Pisanje kao ventil – Sopran u gostima!

Juče se baš povela priča medj’ nama ženama o 10 blogerki ili 10 blogera 🙂 Koje društvo  bi bilo lepše 🙂  i bolje, koje  zanimljivije. E, pa blogerke moje drage, da mi ne razmišljamo više danas  u goste nam dolazi jedan mlad, fin, drag bloger. Znam da ćemo uživati u njegovom društvu, zato hajde da ga pozdravimo!

DOBRO MI DOŠAO, PRIJATELJU DRAGI!

E da znaš da sam uvek voleo ova gostovanja, nekako ispunjuju. Iskreno, do pre 5 minuta nisam pojma imao o čemu da pišem, ali sada mi sinulo.

Prvo sam hteo da te pitam, koliko si ti vremena izdvajala za sve one #pratipetkove i tekstove posvećene drugima? I iz kojih pobuda si sedela do 4 ujutru i piskarala o nama?

Kada se vratim godinu dana unazad, i ja i ti smo bili zeleni po tom pitanju, niti smo znali o čemu se tu radi (ja sam teoretski znao, ali u praksi slabo) niti kuda vodi cela ta priča sa blogovanjem. No, kao i u svakoj drugoj radnji prostog ili složenog tipa, kad je ponavaljaš duže vreme nešto mora da udje u glavu, jel…

Po meni je blogovanje pre svega druženje. Upoznaš kul ljude, zezate se, saznaš nešto novo svaki dan, upoznaješ se sa ogromnim ekstremima u mišljenjima, i što je najbolje, to ti veoma prija. Sve imam utisak da ovaj tekst neće imati neku posebnu poentu, ali šta da se radi J

Twitter je tek posebna priča. Kada sam prvi put banuo tamo stekao sam utisak da se ne zna ko pije ko plaća, da je to jedno totalno rasulo praćeno gomilom linkova. Prof. Varagić nam je lepo govorio da će nam trebati neko vreme da se naviknemo, ali ne, hoću ja odmah sve da saznam, ili da ne saznam uopšte. Uvek sam trčao kao konj pred rudu. I uvek mi se to vratilo, ne baš prijatno.

Moram napomenuti da sam tvoj blog krenuo medju prvima da pratim, i sada mogu da potpišem da je svaki bloger čekao petak da vidi tvoj blogpost i pronadje se u istom, pa ako je tu da ostavi komentar, onako pun sebe J Čuvena #trećasmena je prva imala to zadovoljstvo, a prva je bombardovala tvoj blog posetama od ranog jutra. Rekao bih da si ti napravila nešto novo u ovoj našoj žabokrečini tekstova. Danas je užasno, ali preužasno teško biti originalan.

Šta sam još hteo da kažem… Da, htedoh da te pitam kakva su tvoja iskustva sa upoznavanjem ljudi sa neta uživo? Mene su neki ljudi oduševili, neki mi se nisu baš svideli, ali je uživo sve totalno drugačije, jel da? Prvi put sam ljude sa neta video na nekoj prezentaciji Erste banke, „kakva je ovo budalaština“, pomislih, ništa ne razumem. Posle mi tek bilo jasno.

U svakom slučaju, blogovanje ne može da škodi, može isključivo da donese neka nova iskustva i saznanja, besplatno (što je danas takodje retkost). Blago, kažem ja.

A za mene je pisanje ventil. Volim da sakupljam slova, da ih čuvam i da mogu da pristupim toj ogromnoj arhivi kad god poželim. Blog je savršena stvar za to. Da imam mnogo više para napravio bih neku vrstu sopstvene biblioteke, iako znam da 90% njenog sadržaja neću nikada pročitati. Jednostavno, volim da sakupljam kvalitetne stvari, a tu spada i muzika, zato o njoj i pišem. Nema više ploča, sad imamo internet, i neverovatan je osećaj kada udješ na svoj blog i preslušavaš stvari koje će ti uvek prijati, koje si sakupio na jedno mesto, a prati ih tekst, tvoje vidjenje toga što slušaš. Da li mi treba nešto više od toga…

Ja nisam baš tip osobe koja će javno govoriti o sebi(ili ne nešto previše), ali to nije bitno. Kada se upoznam sa nekim (offline ili online), onda možemo da pričamo o svemu i svačemu, do tada mi je nekako… čudno. Ali, to sam samo ja. Ma bitno je da sam ja pozvan da pišem za tvoj blog, da mi je ogromno zadovoljstvo što sam to uradio i da sam prekinuo seriju isključivo ženskih tekstova J. Do sledećeg kuckanja…

SOPRAN – Sopranov muzički blog

Komentari na tekst:

  1. nastasja каже:

    Moj dragi Prijatelj Sopran :* 😉

  2. zelena каже:

    ..a neka nam i neki muskic 😀

  3. Dudaelixir каже:

    Eto, lepo je ugostiti i muškića! Baš imaš odlične goste Verkić! 🙂

  4. Marouk каже:

    Meni samo nije jasno kako i ti nisi postao alapača pored nas ovakvih 😀 Ali to ti je čuvanje ličnog integriteta 🙂 i baš me zanimaju Verini odgovori na tvoja pitanja 🙂

  5. jadranka каже:

    I za mene je pisanje ventil 🙂 tako da te potpuno razumem !
    Najbolje je društvo „olovka i papir“ s kojima je sve moguće i koji trpe sve..tugu pomešanu s osmehom..radost zalivenu ponekom suzom..SVE !
    Kao i tonovi koji smiruju uzburkane duhove tiho i nezno ih vraćajući tamo gde im je mesto .
    Zanela sam se 🙂
    Veliki pozdrav svima !
    Čekajući odgovore koje nam je domaćica dužna…

  6. Verkic каже:

    Idemo jedno po jedno pitanje.
    Ako je prvo pitanje bilo koliko sam do sada za ovih godinu dana ukupno vremena provela pišući #pratipetkove, najiskrenije nemam pojma. Da je malo, nije 🙂 Svaki tekst koji sam linkovala pročitala sam dva puta. Jednom u toku nedelje, tada kad je objavljen a jednom četvrtkom da se podsetim o čemu se radi kad ga linkujem i biram citat. Pa slike i njihovi linkovi sa twitter naloga, pa tekst i link teksta sa blogova, pa ….. ne znam. Jedno moram zaista reći, nikad, ali zaista nikad mi nije bilo žao ni jednog jedinog minuta utrošenog za ove postove.

    Pobude…….prva je jednostavno bila želja napraviti nešto novo što nije do sada niko na taj način radio. Kako sam zavolela blogove, kako sam sama sa velikim oduševljenjem čitala sve vas, ideja se nametnula sama od sebe da i pišem o blogovima. Želela sam bar malo i ja svojim „radom“ doprineti promociji blogova uopšte.

    Što se tiče pak mog ličnog iskustva sa upoznavanjem ljudi sa neta prvo moram reći da ja ni jednog blogera ili tviteraša nisam gledala samo kao tamo „nekog“ nepoznatog. Ne, svi vi ste za mene imali svoje pravo lice, ono koje sam ja videla kroz vaše tekstove. Imali ste svoju dušu, zamišljala sam vas kako se smejete, kako pričate……

    Veliko zadovoljstvo mi je bilo upoznati blogere na BlogOpenu u Novom Sadu i to opet zahvaljujući blogerima. Pisala sam o tome. Iskrena da budem skoro sve koje sam upoznala sam upravo tako i zamišljala. Bila sam oduševljenja jer moja procena je bila tačna.

    Blogeri i tviteraši su divni ljudi. Volela bih kad bi svi oni koji stidljivo dolaze na naše blogove znali ono što ja danas znam a to je da mnogo više duše i srca ima u nama na netu nego u mnogima koji nas okružuju u offline svetu.

    Ne znam da li se sećaš, verovatno ne 🙂 , ali negde u jednom od svojih postova sam napisala da želim sakupiti na jednom mestu ….. tako je i nastala biblioteka blogova. Medjutim, mnogo više treba vremena za jedan takav post o jednom blogu, naravno na način kako sam ga ja pisala jer sam znala provoditi i po par dana da bih pročitala par stotina blog postova.
    Eto kako vidiš na isti način razmišljamo. Ti o muzici ja o blogovima. 🙂

    Ne znam da li si očekivao ovakve moje odgovore ili…… Jedno ti mogu samo reći: – čim ponovo kompjuter bude osposobljen nastavljam sa #pratipetak tekstovima!

    Na kraju si odlično napisao: „Kada se upoznam sa nekim (offline ili online), onda možemo da pričamo o svemu i svačemu“
    I offline ili online! Ovo ili je pravo! Onaj ko nije bloger, ko nije tviteraš ovo nikad neće razumeti, ali MI se medjusobom često mnogo bolje poznajemo nego što upoznamo mnoge naše offline prijatelje!

    Hvala ti na gostovanju, nadam se da si se osećao prijatno na stranicama ove naše Džepne Venere!

  7. Dejan каже:

    Bok . Prije svega zelim da vam se zahvalim na najboljem clanku koji sam u nazad nekoliko mjeseci nasao. U ovom stilu produzite i dalje da nas cinite srecnim svojim tekstovima . Mislim da vam je prva polovina teksta najbolja i definitivno razjasnjava citavu temu. Imao bih prijedlog da nam priredite jos clanaka ovakvog tipa i da nam date jos odlicnog materijala propracenog slikama . Pozdrav za za sve dobre ljude iz Prijedora

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge