Povratak prirodi – AnaM u gostima!

Goste nikad ne smemo ostaviti da čekaju. Oni su došli zbog nas, žele nas obradovati, razveseliti, pružiti nam ruku prijateljstva…… zato raširimo ruke, osmehnimo se i uvedimo još jednog dragog gosta. Upravo je posadila još jednu voćkicu u ime ovog našeg prelepog druženja.  Drvo koje će rasti onako kako ga budemo zalivali – ne smemo to zaboraviti!

DOBRO MI DOŠLA, PRIJATELJICE DRAGA!

Povratak prirodi

Gvirnula ja u novčanik, svratila na pijacu, I donela sudbonosnu odluku: okrenuti se prirodi. Nema više obilaženja tezgi, trčanja po samoposlugama i jurcanje za svežim, dobrim povrćem. Sve ću ja potpuno sama da proizvedem u bašti. To što sam ja do sada zemlju videla samo u saksiji nije problem, cveće mi uspeva. Ja sam mu održala predavanje, ko hoće da živi sa mnom mora da poštuje moj ritam, što će reći polivam ga kad se setim, a jednom godišnje dobije zemlju iz kesica. Ako ljudi mogu da jedu supu iz kesica, što ne bi moglo i cveće.

Kupovanje alata je bilo spektakularno, priča za tri posta. Na kraju sam ponosno stajala sa preslatkim rukavicama na cvetiće, čizmicama i ašovom. Nisam mogla da pljunem u šake, kao na filmu, zbog rukavica, ali navalila sam zemlju. Lomatala sam se jedno tri sata, mačor je skakao oko mene uživajući u novoj igri, jedna glista se uvredjeno uvukla pod zemlju i ne pogledavši me, ali sam slabo odmicala. Uveče su mi dlanovi brideli, u telu sam osetila bol kao da umesto kostiju imam žeravice, ali ja sam bila ponosna. Bilo kako bilo, našla se jedna žrtva koja je završila kopanje. Dalje ću sve sama, nije više teško.

Kupovanje rasada je bilo najinteresantnije. Kupila sam sve što sam našla na pijaci. Priznajem, malo teže je sve to ugurati u zemlju. Ja sam stavila tri krompira, jedan rasad paradajza, i luk. Ne znam da li luk da ubrojim u rad, jer je sve moralo da izvadi i stavi drugačije. Izgleda da luk nešto zahteva, ne možeš samo da ga gurneš u zemlju. Žrtva se prvo smejala, pa gundjala, a onda izdala naredjenje da više ništa ne diram…

Svaki dan sam obilazila baštu, polivala i čekala…

Uraaa… zeleni se…
Nažalost, to je bio korov, baksuz, on najbolje uspeva, mora da se vadi… uf… Ledja su me bolela, kosti krckale, ali najzad je krenulo… i to kao da su se dogovorili, sve odjednom…

Trčala sam po bašti. Svaka biljka je zakerala na svoj način. Paradajz je tražio neke motkice za koje se vezuje, luk je imao oko sebe pravu svitu razno raznog neindentifikovanog zelenila, krastavac se bez abrakadabra pretvorio u tikvice, a na krompir su došle neke bube. Kako sam htela da bašta ostane ekološka, hemija nije došla u obzir… uf… uf…

Jednog dana su se pojavile u sred bašte neke čudne gomilice zemlje iz kojih je provirila čupava glava.Vrištala sam, ona čupava glava je pobegla pod zemlju sa lišćem koje je trebalo da se pretvori u bostan, ja sam skočila na klupicu, a mačak se nije pokazao kao zaštitnik, jer je završio na drvetu.

Na kraju je sve rodilo. Samo, kad sad pogledam na povrće po pijaci, ove godine sve mnogo jeftino… koliko sam se samo namučila da od onog prcoljka luka izadje pravi luk, i posle mi bilo žao da ga jedem…

Znam, iduće godine ću da posadim voćke, sve vrste, to je lakše. Već sam počela ove godine, zasadjena je jedna banana i avokado… samo da prezime… obukla sam ih kao da će na Kopaonik na skijanje… Videćemo…

AnaM

Komentari na tekst:

  1. djurovski83 каже:

    Hihihih ovo kao da sam ja pisala.Nemoj da gubiš hrabrost,samo napred.Mada realno mogla si i da počneš od jabuka,šljiva ili tako nešto a ne od banana 🙂

  2. AnaM каже:

    Probala bih ja sa n šljivom ili kajsijom, ali mi poklonili sadnicu banane, a avokadu dosadilo da bude u saksiji.
    Verkić sličice su medenjakovići:))

  3. Dudaelixir каже:

    Divno je baviti se zemljom i biljkama. Sve brige se zaborave. Svaka čast Ana M! 🙂

  4. AnaM каже:

    Dudaelixir
    Radim to prvi put u životu i uživam svaki trenutak:))
    Osećam se kao što se osećao, verovatno, Kolumbo kad je kroćio na tlo Amerike, misleći da je stigao u Indiju:))

  5. Dudaelixir каже:

    I ja uživam u cveću, koje gajim u žardinjerama na terasi. Bukvalno mu pričam, čupkam suvo lišće, otkidam precvetale cvetove, okopavam i posle svega toga, mora biti lepo i meni i njemu. 🙂

  6. AnaM каже:

    Cveće je lepo, još ako se neguje kako treba, uživa se :))…
    Pozz

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge