Kako od „papazjanije“ bloga da napravimo blog koji zarađuje?

Odavno u ogledalu gledam pravog ljutog lava spremnog da osvaja i zauzme svoju teritoriju, ali očito se taj ljuti lav vrtim samo u krug. Možda se na kraju ovog teksta, ili nakon nekog vaše komentara na njega, konačno nešto i promeni.  Ujedno se nadam da će mnogi od vas  iz njega uspeti da izvuku pouku.

Da li sam lenja? E vale, ne nisam, ne priznajem! Da li sam glupa ili samo nemam dovoljno znanja? Pa mislim da nisam ništa gluplja od većine ljudi, a što se tiče znanja…  tu bi se dalo malo porazmisliti.

Svima, pa tako i meni,  naravno da je potrebna teorija, a za savladavanje teorije potrebno je vreme i praćenje pravih ljudi.

OK. Mislim da sam počela dobro i da kažemo, uslovno naravno, da sam do sada, korišćenjem društvenih mreža imala mogućnost (pružila mi se mogućnost)  da savladam i teoriju. Idemo korak dalje. Nakon završetka škole potrebna nam je praksa, a tek nakon nje i posao iz snova o kom smo dugo maštali.

Do sada sam mnogo puta izjavila da sam na internet „došla“ sa željom da nađem posao i da se ne lažemo, nisam jedina. Ne znam zašto ovo izbegavamo da kažemo? Mnogi od nas su tu iz istog razloga. Pitanje je koliko sam do sada samo bila pametna i koliko sam uspela da  pronađem pravi način korišćenja društvenih mreža?

Pretpostavimo da sam teoriju dosta dobro savladala, ali …

Na samom startu sam na tviteru „zapratila“ etarget, samim tim i njihov sajt, te  Dragana Varagića i njegov weblog. Pun pogodak, s obzirom na cilj koji sam imala pred sobom. No idemo dalje. Naravno, čim sam došla u dodir sa Draganovim blogom, brže bolje sam otvorila svoj. Ipak, u tom trenutku, iako sam već saznala da bi trebalo, eto da ne upotrebim reč morala 🙂 pre otvaranja bloga da odredim svoju nišu, a samim ti i svoju ciljnu grupu, na neki način sam u ovaj poduhvat ušla megalomanski. Ne razmišljajući mnogo, ne gledajući u i potpuno zanemarujući dalju budućnost, želela sam svojim tekstovima da se obraćam velikom broju ljudi i da pri tome uvek budem iskrena, što se u mnogim slučajevima pokazalo kao loš potez.

Sve ono što sam radila u stvarnom životu uporno sam i po nekoliko puta, na razne načine, prenosila  u svojim tekstovima.  Stekla sam znatan broj posetilaca. Vremenom sam kategorije i stranice na blogu proširivala i time radila upravo suprotno od onoga što sam trebala. Da ne dužim dalje, od svog bloga sam napravila pravu malu papazjaniju. Uporno sam tragala za „onim nečim“  kako bi zadovoljila svoju želju da se obraćam velikom broju ljudi, a ujedno i da postignem svoj krajnji cilj koji sam potpuno, ne samo stavila u drugi plan, već i potpuno zaboravila na njega  – posao  i zaradu preko interneta (a da to nije MLM).  Nisam shvatala da veliki broj posetilaca ne daje uvek i mogućnost zarade.

Što bi rekao Varagić: „puno je karaktera iskorišćeno za uvod, moglo je to i mnogo kraće“ 🙂 , pa da krenem na razlog pisanja ovog posta.

Nakon tri godine, velike muke su preda mnom. Sada, kad sam se uverila da papazjanija od bloga koju sam napravila može samo da ostane jedan od mnogih blogova na netu, da od nje, sem svog ličnog zadovoljstva i usudiću se da kažem zadovoljstva i po kojeg čitaoca,  nemam nikakve finansijske koristi,  teško je nastaviti dalje. Tekstove pišem sve ređe, jer ne znam kojim putem dalje da idem. Zadovoljstvo i finansijsku korist sljubiti u ovom mom slučaju nije ni malo jednostavno i lako.

Od hiljadu dilema koje sam imala na samom startu,  sada imam samo jednu. Kako da pronađem svoju nišu kojoj bi se u potpunosti posvetila? Kako da napravim specijalizovan blog? Lako, reći će mnogi od vas. Pronađi nešto u čemu si najbolja, nešto o čemu najviše znaš i kreći! Nema boljeg saveta!

Ali kako kad je tvoje interesovanje veliko? Jeste da o svemu ne znaš podjednako dobro, a samim tim i tekstovi koje bi pisala ne bi bili kvalitetni, ali… Kako kad te mnogo toga zanima? Sve nešto lepo, što bi rekao Deda. Međutim Deda je jedan i kod tebe to sigurno ne može da upali. Copy-paste niti dolazi u obzir, niti bi funkcionisao!

Torbica mi jednom reče: „go, go Vera“. Sa čim, uporno se pitam? „Koristi sve što možeš!“ OK, ali kako da koristim Etarget ili čak Retarget, šta ja ovde nudim, šta da reklamiram, koga da podsećam i na koje svoje proizvode ili usluge?  Kako da koristim veoma koristan alat Internet kliping? Koju ja kriznu komunikaciju imam, na šta ja treba brzo da odreagujem? Imam komunikaciju sa svojim posetiocima i ponosim se njom, ali ja nemam svoje klijente. Kako da koristim PRObjave? Šta ja to mogu javnosti da saopštavam. Znam da bi povećala posećenost blogu, ali koliko tih posetilacila bi pronašlo razlog da se ponovo vraća, zbog kojeg proizvoda ili usluga?

Ako želim da budem i dalje surovo iskrena, tada moram i da se upitam, a na čemu sam do sada mogla i da ih steknem? Ručni radovi? Dosta dobra sam u izradi, ali ih radim veoma retko i samo za zadovoljenja trenutnih potreba. Nema više zadovoljstva!  Bez zadovoljstva ne može dugo, a pogotovo kvalitetno ni jedan posao da se radi. Pokušavala sam da pomognem ženama koje se bave izradom ručnih radova. Međutim, ovo je malo mesto. Još uvek se ovde razmišlja na način da na internetu ne može mnogo da se postigne, ostavlja se u stranu, samo osmehne i odmahne rukom na svaki predlog, a da ne pričam o ljubomori. Zavidnost i razmišljanje tipa: „a što baš ona da nam … “ zna da bude prepreka koju jednostavno ne želiš da pređeš. Udaljava vas od svega.

Ništa ja ovde novo nisam rekla, a što većina vas nije odavno već usvojila, ali pitanje i dalje ostaje:

– Kako od papazjanije bloga da napravim blog koji zarađuje?

Komentari na tekst:

  1. Mahlat каже:

    Šta si ti u stvari htela da kažeš?

    Oprosti na surovo iskrenom pitanju ali nisam ukapirala.

    Ovo je ko zna koji tvoj post koji sam pročitala na sličnu temu.

    Mogla sam i da ne čitam i da ti kažem – Verkić, mrdni dupe i uradi nešto od toga što ti je u glavi.

    Nisi glupa, nisi ni neobrazovana,u čemu je problem?

    Kakve PRobjave, Internet kliping, Etarget i slično, to nije za tebe i ne vredi ti ništa.

    Nađi svoj put, batali ono što ne znaš.

    I ne razmišljaj mozgom sredine u kojoj živiš, sredine obično guše, koliko god da su velike ili male.

    Ako me razumeš.

    I još nešto, broj poseta se sve manje pokazuje kao najrelevantniji.

    A i ovaj recept linkovanja, dobro, naći će te neko preko Googla ali opet nećeš zaraditi ništa sa ovim.

    • Verkic каже:

      Dosta toga je što sam želela da kažem. Jedno je da poručim svima, po ko zna koji put, da pri otvaraju blogova ne prave iste greške kao i ja.

      U pravu si, ali ponavljanjem se UČI, a i nismo svi isti. Postoje uvek novi posetioci koji ne čitaju tekstove od pre par meseci, da ne kažem od pre godine dana 🙂 Druge poruke, one skrivene, su za mene lično 🙂 , dok na samom kraju teksta stoji konkretno pitanje.

      Mnogo toga radim, ali to što radim u off ne umem da pretočim u online posao, mada, iskrena da ti budem i ne bih volela. Dovoljno mi je volontiranja i znojenja zbog raznih ideala. Živimo u vremenu kad moramo izuzetno da se borimo kako bi samo uspeli da preživimo. Mnogi od nas ne znaju kako, iako se borimo svim snagama i trošimo izuzetno mnogo vremena, često uzalud, presupajući iz šupljeg u prazno.

      Problem je jer tražim taj svoj put previše dugo. To što kažeš da PRObjave, Internet kliping, Etarget nije za mene, pa naravno da nisu za ovaj blog. To sam jasno i rekla. Ali sama sam tome kriva. Ne zato što ne znam šta mogu da donesu jednom sajtu ili blogu i kako da se iskoriste, već što sam grešila od samog starta.

      Ovim tekstom nisam želela ništa da zaradim, niti sam linkovala iz bilo kog sličnog razloga. Linkovi su tu, kao i tekst da nekom drugom ukažu na mogućnosti koje postoje, a mene da dozovu pameti!
      Uostalom, znaš i sama da nikad nikog nisam linkovala iz bilo kakve koristi, jer da jesam, bila bih danas najbogatiji bloger na ovim prostorima!

      Mnogi postavljaju sebi ovo isto pitanje. Razlika je samo što ne može javno da se pročita iz ko zna kog razloga.

  2. Charolija каже:

    #pratipetak #followfriday-moć blogera
    Autobiografija ili o blogeru
    Biblioteka blogova
    Blogeri
    Blogeri i twitteraši u humanitarnim akcijama
    Cilj, iskustvo, život i prevare
    Featured
    Glavna jela
    Gost bloger
    Grad Sombor
    INSPIRACIJA
    INTERNET
    Kolači
    MAGAZIN
    Predjela
    Škola pletenja
    Slavski kolač
    twitter
    Uncategorized
    Verkić – kuhinja
    Zeleni tim
    Život… Što jes’ jes’, prava papazjanija, 😀 ali ništa veća nego na većini ostalih blogova. Ako misliš da ovaj blog ne možeš da iskoristiš za to što želiš i da si pogrešila od početka, a ti onda otvori nov blog. Sada kada znaš tu teoriju, pa ti nemoj da grešiš i iskoristi je. Pogledaj dobro ove tvoje kategorije, odredi šta želiš i drži se toga, a ovu tvoju kako kažeš „papzjaniju“ koristi za „papazjanisanje“ kad ti dođe. 😀 Prosto.

    • Verkic каже:

      Kada se okrenem unazad i kad se setim svih vaših mnogobrojnih komentara i sve podrške koje sam od vas za ove godine imala, ni u kom slučaju ne mogu da kažem da sam grešila, sem da nisam na pravi način znala da iskažem sve ono o čemu sam pisala. Ipak je ovo lični blog, te je, na neki način dozvoljeno sve 🙂 Međutim, sa vremena na vreme potrebno je malo da se zapitam gde se nalazim, a gde bih želela da se nalazim, jer samo na taj način mogu i da napredujem. Za sada ću ipak da se držim ove svoje papazjanije 🙂 , a u budućnosti, ko zna, videćemo, sijalica za čas zna da se upali.

  3. Cyber Bosanka каже:

    Znam kako ti je, imam i ja sličnu papazjaniju 🙂 Mada, nekako mi ograničavanje u neki okvir ili neku temu predstavlja opterećenje jer to onda nisam ja. Pa u tom smislu – lični blog mi je slika mene. E sad, to što ja ne mogu odabrati neku nišu je samo moj problem, ali me tješi kad vidim da nisam jedina.

    • Verkic каже:

      Lični blogovi govore o nama. Mnogo toga sam u životu radila. Mnogo sam znala i da grešim, ali sam se uvek trudila da uradim najbolje što znam i da dam sve od sebe. Svi slični tekstovi su i napisani iz jednog razloga, a to je da ovaj svoj „problem“ iznesem kao primer drugima. Da ga pročita neko ko je možda tek krenuo sa blogovanjem, neko ko do sada nije bio u mogućnosti da sazna toliko koliko smo mi prateći sve informacije do sada saznali. Posetioci se menjaju. Odlaze jedni, dolaze drugi. Često na blogovima ne vidimo ranije tekstove, a kad se nakon par godina osvrnemo iza sebe shvatimo da smo neke stvari možda mogli i drugačije da uradimo. Ovo se odnosi na sve, na ceo naš život i odluke, a ne samo na blogovanje.
      Ipak, draga moja prijateljice, ne bih se složila sa tobom. Tvoj blog nikad ne bih naznala „papazjanijom“. On je za mene više kao jedna mala biblioteka u kojoj ima predivnih knjiga iz kojih mnogo možemo da naučimo.

  4. Olivera каже:

    Nešto slično sam već pročitala, možda čak i na Vašem blogu, ali, ne smem da tvrdim. No, ako sam Vas dobro razumela, hteli biste da od toga imate i neke opipljive koristi? Ja sam blogerka od skoro, sveža i radim to iz pukog zadovoljstva, učim u hodu i moj blog je deklarisana papazjanija, kako ste Vi lepo rekli za svoj, o kojem ja opet mislim da je raznovrstan. Vi zaista lepo pišete o svemu tako da ne vidim poteškoće da se opredelite za nešto što Vam najviše leži pa da eventualn od tog imate više zastupljeno na vašem blogu, a shodno tome ćete možda i naći nekog ko će biti zainteresovan da to i nagradi.
    Pratite svoju inspiraciju i ideje, a očito je da ih imate.
    Poslednji objavljen tekst od Olivera je Dugo toplo leto ( The Long Hot Summer)

    • Verkic каже:

      Lepota blogovanja se ogleda i u razmeni mišljenja, a ideje za novi tekst često crpim iz komentara na prethodne postove.
      Hvala na podršci i lepom mišljenju!

  5. Bojan Živković каже:

    Problem je država u kojoj živiš, ekonomska situacija i ljudi i njihova shvatanja i navike. Bez obzira što možda radiš sve što ti predlažu to ne donosi korist jer ljudi koji te uče prenose znanje iz USA uglavnom i to tamo i funkcioniše. Funkcioniše i u nekim razvijenim zemljama ali kod nas ne i neće skoro funkcionisati jer naš predsednik izgleda da ne zna da koristi ni laptop koji mu je dodeljen ni internet a mi smo ga izabrali. Izabrali su ga zapravo nepismeni, polupismeni, nestručni kakvih je najviše u ovoj zemlji i na njih su neprimenljiva znanja i pravila iz razvijenog sveta. Jedino šta ja lično mislim da može da donese novac preko bloga kod nas je da prodaješ nešto konkretno i jeftino kao što su ručni radovi, burići, kace, mobilni telefoni, kompjuteri, polovni delovi i da to šalješ na kućnu adresu. Ja sam se lično ovajdio preko bloga na Engleskom i čak mogu i da živim od toga, ne od reklama na blogu da ti odmah kažem već od usluga za koje su ljudi iz razvijenog sveta spremni da plate. Pišem i na našem jeziku i nemam nikakvu korist od toga, ubacio sam reklame čisto da imam neki povod jer mi patriotizam ponekad nije dovoljan.
    Poslednji objavljen tekst od Bojan Živković je Mala škola grafičkog dizajna – boje

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge