Znamo se! – Cyberbosanka u gostima!

Prošao je i ovaj petak. Moji gosti, vi i ja, nadam se, uz obostrano zadovoljstvo, nastavljamo naše predivno druženje.

Napravimo malo mesta, novi nam, predivni prijatelj, stiže! Dug put je prevalila, pomozimo joj da se udobno smesti, da se prijatno oseća i uživajmo sa njom zajedno. Neka se naše druženje nastavi!

DOBRO MI DOŠLA, PRIJATELJICE DRAGA!

Znamo se

Ovaj internet je stvarno prelijepo mjesto. Uopšte mi nije jasno kako ima ljudi koji ga ne razumiju i koji za njega misle da je veliko svjetsko zlo. Vjerujete li vi da ima onih kojima ja ne bih mogla nikako objasniti da evo jutros idem u goste kod Vere a da neću mrdnuti iz svoje fotelje? Dobro je pa nema mnogo onih kojima bih to i pokušala objasniti jer bi garantovano završila u onoj modernoj košulji što se veže na leđima. Opravdanje bi bilo – teleportacija još uvijek nije izmišljena i ti si, draga moja, pukla k’o balon!

A nisam, srećom pa vas ima još koji znate da se u goste može ići virtuelno. Ne treba mi viza, ne treba mi zimska jakna, zamislim vrijeme kakvo hoću i krenem.

Prošle godine sam bila kod tetke u Karađorđevu pored Bačke Topole. Ne, nije to ONO Karađorđevo! To je jedno malo selo, smijem se kladiti da Verkić zna gdje je. Rođak nam je predložio da nas vodi na izlet u Sombor a nama bilo mrsko. Vrućina, upeklo sunce u ravnici i samo sam ga pogledala poprijeko i rekla „Daj bolan, kakav te Sombor spopao po ovoj vrućini?! Pusti me da se borim za koju mrvu vazduha ovdje u hladovini!“ Nisam tad znala Veru i nije mi Sombor bio zanimljiv – grad k’o grad, zgrade i neka ulica. Da mi danas neko predloži da posjetim Sombor ne bih razmišljala ni sekundu. Išla bih da se uživo vidim sa Verom, da se sretnem sa osobom koju u suštini već znam. Ne bih, naravno, mogla objasniti kako znam nekog koga nisam nikad uživo vidjela. Opet bi mi rezervisali „onu“ košulju.

Naopak je ovaj svijet, totalno. Još uvijek su u većini i bolje prihvaćeni oni koji slučajno u autobusu sjednu pored nekoga i za sat vremena vožnje izmijene nekoliko kurtoaznih rečenica, o životu uopšteno, o tome šta ko radi i slično. I takvi će reći da tog svog saputnika znaju, a kad im ja kažem da znam Veru proglasiće me blesavom. Ko je tu lud?

Ja znam da ja nisam. Znam da se ne bih osjećala nesigurno ili usamljeno ni u jednom gradu u kojem postoji neki blogeraš ili tviteraš sa kojim komuniciram. U svim tim mjestima postoje ljudi sa kojima ću, ako sve bude kako sam zamislila, popiti i neku stvarnu kafu. Ok, priznajem, ne odbijam ni kolače. I nastavićemo priču tamo gdje smo stali, na nekom postu, kod neke slike… Nema veze što ovi iz offline svijeta ne mogu shvatiti šta znači kad nekom kažeš „A znam to, čitala sam o tome kod tebe!“ Ko ih šiša, neka ne znaju.

Ako mene pitate, ja baš i nisam za to da se svi ovi iz stvarnog života uključe i u ovaj virtuelni. Da su svi ovdje ja ne bih imala gdje pobjeći. Ne bih mogla ovako upasti kod Verkić i osjećati se kao kod svoje kuće. Tad ne bih nikako mogla izbjeći onu košulju 🙂

Hana – Cyberbosanka

Komentari na tekst:

  1. Cyber Bosanka каже:

    Zaboravih odgovoriti na mail pa evo ovdje javno obecanje – kad krenem kod tetke obavezno ti se javljam bar za kaficu. Stvarno nisam dugo bila. Imadoh u planu sastaviti jedne babine sa rodjakovom svadbom a kako cujem posvadjao se sa curom pa od svadbe izgleda do daljnjeg nista 🙂 Ako on brzo ne nadje curu ja cu morati doci da ne bi ono dijete u skolu pratila 🙂

  2. zelena каже:

    Bosanka je sve lepo slozila k`o pitu i ko to ume bolje od njih, sve sa ukusom i merom, i sa sve kosuljom 😆

  3. jadranka каже:

    I ne bi trebali mesati svetove…jer nisu iz iste galaksije 🙂
    Nas svet je samo nas i tako nek ostane.Hana je potpuno u pravu,tako se jedino moze izbeci „ona“kosulja 😉

  4. SanjaKokica каже:

    Baš lepa i ugodna poseta 🙂 Blog svet ovako deluje kao neko idilično mestašce 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge