Pozdrav prijateljima! – Elina – Vila bez krila u gostima!

Mlada, simpatična i veoma mila ženica, „Vila bez krila“,  konačno je poželela da objavi par tekstova koje piše dugi niz godina. U želji da ćemo je navesti da otvori i svoj blog pozivam vas da je u tome ohrabrite!

DOBRO MI DOŠLA, DRAGA ELINA!

Pozdrav prijateljima!

Kad me više ne bude bilo, nemojte plakati, pričati kako sam bila dobra i kako ću vam faliti, kad vam ne falim sada, dok sam tu. Ma nemojte biti licemerni, kad znate da to mrzim najviše ili bi ste bar trebali da znate, jer ste u mojoj fascikli na kojoj velikim slovima piše: “PRIJATELJI“!

Nemojte mi doneti cveće, donesite mi svu onu kafu koju sam tako silno želela da popijem u vašem društvu. Pazite, te kafe treba da bude mnogo!!! Donesite sav onaj sok, koji sam dugo spremala da imam čime da vas počastim.Vratite mi sve moje tužne, teške, bolne uzdisaje koji su se otimali kad god sam shvatila da me niste ni porukom « počastile». Malim znakom da mislite na mene dok sam još bila sa vama…
Kad me ne bude bilo znajte da ću vas gledati, da ćete osetiti taj pogled negde na potiljku ……..Ne nemojte plakati, bilo bi smešno. Neće mi biti jasno šta će vas to tada boleti, srce sigurno neće, jer ga očigledno nemate već sada. Ne nemojte izjavljivati saučešće nikom, kad se sada ne saosećate samnom, a znajte, biće tamo ljudi, ljudi koji su ovo pismo već davnih godina pročitali i koji znaju zašto ga i kome pišem…
Kad bolje razmislim, bolje da ni ne dođete, ako budete hteli da ispoštujete, kako mene, tako i sebe same!!!

DO POSLEDNJEG DAHA

Voleću te večno, do poslednjeg daha,
Jer sve ostade tajna…
Voleću te večno, bez straha,
Ali na daljinu …
I nikada saznati neću,
Da li poželiš moju ruku, moj dodir i moju toplinu……

U snu je moguće sve,
U snu je živeti lako
I samo u snu ne boli k’o pre,
Jer sve crno, nestaje
Sa prvim sunčevim zrakom!

Voleću te večno, do poslednjeg daha,
Jer pitanja je bezbroj………
Voleću te večno, bez straha.
Samo na daljinu……..
I ne želim znati,
Da li sanjaš lude godine i jedan poljubac moj…….

U snu je moguće sve,
U snu je živeti lako
I samo u snu ne boli ko pre,
Jer sve crno, nestaje
Sa prvim sunčevim zrakom!

Voleću te večno, do poslednjeg daha,
Jer ostao je veo…….
Voleću te večno, bez straha,
Ali na daljinu…….
I nikada saznati neću,
Šta osećaš ti i šta si onog dana hteo…….

Ali, u snu je moguće sve,
U snu je živeti lako
I samo u snu ne boli ko pre
Jer sve crno nestaje
Sa prvim sunčevim zrakom.

Elina

„Vila bez krila“

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    Bilo bi lepo da nam se pridruzi!

    • Verkic каже:

      Mnoge njene pesme sam imala zadovoljstvo čitati i veruj mi da su me oduševile. U mnogo čemu me podseća na tebe, veoma je originalna i ubedjena sam da bi se i ti oduševila, samo još da je ubedimo.
      Volela bih da je našim komentarima zaista navedemo da počne da piše na svom blogu!!!

  2. […] sam vas upoznala sa novim gostom na stranicama Džepne Venere. Kako sam napisala tada da naša Vila bez krila mnogo toga ima za reći, moram naravno te svoje reči i opravdati i zato danas imamo priliku […]

  3. Dudaelixir каже:

    Oho, ovo bi bilo vrlo interesantno čitati češće. Verkić, ako je ti ne nagovoriš na BLOG, pokušaćemo mi. Teraj je da čita naše komentare pa će videti.
    VILO BEZ KRILA, sleti malo ovamo, vidiš da ima zainteresovanih za čitanje tvojih redaka! 😉

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge