Džepna Venera blog

O Eniac-u se mnogo toga zna. Mnogo se i pisalo.  Većina nas ga i lično poznaje. Da li ćete ovim tekstom uspeti da saznate nešto novo o njemu, ne znam, ali sam sigurna da ćete uživati u druženju sa Nebojšom.

U želji da saznam nešto više o tebi kao osobi,   prvo sam, a gde drugo,  „uletela“ u kategoriju lično.  „Isčačkala“  sam tamo,  verovatno jedan od tvojih prvih blog postova.

Davne 2005. godine  onaj drugi deo tebe  🙂 je napisao tekst koji počinje  (ako sam dobro pogodila)

a završava predivnim rečima:

 ……. Uvek postoji alternativa, ljubav, umetnost, te vrednosti svih vrednosti, koje pokreću nepokretne i napumpavaju zgažene…

– Koliko ti je pisanje bloga u tim prvim danima značilo?  Da li  je on bio samo  nešto  novo u čemu si želeo da se oprobaš,  ili želja da svima nama,  koji te čitamo,  preneseš svoja razmišljanja, ili možda nešto treće? Da li si mogao da pretpostaviš koliko će   blog zapravo da ti donese u sledećim godinama?

– Čudno je to. Hteo sam da pokrenem blog još 2004. godine ali nisam imao ideju kako da to uradim jer nisam imao novac za hosting i domen i sve što je išlo. A verovatno ni ideju kako sve to da platim. Onda sam u nekom trenutku saznao za Blogger i tako je sve krenulo. Volim da pišem, volim Internet i blog je to nekako spojio u jednu ljubav. Nisam imao nikakva očekivanja od cele priče, bilo mi je zabavno ali sem toga nisam imao prevelika očekivanja. Štaviše, dobrih 8 meseci nisam pisao negde između 2005. i 2006. godine.

– Sećaš se ideje o  klubu  Sarmoman i  Sofroniju koji doživljava transformaciju 🙂 ?  Od prvih tvojih koraka na webu,  imao si mnogo ideja. Poneka od njih je verovatno mogla da dobije epitet „luda“ ideja. Većinu si  uspeo da ostvariš. Da li je studentu koji je sanjao o telećim medaljonima bilo teško da postigne ono što si ti postigao?

……. Razmišljao sam da se junak zove Sofronije, koji kada pojede sarmu, doživljava čudesnu transformaciju, i postaje Sarmoman! O njegovim aktivnostima nisam razmišljao, ali verujem da ćemo i to, ako bude okupljanja, smisliti!

– Hahaha, naravno. To su mi omiljeni tekstovi, jer vrlo jasno prikazuju promenu koja je nastala za ovih 7 godina. Kako sam učio i napredovao iz dana u dan, iz meseca u mesec, lično i profesionalno. A promena je ogromna, i koliko god se stideo tih tekstova sada, nekako sam i ponosan što su tu jer su podsećanje odakle dolazim. Nije bilo lako, ali je bilo zabavno. A to je najbitnije.

– Imaš nadimak nad nadimcina. Znamo da je Eniac skraćenica od Electronic Numerical Integrator And Computer i u tom tekstu si podrobno opisao šta ona znači, međutim,  kaži nam,  a ko je u stvari Eniac.

…… ENIAC, skraćenica od engleske složenice Electronic Numerical Integrator And Computer označava prvi digitalni elektronski računar kog je bilo moguće programirati u cilju rešavanja širokog spektra računarskih problema…….

– Eniac je plod tinejdžerskog ega i nade da će moje ime jednog dana značiti nešto u industriji računara. Od Eniaca je sve počelo, to je prvi računar koji je postavio logiku koji i danas računari koriste, pa sam i ja želeo da pokrenem nešto što će promeniti industriju. Bilo je tu dosta nadimaka koje sam vrteo na netu, ali taj se nekako najduže održao i neplanirano postao moje drugo ime.

….. Moram priznati da sam razmišljao, i pored svih blamova, da upišem glumu, ali u razgovoru sa nekim referentnijim osobama, shvatio sam da to ipak nije posao za osobu ovako divljeg duha 🙂 i završio na FONu….

– Gledajući  video,  zapitam se šta bi bilo da si ipak upisao glumu 🙂 . Meni si se izuzetno dopao i nije mi jasno zbog čega je komisija odlučila to što je odlučila 🙂 . Tvoj nemirni duh te je naterao da makar i na tren zaplivaš i tim vodama. Da li bi  sada, nakon svega što si postigao i nakon svih ozbiljnih poslova koje imaš iza sebe,  radi avanture i odmora od  svega makar, prihvatio  glavnu ulogu u  nekom filmu? Kojeg žanra?

– Mislim da bih ipak odbio. I ako to nije prihvatljiv odgovor. Razlog je što je to moja ljubav ali ne i moja profesija i treba je prepustiti onome ko je u tome profesionalac. Vrlo često mi nedostaje fokus u onome što radim, a zbog toga trpe i porodica, i prijatelji, na kraju krajeva i moje zdravlje. Gluma mi je puno pomogla da se opustim u javnom nastupu i obogatim svoj vokabular, što mi se višestruko isplatilo u prethodnih par godina ali mislim da je odslužila svoje, i da sada treba vreme trošiti na ono u čemu ste bolji.

….. Biće to jednog dana ok, važno je biti pozitivan prema svemu, i naići makar ponekad na razumevanje, ipak nije sve u novcu, letovanjima, zimovanjima, proslavama sa 15 zvezdica i slično, ima nečega i u onom suštinskom zvanom život, onoj toplini koja nas okruži ponekad, iskrenom smehu, i crvenilu usled upravo izgovorene gluposti, savetu od prijatelja koji možda ima manje iskustva ali pokušava da se prilagodi, suzi kojoj ne date da se prolije, jer ste zaboga muško i svemu ostalom…

– Ti živiš punim plućima. Obožavaš ljude, lako sklapaš kontakte i prijateljstva, sanjar si i optimista,  nemirnog duha, ali i izuzetne energije. Šta bi poručio mladima, onima koji su krenuli za svojim snovima, došli u veliki grad, onima koji još ne znaju i nisu osetili suštinu života?

– Da ulažu u sebe i ljude oko sebe. Da se ne lepe za brz novac, već da razmišljaju šta dugoročno mogu da dobiju od toga. Većina ljudi ne zna da sam tek od skoro bio u mogućnosti da sebi priuštim relativno normalan život. Kada sam radio za Furku nisam dobio nikakav novac prvih godinu i po dana rada. Ali taj period predstavljao je najintezivniji period učenja koji sam imao u životu. Slično je sa AIESECom. Par godina kasnije, sve je to počelo da se vraća na nivo na kome verujem da bi danas mnogi želeli da budu, a to je da imam vrlo stabilan posao i ponude sa svih strana. Novac je vrlo prolazna stvar, on dođe i ode, a iskustvo je to koje će napraviti razliku u budućnosti. Birajte iskustvo pre novca.

Kad mi je teško kad gubim san izmislim pesmu tonem u dan.

Kad mi je teško i dosadan dan zavitlavam se 🙂 i prodje dan.

Kad mi je teško i napravim ranu i krv teče u zlom danu. Ja uzmem zavoj zavijem ranu i uzvratim prokletom danu

– Čitam šta si sve u zadnjih par godina uspeo da uradiš. Pada mi na pamet da te pitam spavaš li ti ikad i da li još uvek pronađeš vremena i inspiracije  da za sebe ili …… onako na brzinu napišeš po koju pesmu?

– U principu sam spavalica, međutim u poslednje vreme nemam puno prilike da se izležavam. Razlog je uglavnom u čudesno lošoj organizaciji vremena i želji da se svakom izađe u susret, i ako znam da to nije dobro po mene. Ali je vraćanje mog duga zajednici. Obično spavam oko 6 sati, što i nije tako malo, a kada nastupe krizni periodi to padne na 3-4 sata. Ipak, trudim se onda vikendom da to nadoknadim, isključim telefone i odspavam. Sa strane mnogima izgleda super kada neko funkcioniše sa tako malo spavanja, ali to baš i nije tačno. Telo pati, sve češće upražnjavate kasne noćne obroke, pada vam koncentracija i postajete mrzovoljni. Opet i pored svega toga, avantura i ideja vas nekako ponesu.

…… I pored svih tih, možda vama dosadnih biznis stvari, vezao sam se. Vezao sam se za 11 pojedinaca, koji kao što sam rekao u svakom trenutku su tu uz vas, pomažu vam da se razvijate kao pojedinac, kao deo tima, a samim tim da se razvijate i kao tim u kome delujete…..

– San mnogih od nas je da radimo u uspešnom timu. Živeti taj život, biti deo nečeg velikog, dati sebe bez rezerve,  uložiti ogromnu energiju  i svo vreme ovog sveta i učiti i učiti,  nije jednostavno. Daj nam savet.

– Kod mene je to vrlo prosto. Volim da radim sa dobrim ljudima. Od njih uvek imate nešto da naučite, i uz njih i najteži poslovi prolaze lagano. Nažalost, nema ih puno i zato se nisam previše zadržavao u timovima, a one ljude sa kojima super komuniciram držim uvek blizu sebe. Ko zna, biće prilike jednog dana da zajedno menjamo svet. Lepo Ameri kažu: It’s always about the people.

….. Verovatno najdragocenija pouka koju sam izvukao iz ove godine jeste da ne postoji nešto kao multitasking. Svevišnja osobina koju svaki wannabe-menadžer mora imati u CV-u je jedna od većih zabluda savremenog društva. Jedina stvar koja fercera jeste one-thing-at-a-time a da sam to ranije shvatio verovatno bih sad bio dipl. ing…..

– Kažeš da nisi u stanju 16 stvari u isto vreme da radiš, ali mi se čini da tvoja dela govore drugačije. Da možeš da se vratiš par godina unazad, da li bi nešto promenio u svom životu, poslu?

– Verovatno ne bih prihvatio neke stvari jer sam svojim neodgovornim ponašanjem povredio ljude oko sebe. Ali nekako, sve to čini mene onim što jesam danas. I zato je možda bolje što se desilo. Sem toga, verovatno sam trebao ranije da krenem sa svojom firmom jer je to zaista napravilo značajan pomak u mom razvoju.

….. Baš to, ako ne stanemo i osvrnemo se oko sebe bićemo zaglavljeni u neprekidni ciklus “samo da” situacija, imati male pobede u vidu drveta, i ne videti šumu u vidu života. Počeli smo i masovno da planiramo, dane, mesece, godine, decenije. A onda postavite sebi pitanje… Ako isplaniraš u minut narednih 10 godina, gde je tu mesto za iznenađenje i sreću….

– Šta je za tebe  sreća, ona prava, jedinstvena?

– Imam negde napisano da sreća nije taksi koji te čeka ispred kuće, već autobus koji stiže na stanicu baš kad se ti pojaviš. To najbolje opisuje koliko sreća nije materijalna stvar, a mogu i da potvrdim da su dani kada sam najviše zarađivao bili i najdepresivniji. Sreća, kako Galeb jednom reče, je izvedena iz glagola sretanje, koji podrazumeva da sreću uglavnom spoznajemo u društvu drugih, nama dragih ljudi. I to su uglavnom #malestvari, pivo sa drugarima sa faksa, pogodak na fudbalu, lep komentar na blogpost. I knjiga isto tako zna biti drugar, pa ne bih ni nju izostavio iz ove jednačine.

….. U AMS, gde sam bio do kraja aprila prošle godine pokrenuli smo SvetskoPrvenstvo.com, sa Ivanom u Bureku sam već početkom godine krenuo sa SeksiPrice.com, na leto smo malo sredili VelikiKuvar.com, pokrenuli TotalCar.rs, …….

– Godine uspešnog rada su iza tebe. Koji posao želiš da radiš, koje snove da ostvariš kako bi nakon toga rekao: – da, zadovoljan sam,  ova godina je izuzetna u svemu.

– Prethodnih par godina su bile zaista izuzetne. Ne treba tražiti previše, ključ do gore spomenute sreće je i u lepo postavljenim očekivanjima. Radio sam, putovao, upoznao mnogo pametnih ljudi. Ok, nisam gospodin Cukerberg, ali sam na dobrom putu i to je dovoljan razlog za zadovoljstvo.

……pomogli smo pokretanje Kolektive u prva tri meseca rada, Grand kafa je bila dovoljno hrabra da nam ukaže poverenje i u potpunosti posveti svoje onlajn prisustvo…..

Namera mi je bila da ovim tvojim godišnjim rekapitulacijama još jednom istaknem sve  o čemu si pisao. Rad, posao, snovi, uspeh, iskustva. Ovi  tekstovi mogu da probude uspavane,  navedu sumnjičave, upute neupućene. Snovi mogu da se ostvare, a ti si jedinstven primer za to! Svojom istrajnošću i ogromnim radom daješ izuzetan primer svima nama!

….. Stvari se zaista ne dešavaju preko noći, osim ako niste u industriji gde i nestajete preko noći. Trudite se, priključite se i pokrećite dobre stvari i ako nećete zaraditi ogroman novac iz toga. Investirajte u sebe, svaki nova stavka koju saznate može vas kasnije prodati dobro. Investirajte i u ljude oko sebe, jer će vam oni biti najbolji prodajni kanal. I ove godine sam održao previše predavanja ko zna gde, pokušavajući da pokrenem ljude da pokrenu nešto dobro i nešto svoje. Ako je jedan od njih to i uradio, samim tim je i uvećao moju vrednost. Uz dovoljno vremena, sve se to na kraju vrati…..

– Koji je tvoj najveći strah? Šta te u životu,  koji danas živimo,  najviše pogađa?

– Plaši me mržnja koju vidim u pojedinim osobama, i njihova spremnost da to urade. Plaši me i što tu mržnju sve češće viđam kod mladih osoba, spremnost da javno izgovore nešto što ja ne bih ni sam sebi izgovorio. Njihova agresivnost osvaja sve oko sebe, oni se guraju napred, glasni su, gaze preko svih i osvajaju polako deo po deo teritorije. Ne bih želeo da nam takvi vode državu, ali plašim se da već solidno gubim u toj igri.

….. Nadam se da vam ovim nisam pokvario dan, naprosto, želja mi je bila da vam pokažem i drugu stranu medalje, da malo razmislite o situaciji kojoj se nalazite, i shvatite da problemi sa kojima se suočavamo možda znaju biti teški, bolni i naizgled nerešivi, ali u poređenju sa činjenicom da živimo punim plućima, oni predstavljaju samo odumiruće iskre u gomili pepela.

….. Kažu da čovek počinje da veruje u čuda tek kad doživi jedno. Trebalo bi da sam ih doživeo nekoliko u ovom svom ne tako dugom životu. Čudna je zemlja balkanska i vozovi koji njome prolaziše, a najčudniji od svih bejahu ljudi koji je naseljavaše, isti, različiti, zaljubljeni, zaraćeni, zavidni, darežljivi……

– Životna lekcija koju ćeš da pamtiš?

– Slušajte druge ali i verujte u sebe. Često ljudi oko nas imaju neverovatnu potrebu da kažu kako nismo u pravu i kako smo na pogrešnom putu, a zapravo ni ne znaju gde se nalazimo. Promene se ne dešavaju preko noći, radite na sebi, činite da mane rade u vašu korist i svako malo se udaljite od drugih i razmislite kako možete sebe da učinite boljim osobom.

…… Ispunili smo sve preduslove. Dobili smo kvalitetne i pristupačne majice i preorder će trajati do kraja nedelje kada ćemo sumirati sve narudžbine, tipove i veličine i poslati ih na štampu, a onda na nekom cool druženju i podeliti iste uz druženje i dobar osećaj koji delimo tokom cele akcije…..

– Šta je za tebe značio projekat „Arigato“?

– Neverovatno intezivan period ali i neverovatnu količinu zadovoljstva koju sam osetio prema poslu kojim se bavim. Lepo je videti da ste kreirali nešto što je promenilo ljude na bolje, pokrenulo pozitivne diskusije i izmamilo osmehe. Arigato je sve to uspeo, i koliko god sam izgubio u tom periodu, toliko sam dobio u onom posle pa sve do sada. Još jedan primer one priče iz nekog od gornjih pitanja, gde se investiranje u ljude itekako isplatilo. Zadovoljstvom, samopouzdanjem i sjajnim ljudima koje je projekat okupio.

….. Fali nam hrabrosti da preuzmemo odgovornost. Odgovornost obično za sada preuzimaju najluđi, najglasniji i najalaviji, dok se oni od kojih se to očekuje drže prijatno ušuškani u svojoj komfort zoni i poslovima koji sobom nose vrlo malo rizika…..

– Ko ili šta nam je „ukrao“, „odnelo“  hrabrost?

– Oni gore kojih se plašim. U društvu u kome se agresija pita, teško je znanjem gurati društvo napred. U Srbiji je na ceni samo ona hrabrost za koju nije potrebno puno pameti.

Jeste, rekli su da će biti teško, ali niko nije rekao da neće biti vredno. Prihvatio sam da neću ništa dobiti na gotovo i da moram sam da se iscimam. Prihvatio sam i uvrede usled svih nepopijenih piva zbog posla, i kritike klijenata usled svih popijenih zbog ortaka. Zagrizao sam i jaja i probao nešto svoje, udaranje glavom u zid prihvatio kao realnost ali ne znam koliko ću dugo. A ako odem, zamolio bih te samo jednu stvar… Nemoj da me pitaš zašto…

– Znam da voliš našu zemlju, ali i da si mnogo više očekivao od nje. Kako postati odgovorna osoba koja može da promeni  bar deo ovog  trenutnog stanja u njoj?

– Ulagati u ljude, jer sami ne možete da promenite stvari na bolje. Ako pomognete nekolicini ljudi, i oni se u znak zahvalnosti oduže nekim drugima, pravimo pozitivnu mrežu ljudi koji menjaju stvari na bolje. Nije lako, nije često ni zanimljivo, rezultati gotovo ne postoje, ali odustajanje ne donosi ništa dobro.

Retkost je videti dešavanja na kome su ljudi ovoliko pažljivi oko gostiju i predavača kao ovde. Svi iz organizacije trude se da vam nijednog trenutka ništa ne fali, a to ide do detalja da će vam praviti društvo dok čekate lift. Da ne dužim o tome previše, generalni je utisak da je ovo jedna od najbolje organizovanih konferencija na kojoj sam bio do sada.

– Koje predavanje, koja konferencija, događaj …… je na tebe ostavio najveći utisak?

– Mislim da je to Derek Small na jednoj od AIESEC konferencija. Jedan od onih retkih ljudi koji vas potpuno isteraju iz ležišta, i teraju da nešto uradite tim povodom. Share prošle godine je dobrim delom zaslužan što je nastao Arigato recimo, pozitivna energija i svi oni ljudi za koje niste verovali da postoje na jednom mestu. Takvih dešavanja treba više Srbiji.

 ….Pariz, LeWeb – drugi put. Nešto manje pompezno najavljivan za razliku od prethodne godine, ali očekivanja nisu ništa manja. Ovaj put tri dana, sa više radionica, više predavanja i više gedžeta kako bismo pokrili svaki pedalj konferencije…….

-Pisao si nam o LeWebu. Kaži nam  nešto i  o Francuskoj, Parizu …..

– Super je otići u Pariz jer postoji toliko toga za videti, ali nisam siguran da bih tamo mogao da živim. Veliki grad, velike gužve, velike cene – a i sve je nekako tako skockano i lepo. A naviknut sam na haos i duboko verujem da je taj haos u kom živimo naš najveći kreativni pokretač. Sa druge strane grize me savest prečesto zašto ne znam francuski i na tome po malo radim kad imam vremena, siguran da ću se još nekad vratiti. Ako ne zbog konferencija, onda zbog naših twitter drugara koji tamo žive.

Za kraj tvoja poruka za sve koji žele da se bave bilo kojim internet poslovanjem sa posebnim osvrtom na značaj bloga. Zbog čega, zašto baš  blog?

– Mislim da sam odgovor dao u svim prethodnim pitanjima. Meni je blog zaista promenio život, dao ogromnu vidljivost koja je itekako značajna za lični brend, što se kasnije pozitivno odrazi i na posao. Ne čekajte da dođete u situaciju da tražite posao, neka on dođe do vas. Kreirajte, pišite, snimajte, montirajte. Dokažite da iza vašeg formalnog obrazovanja postoji i kontekst koji vas čini pravom osobom za nečiji posao. Jer se time pravi razlika, a u vremenu sveošteg izobilja ona mora da bude vaš ultimativan zadatak. A blog je najbolji način da to učinite. Ja jesam, i mislim da je to jedna od najboljih stvari koju sam učinio u životu. Dozvolite da se i vama desi!

Hvala još jednom! Nadam se da se uskoro vidimo na jednom od tvitap okupljanja!

 Još malo kratkih preporuka za ovu nedelju – #pratipetak ili #followfriday , kako god 🙂

@MimaPopovic – Prikriveno oglašavanje  – između ideala i prakse

Moral je zamisao, a život je ono što biva. A šta to biva u životu? Zbog svog veoma lošeg statusa, novinari pristaju da budu na platnim spiskovima onih koji žele publicitet.

@varagic – TEDx Novi Sad: (Online) obrazovanje u 2011

……predavanje a temu “(Online) obrazovanje u 2011. g.” koje smatram jednim od mojih boljih predavanja, a da je postavljeno javno da se može pogledati………

@MilosPetrovic – Kraj 2011 u bojama edukacije i seminara – PRilikama, Škola bloga, BorNet, EBW

Poseban hit bio je Twitter, polovina je već imala manje aktivne naloge, druga polovina ih je u tom trenutku otvorila, počeli su da lete tvitovi, heš tagovi, sjajna priča. Moram da ponovim, sjajan koncept seminara, sjajna ekipa i organizatora i učenika, uz podršku Digitalne Agende. Biće nešto od ove mladeži

@experiment311 – Sneg

Međutim, ta zimska idila može samo da zavara oko na par trenutaka. Suština i istina sakrivena ispod sve te beline neće se promeniti. Sneg to ne može da prekrije. Za to je potrebna mnogo veća čarolija. Ili kao što bi rekli vernici, »čudo«. A mi  samo čekamo da se to »čudo« dogodi samo od sebe tj da kao u bajkama  samo padne sa neba ne shvatajući činjenicu da čuda čine ljudi svojim radom, trudom i upornošću.

@pravaideja  – Priča o mudrom starcu i prstenu

“Sedi”, rekao mu je učitelj nakon što ga je saslušao. “Ti si poput ovog prstena: pravi biser, vredan i jedinstven. I kao takvog te može proceniti samo pravi stručnjak. Zašto ideš kroz život želeći da neko nebitan otkrije tvoju pravu vrednost?” I rekavši to, ponovno stavi prsten na mali prst leve ruke.

NOVI BLOGOVI

Jedan, svaga par meseci star blog,  je blog stefan.cr.rs.  Na njemu možete da pronađete, između ostalog i  kategoriju „Tutotijali“ u kojoj   se nalazi i post Kako da zaštitite WordPress blog. Iako mi je sve ovo već od  ranije poznato, ipak ovakvi tekstovi nikad nisu na odmet.

Sigurna sam da će ovaj blog u budućnosti, još više,  svima nama na jednostavan i lako razumljiv način da približi svet kompjutera.

….. Pre postavljanja wordpressovih fajlova na web hosting, otvorite fajl: config.php, a potom pronadjite 62. liniju na kojoj se nalaze podešavanja za table prefix. Podrazumevani table prefix je wp_. Promenite table prefix u nešto po Vašoj želji. Nešto kao: 82cS_…….

Blog marinamajska.blogspot.com je blog  za koji ne mogu da kažem da je skoro otvoren, jer na njemu se piše  već dve godine, ali na kome sam danas prvi put i na  kome  ću da provedem, kako mi se čini,  dobar deo noći.

…. Кроз праменове дима, гледао је у једну једину тачку. Ону јамицу која се створи на њеним леђима када се подбочи, и издигне горњи део тела, тек толико да јој једна рука придржава браду, а да другом листа новине. Тај прегиб, то чаробно место у коме би се утопио сваки пут кад га види. Она није била прва коју је волео, није била ни лепша, ни нарочито боља од других, али, њена кожа, тек благо накострешене светле длачице, њена неглумљена бестидност у тим тренуцима док га је пуштала да је такву гледа, чинили су је посебном у његовим очима…….