada čekamo moje opuštanje!!!)

Bilo bi zaista mnogo lepše da smo mogle nekako da se okupimo sve. Bilo bi tu raznih priča I uletanja jedna drugoj u reč. Ma ne, ne žalim se, samo kažem da bih volela!

Ti si Verkić divna jedna žena, topla, nežna duša, zaista. A gde su klinci? Hoće li doći malo da se ispričamo? Baš bih volela?

Uh, Verkić, ala ti je jaka ova dunjica. Baš me ošinula u noge I glavu. Sada jedino da zapevamo, ha, ha! (malo sam kontrolisala jezičinu, ipak sam u gostima!)

I tako nas dve ćaskasmo, o svemu I svačemu. Nešto I nije baš da se o tome piše.

Ostavićemo vas u neznanju I kopkanju.

E, draga moja Verkić, bilo mi je jako prijatno kod tebe. U tvom domu se oseća ljubav, na svakom koraku. Sve je tako divno I mirno.

Moram da krenem, jer sutra je novi radni dan!

Još jednom, srećno I očekujem te u mom prelepom gradu!

Cmok, cmok I cmok!

Lepo stoje ruže u vazni na stočiću pored prozora!

Do skorog vidjenja draga Verkić!

Vaša Dudaelixir

Komentari na tekst:

  1. Dudaelixir каже:

    Draga moja Verkić, ponovo ću reći SVIMA, ti si predivna domaćica i zaista sam uživala u gostima. Prijalo mi je gošćenje, veruj mi! Nije mi bilo teško da se opustim, jer, ti si Andjeo! Ljubnem te i unapred se radujem ponovnom susretu! 😉

    • Verkic каже:

      Samo nemoj više da se skrivaš 😉
      Koliko sam samo imala želju da te zagrlim …….hvala ti i nadam se da ćemo ovo ponoviti i na sasvim drugi način!

  2. zelena каже:

    Mogu da vas zamislim 😀 Jeste li me malo ogovarale a? 🙂

  3. Dudaelixir каже:

    Joooook, samo smo pričale o Zelenoj boji i složile se kako je super! 😉

  4. Deda каже:

    Verkic je cudo, okupila je super blogere i za kratko vreme napravila seriju gostiju, sto sam siguran ne moze svako.
    Verikic, RESPECT.
    Duda, iskilavio sam se sa kupusom, ne spominji mi,lol… 😛 Doduse, nije Futoski, ali je kupus…Jos da se ukiseli, pa rakijica, sir… 😀

  5. Sarah каже:

    jao Dudo poklon je bas jedinstven 😀 odlicna ideja ..
    super ste, a i nek ste malo zelenka izogovarale 😆
    veliki pozdrav

  6. crna perla каже:

    To da je Duda super domaćin znam, i mogla sam da naslutim da će sa njom kao gošćom biti iznenadjenjca. Da joj se pridružim u želji-i ja bih volela da se svi okupimo na jednom mestu, jednom lepom prilikom 🙂

  7. milininsvet каже:

    Super ti je Verkicko gosca a poklon svestran,stvarno mozes svasta napraviti sa glavicom kupusa,ja bih je iskoristila da pobockam te ruze i napravim aranzman.

  8. zelena каже:

    plaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaz

  9. Dudaelixir каже:

    Mi koji živimo u „kokošinjcima“ ne kiselimo kupus niti stavljamo zimnicu, već lepo kupimo koliko nam treba.

    Zelenka, idi, bre ženo, samo smo te se malo ozelenili! 😉

  10. SanjaKokica каже:

    😆 Kupus i ruže…kako prelep aranžman!! 😆 Nisam ni sumnjal u tebe, Duduška 😉 A da ste talaćkale, sigurno jeste…ništa vam ne verujem da bar malo niste ogovarale 😉

  11. veshtichanstvena каже:

    Dudo, dobro je što si uspela da dodješ, jer bez tebe ne bi bilo ovako lepo )))))))))))))))))))))))
    Muzika….hajde za našu Dudu onu njenu….al’ lagano…)))))

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge