U mom životu kozije uši!!!

U prošlom blog postu sam vas upoznala sa novim gostom na stranicama Džepne Venere. Kako sam napisala tada da naša Vila bez krila mnogo toga ima za reći, moram naravno te svoje reči i opravdati i zato danas imamo priliku pročitati njena tri  teksta.

Na vama ostavljam da joj svojim komentarima „kažete“ koliko svaki bloger predstavlja zaista veliku vrednost u našoj blogosferi. Da joj kažete koliko je svako od nas, svaki naš blog, svaki naš novi tekst jedan divan  biser u ogromnoj kutiji s blagom.

Moja je želja da nova zvezdica na našem net nebu zasija u punom sjaju! Vilo bez krila, tvoja krila su tvoje reči! Mi te čekamo! U našoj blogosferi svaki bloger je  dobro došao, a po ovim tvojim tekstovima ubedjena sam da bi tvoja zvezda brzo zasijala u punom sjaju!

U MOM ŽIVOTU KOZIJE UŠI!

Uši……….Čudna neka sprava, alat,  ponekad oruđe, uglavnom kvarljiva roba. Veoma često lošeg kvaliteta i ne posebno dobrog porekla. Ima ih velikih, malih, klempavih, baš po meri krojenih, ali najčešće neuporebljivih. Nađe se po neko, pa čak i par, koji bi po mom standardu, verovatno totalno izopačenom za ovo doba življenja, bio baš kako valja, ali moram priznati retko, izuzetno retko…………

Imaju one razne mogućnosti: da se uključe (što bi bilo poželjno), a se isključe (to je ono najčešće), da propuste signal,  funkcionišući kao tunel (to vam je ono :  „na jedno uđe na drugo izađe“ ), ma mali čudaci su to!
Ja , izgubljena u ovom Trojanovom životu, pokušavam uporno da nađem jedne prave, domaće, nekako meni bliske, pa makar valjalo jedno. Da se čovek pošteno namuči, mogu vam reć.
Nije da se žalim, ima njih par, na koje se povremeno oslonim u nadi da će izdržati par minuta,  hvala Bogu i bude tako, inače šta bih, ne znam……….Hajde de, par minuta;  što ste na kraj srca? Pa dosta, za jedno kvalitetno, svetsko slušanje!

Ima ušiju!

Ma ko to kaže?

Ima, nije da na lageru nema, ali kakvih? Ma budimo iskreni, ko još danas koristi tu spravu u prave svrhe? Pa to više nije u modi ! Jezik tu i tamo, ali uši, ma dajte molim vas!
Jezik…………Sad sam se već uplašila! Opasno je to oružje. Nije da vas plašim, ali život priča bajke, a jezik ih izvrće.  To je samo za ozbiljne ljude, mada oni uglavnom zaziru od korišćenja istog. Šteta!!!  Kad bih nekako uspela ta dva fenomena da spojim, da skladno rade, da prodam patent i pravac Kazablanka………….
Gadno je kad se u sve to još i mozak umeša, e onda ode mast u propast !
Hvala svakom uvetu, koje me je slušalo pažljivo, koje nije bilo tunel, koje se nije zatvorilo čim bi čulo moj glas…….Veliki je prijatelj to uvo, razmislite o tome, možda je ono baš vaše?
Hvala svakom jeziku koji je pričao kada mi je bilo potrebno, koji je ćutao kada je trebao, koji je bio ugrižen kada je hteo da ugrize………..Veliki je prijatelj taj jezik, razmislite o tome, možda je on baš vaš?

Hvala očima koje videše sve to, mozgu što zapamti i rukama što zapisaše.

Na kraju HVALA BOGU NA SVEMU!

SAMO DA NE BUDE KASNO!

Videvši me u totalnom bedaku, u želji da me malo oraspoloži upita me,  meni najdraža osoba, šta da mi kupi. S obzirom da sam žena, čokolada uglavnom pali, ali inertno mi pade na pamet odgovor: «dva prijatelja, kupi mi dva prijatelja»!

Kad sam malo bolje razmislila, kvarljiva je to roba, 100-200 grama, sasvim dovoljno za prvu pomoć, u prodavnici zdrave hrane. Što je sigurno sigurno. I nek bude prva klasa pa makar i malo skuplje platio. Neko bi rekao da se prijatelji ne kupuju……..Bilo nekad! U to vreme se ni ulje, ni mleko, ni brašno, ni benzin nisu mogli kupiti jer ih nije bilo, prijatelja je bilo i nisu se kupovali verovatno zato jer nije bilo ni novaca……….

Sad u radnjama ima svega, koliki buđelar, toliki pazar…………Pa tako, koliko para toliko i muzike, pardon prijatelja. Mi na žalost nemamo neku posebnu platežnu moć,  te vam je sve jasno… ……Najviše mi fali, «šaka» prijatelja i «kašičica» razgovora…

Čini mi se da su promene uspešno prošle samo kad je to polje u pitanju. Odmah smo usvojili zapadni sistem življenja tj odvajanja i otuđivanja. Bar u nečemu prednjačimo kad je tranzicija tema. Ne znam zašto, ali stalno mi naviru Balaševićeve reči pesme «Slovenska», početak naravno: «ako umrem mlad…», dalje kod mene tekst liči na pozdrav «prijateljima», ali bolje da ne budem sad stihoklepac, ko shvati, razumeće!

Nadam se samo da ne bude kasno! Trgnite se , rokovnike u ruke, zovite dok još prepoznajete glas sa druge stane žice, kasno je kada on ili ona više ne mogu da vas čuju, a vreme leti…!

PANONSKO MORE

Panonsko, kažu more, davno presušilo, a slana voda u rekama teče nizijom…
Dali su to ostaci ili posledice života predaka na ovom delu planete?

Ako neko zna neka mi javi…

Teku i reke i potoci,  sve slano da slanje ne moze biti, a od mora ni traga…

Vegetacija ne liči na onu pre. Sve je nekako pognuto, bezivotno, kao da nema dovoljno vode, kao da sve presušuje i zarasta u trnje i korov koji ni princ neće poseći, jer samo na belom konju je onaj pravi…

E moje more, gde li si se denulo…?

Svi opisuju tvoju bivšu lepotu, tvoju nadmoć nad ostalim morima, koja su imala oštre obale, bodljikavo trnje kroz koje se teško bilo provući do obale.
A ti, kod tebe je crveno značilo slobodan prolaz, put koji vodi na sve strane, put koji vodi u raj. Za tvoje «crveno» ljudi su davali bogatstva.
Svi još pričaju o tebi, sa setom i ponosom jer su plovili tvojom lepotom i to smatraju svojom zaslugom………Zašto, zašto nisi sačekalo i nas, bar malo, samo malo da osetimo tu lepotu na svojoj koži… E moje more……..
Još koliko vode treba da proteče da te ponovo vratimo?

ELINA – VILA BEZ KRILA

Gornja slika preuzeta sa sajta blog.b92.net

Komentari na tekst:

  1. Sarah каже:

    Vila bez krila- ma ima ih ona samo su mozda jos nevidljiva, ali jaka i snazna 😀
    Otudjili smo se, pratimo trend zapada, ovde prvog komsiju ne poznajes niti ga pozdravljas, uzas jedan!!
    Ali ja imam jednu ulicu i u njoj dobre ljude, tako da jedna je u realnom zivotu, aova druga ovde na Blogu…pa hajde kreni nasom ulicom, !! videces kod nas i kad je tuzno, mi nedamo – budemo veseli i priskacemo u pomoc…
    Elina dobro nam dosla !! 😀
    Pozdrav Sarah

  2. milininsvet каже:

    …Moj stari kaze da ni Dunav nije los…i ja to odgovorno tvrdim… 🙂
    A Vila bez krila nek ne brine ako je Vila imace i krila,samo hrabro…

  3. zelena каже:

    Elina dolaz` ne zezaj! 🙂

  4. […] Vila bez krila sa više tekstova, blogerka koja to još uvek nije ali koja je svečano obećala da će……te je ovim putem […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge