O dobrim delima blogera i tviteraša mora da se govori! Ona to zaslužuju!

Kako i na koji način iskazati najdublja osećanja i ogromne emocije? Kako opisati sve ono što sam doživela zahvaljujući  našim  blogerima i tviterašima? Kako i na koji način se zahvaliti, pokazujući  poštovanje i divljenje koje osećam,  osobama koje su to svojim postupcima zaista zaslužili?

Svi oni koji me redovno prate čitali su i znaju šta mi se desilo prvog decembra. Od tada do danas nisam imala svoj kompjuter.  Nisam mogla da pišem kada sam želela,  da budem na twitter-u, nisam  mogla da se javljam svojim prijateljima, nisam čitala nove postove,  prvi put nakon godinu dana  nisam mogla da napišem svoj redovni #pratipetak post.

Za mene kompjuter nije luksuz već potreba.  Ne koristim ga za igrice, sem u veoma retkim trenucima. Za mene je kompjuter  prozor u svet,  ogromna biblioteka uvek dostupna i na dohvat ruke, za mene je on način i mogućnost iskazivanja, putem njega pohađam  škole i usvajam sva znanja koja sam do sada propustila u životu. Ako pogledate moje  godine potpuno će vam jasno biti o čemu govorim.

Nisam neko ko se zavuče u kuću i to je već svima jasno, naročito u poslednje vreme. Zadnje dve nedelje ustajem u tri, u četiri sam već na poslu. Radim do 9 nakon čega odlazim u kancelariju stranke u kojoj sam. U 13h  se vraćam na posao gde sam sve do 17. Kući stižem  tek oko 18 časova.  Neko bi sada pomislio: – koji će joj vrag tada kompjuter? Jednostavno,  on je moja potreba, prozor u svet i ne dozvoljavam da mi iko tu  potrebu uskraćuje. Neko ko  90% vremena daje drugima ima potpuno pravo na svojih 10 % pa makar ga trošio uzalud.

Svi oni koji kažu da se bez kompjutera može, samo su delom u pravu. Pa ljudi pobogu, moglo se i bez struje, bez TV-a, bez kola…… Hajde onda da se svi vratimo u to neko vreme. Ja neću. Želim i hoću da iskoristim pa makar i na uštrb mnogo toga drugog,  ono što mi pruža zadovoljstvo, ono što me podmlađuje, što me drži ………….jednostavno to je moj izbor,  a na njega svi imamo pravo. Za taj svoj izbor se borim i ne dozvoljavam da se niko sa tim niti šali niti „sprda“.

Sve „TO“ u jednom momentu oduzeto,  vratiše mi blogeri. Mnogi  od njih  rečima utehe i podrške bili su uz mene ovih mesec dana. Međutim, tu ne staje njihova solidarnost.  Srce blogera je veliko, blog drugarstvo je ogromno! Ove godine sam se mnogo puta u to uverila i  zaista imam potrebu da pišem o  tome!  Za sva ta divna dela mora da se čuje i o njima  javno da se govori. Sve ovo nije ničija promocija niti želim da tako shvatite ove moje reči.

Jednostavno o dobrim delima se mora govoriti! Ona to zaslužuju!

Mi blogeri, iako se mnogi od nas lično ne poznaju, nismo nepoznati jedni drugima. Nismo samo osobe iza različitih strana ekrana.  Naši blogovi pažljivom čitaocu mnogo toga otkrivaju o nama. Vremenom počinjemo poštovati jedne druge. To da li sam ja nekog linkovala, da li sam na tviteru stavila……. ili nisam…..  postaje totalno nebitno jer ljudi upoznaju mene kao ličnost i kao takvu me prihvataju ili ne.  Kao osoba postajem,  putem bloga i svojih tekstova,  nekom interesantna ili dosadna, što da ne,  jer sigurno ima  i onih koji me i na taj način gledaju. Znači postajemo osobe od krvi i mesa prema kojima gajimo određena osećanja ma bilo koja ona bila.

Blogerski Deda Mraz je mene mnogo puta ove godine posetio da bi mi za sam kraj godine i najlepši mogući poklon doneo. Vratio me međju vas! Vratio mi delić net neba,  jedna zvezdica u moru drugih u našem blogovskom sazveždju ponovo sija i ponovo je zauzela svoje mesto i verujte mi OSTAJE TU!

Blogerski Deda Mraz je  meni mnogo toga doneo.  Od plaćenog  puta, kotizacije, večere, prenoćišta na ovogodišnjem BlogOpenu, plaćenog hostinga i vlastitog domena za godinu dana do ovog sada izuzetnog dara 4 divne blogerke. Saznavši da mi je kompjuter pokvaren, dogovorile su se i poslale mi pare kako bih mogla da ga  popravim. Ne mogu ovo drugačije da napišem, osim ovako javno i otvoreno. Njih četiri koje nisam lično upoznala a  čija su srca u ove pretpraznične dane kucala i za mene. Njih četiri su bez dvoumljenja i bilo kakvih sumnji  pokazale svoju orgomnu  nesebičnost i želju da pomognu.

Naša draga Zelena koja je i sama nedavno jedan  period  bila bez kompjutera te veoma dobro zna kako je kad si uskraćen za ovu našu „spravicu“  bila je i inicijator ove akcije, naša divna i  u svakom momentu spremna na podršku Dudica, naša mila Shunjalica devojka koja i sama nije zaposlena ali želja da pomogne bila  je jača od svega i mila snežna vila (kako je ja zovem)  Sarah.

Šta mogu više reći? Jedno jednostavno HVALA je zaista malo za ono što su one učinile! Mogu samo da verujem da ću jednog dana moći  na pravi način da se zahvalim  za njihovo divno delo. Mogu, čitajući njihove blogove postati još bolja, mogu pisati o njima jer one to zavređuju, mogu prenositi i govoriti o blogovima i blogerima sve dotle dok njihov značaj ne poprimi onu vrednost  koju zavređuju.

Znam da će se one sada ljutiti, znam da sve ovo nisu uradile da bih pisala o tome, ali isto tako znam i da će me razumeti i shvatiti. Za sada nemam drugi načim osim ovog da im se zahvalim i to činim punog srca. Nije lako pisati o svemu na ovako iskren način. Ponosna sam uvek bila i niko ranije nije znao kako mi je,  niti sam o tome govorila. Kada sam imala nisam se time hvalila, kada nisam imala  ćutala sam o tome, ali ponavljam, jer uvek ću tako misliti, o dobrim delima treba govoriti!

Hvala svim blogerima i tviterašima na poverenju, na poklonima koje su mi darovali cele godine, hvala im što postoje i što su baš takvi ljudi kakvi su! Hvala im na svim lepim rečima, na dobronamernim kritikama, na redovnom praćenju, na svakom osmehu koji su mi za ovih godinu dana uputili, na optimiznu koji su širili i prenosili mi, na upućenim podrškama, na pruženoj ruci!

Veliko HVALA i svim mojim gostima blogerima, ali o tome ćemo još pisati 🙂 !

Ovaj tekst sam mnogo puta prepravljala. Ništa mi nije bilo dovoljno dobro i ni jedna reč nije dovoljno adekvatna da iskaže ono što osećam. Nije ni ovo, ali, ma koliko ja menjala i ispravljala, ma koliko pokušavala reći na pravi način sve ovo o čemu sam pisala, ostaje jedna istina. Blogeri i tviteraši su za mene zaista izuzetni ljudi! Naravno i mi svi imamo svoje mane kao i svako, ali smo i neko ko će uvek pružiti ruke jedno drugima, biti po potrebi oslonac. Pri tome, ne smemo zaboraviti, kako niko od nas, tako i svi oni koji „šetajući“ netom traže svoje mogućnosti da su blogeri ljudi koji svoje znanje i iskustvo nesebično, ne naplaćujući daruju svima!

Svima želim sve najbolje u Novoj 2011 godini, sretne i ugodne praznične dane i mnogo uspešniju i bolju godinu koja je pred nama!

Komentari na tekst:

  1. CountessBezuhov каже:

    Lijep post.
    Za mnoge, posebno za nas stare i same, Internet, blog, Twitter jedini su prozor u svijet. Oni su za nas i novina i kino i putovanje!
    Drago mi je da opet imaš komjuter, zahvaljujući prijateljima.
    Želim ti od sveg srca sve najbolje u Novoj Godini!

    • Verkic каже:

      Hvala, takodje!
      Malo bih te samo ispravila, ako dozvoljavaš 🙂 .
      Mi ne možemo biti ni stari ni sami dok imamo Internet, blog, twitter, dok se družimo sa svim predivnim ljudima kojih je mnogo i o kojima ću ja i dalje uvek pisati jer oni to zaista zavredjuju.
      Lepo se provedi noćas!

  2. zelena каже:

    Ja cu samo da se zahvalim devojkama kojima sam isterala novce iz dzepa :mrgreen:

  3. Dudaelixir каже:

    Verkićko, ja sam uvek za AKCIJU, bilo kakve vrste. I sama sam bila bezbroj puta u teškoj situaciji i, da nije bilo prijatelja i delom rodbine, mogla bih pravo u Dunav. Ljudi, u suštini, loše slušaju. I u to sam se uverila, pričajući im o visini svoje penzije. Trebalo im je tri godine da ČUJU kolika je i pored dobrog sluha.
    Ljubim ja tebe i malo mi je neprijatno što si nas imenovala. Stvarno nije trebalo, bilo je dovoljno samo „interno“ i uopšteno. No, to je tvoj izbor.
    Jako mi je drago što ćeš srećnija i zadovoljnija ući u novu godinu.

    Cmokić, cmokić, cmokić, zagrljaj, zagrljaj, zagrljaj! 🙂

    • Verkic каже:

      Da samo znaš koliko 🙂 Evo trebala bih se spremati jer idemo kod moje sestre na doček a meni se ne odvaja od kompjutera 🙂
      HVALA JOŠ JEDNOM i u 12 znaj da ću te od srca zagrliti i izljubiti mnogo mnogo iako neću biti pored tebe!!!!!!
      SRETNA NOVA! LJUBIM I JA TEBE!

  4. Charolija каже:

    Draga moja zadovoljstvo je moje ako sam uspela bar ponekad da ti izvučem osmeh. Želim ti svu sreću ovoga sveta i da ti se ispune baš sve želje, jer ti to zaslužuješ. Ljubimo te i volimo svi mi ovako zajedno, a ima nas hvala Bogu kolk’o ‘oćeš. 😀

    • Verkic каже:

      Čarolijice, reći ću ti samo da ću u Novu ući ponosnija i sretnija jer ova godina mi je donela sve vas! Provedi se lepo noćas!

  5. Sarah каже:

    Evo i mene dok sam startala moj svileni cilim pa zabacila jednom preko Alpa pa opaaaaaa stigoh u ravnicu… Draga Verkic hvala ti na ovim divnim recima, to jebila skromna podrska, ali uvek kad zatreba bicu tu…napisla sam ti sve tamo …da sam znala…i bila sigurna… bilo bi drugacije…
    Nazdravicu u ponoc i blog prijateljima i pozeleti i tebi puno zdravlja i veselja… 😀
    svako dobro i samo napred… a sad moram nazad… 😉

  6. Iva каже:

    Srećna vam Nova godina. 🙂 Baš lepa priča.

  7. milininsvet каже:

    Saljem ti misli ljubavi Verkicko i najlepse zelje a ti od njih napravi caroliju.:-)

    • Verkic каже:

      Hvala ti mnogo prijateljice draga. Znam da će ova godina biti lakša, bolja i lepša! Ne pitaj me kako, ali ja jednostavno znam i osećam! Želim tebi i tvojima da imaju isti osećaj i snove koje će se pretvoriti u javu!

  8. Dudaelixir каже:

    Hvala ti na lepim rečima Verkić, drugarice moja! I ja sam kod kuće, pored mog kučeta i kompića. Volim da zvirnem u njega.

    Privatiću tvoj zagrljaj i poljubac, veruj mi! Ljubim te i želim svu sreću ovog sveta. I ljubav, naravno! 🙂

    • Verkic каже:

      Dudice mila, dobro jutro i sretan ti novi, divan, ispunjen i lak dan.
      Želim da sve brige budu iza tebe i da se nikad više ne moraš ni zbog čega brinuti!

  9. Cyber Bosanka каже:

    Ja ti zelim puno zdravlja i srece u novoj 🙂 U pravu si , ovo je poseban svijet koji cine posebni ljudi. Lijepo je na bilo koji nacin biti dio svega toga 🙂

    • Verkic каже:

      Bosančice naša, ne umem preneti sva osećanja, ali, nekako kao da postajem bolja kad sam ovde „ispred“ vas. Dajete mi snagu, bogatija sam i ispunjenija, dobijam izuzetnu želju uvek da uspem jer, na neki ludi način, osećam kao da to dugujem ne samo sebi već i svima vama.
      Ljubim te mila i želim uspešnu i srećnu Novu! 🙂

  10. Nena каже:

    Srećna Nova! Nadam se da će sve ružno što ti se desilo u 2010. godini ostati daleko iza tebe i da ćeš brzo zaboraviti. Puno zdravlja i sreće u 2011. godini i ispunjenje svih želja!

    • Verkic каже:

      Hvala Nenice na lepim rečima! Od srca uzvraćam sve divne želje.
      Verujem da ćemo u ovoj godini pored svega moći malo više uživati i da nećemo dozvoliti da život samo prolazi mimo nas.
      Sve najbolje tebi i tvojima!!!

  11. shunjalica каже:

    Verkić, drago mi je što je naš paketić uspeo da bude isporučen pre ponoći. Ljubim te puno i želim sve najbolje. Biće da smo mi ovde čudo za sebe, ali ipak sve zasluge pripadaju Deda Mrazu koji je ove godine u tvoj dom stigao u zelenom kostimu. 🙂

  12. […] Blogeri i tviterašu su zaista izuzetni ljudi – O dobrim delima blogera i tviteraša mora da se govori! Ona to zaslužuju! […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge