Treba reći: NE KRADI!!!!!

Question_copyright

U zadnje vreme smo imali prilike da pročitamo tekstove poznatijih blogera na nekim sasvim drugim adresama. Ne samo tamo gde bi nastajali nego i ……..Uh što ja ovo fino započe 🙂 idem  ko  mačak oko….

Jednostavno Vera ovo ne može  da se piše u rukavicama,  nema cile mile,   sve treba da se nazove pravim imenom i ja ma koliko fina želim da  budem ne mogu drugačije  nego reći jasno i glasno šta mislim i o čemu se radi. Pojedini ljudi misle da  KRADJOM mogu da postanu ono što nisu i što je najgore da će  ostati neotkriveni i čak da je to u redu, da za to net i služi.  Zaboravljaju,  da je on  ipak mali i  da se sve brzo sazna, a o autorskim pravima pa zar je potrebno i govoriti?

Mi blogeri znamo kako ko dišem, kako piše.  Prepoznajemo način, stil pisanja, znamo kako ko misli. Teme o kojima svako od nas piše. Zato, nemojte misliti, svi Vi koji želite nešto tamo copy-paste, da možete  zakamuflirati i objaviti kao svoje…..  da se to neće saznati .

Ja nastavljam sa linkovanjem, pisanjem o što više blogera, sa  citatima iz njihovih postova. Na taj način će biti još manje tih #kradipostova. Više ćemo poznavati jedne druge i čim nam nešto bude sumnjivo……..ahaaaaa……. ma ovo je…..e tako piše….ček da vidim…..

Zato čitajmo jedni druge i to što više!  Pronadjimo vremena. Možda se ova moja ideja  nekome neće svideti, možda će reći ova žena prolupala, ma ona hoće samo…. ali, kako god ko gledao na  moj pokušaj, ja ću jednostavno reći: –  ovo je moj doprinos, moj način. Jaja volim, ali kukavičja ne. Pa mislim da bi mi ih teško neko mogao i podmetnuti bar kad su moji omiljeni blogeri i njihovi blogovi u pitanju.

Moram priznati da ne komentarišem na mnogo blogova, ali zato mnoge čitam, a one koje čitam poznajem.

Pre par meseci Mahlat je pokraden jedan tekst, juče  Charoliji.  Bilo je verovatno još. Ovo su nekako najupečatljiviji za koje ja znam. Ovome se mora stati na put. Na bilo koji način.

Nije lako pisati, još manje smišljati zanimljive, tekstove. Treba biti kreativan, treba poznavati temu o kojoj pišeš ili bar imati maštu, treba znati držati pažnju čitalaca i znati kako ih vratiti.

Jednostavno rečeno tekst je  vlasništvo njegovog autora.  Ako Vam se koji svidi  postoji uvek mogućnost da ga citirate, da  čak taj citat ugradite u svoj tekst ali na pravi način. Izvor se uvek, ali uvek mora navesti.

Nakon zadnjeg Bensedin posta pade mi na pamet jedna ideja. Pojma nemam da li je do sada neko to već pokušao, odradio i kako je izgledalo,  ali ja ću svoju ideju  realizovati. Videćemo kako će  ispasti. 🙂

Naime, krenuću od jednog bloga, pratiti komentare na njemu, te na osnovu onih koji mi budu zanimljivi ( komentari) otići da vidim  blog samog autora komentara i to ovoga puta kod onih koje nisam do sada  posećivala. Idem u malo istraživanje na drugačiji način.

Krenuću sa marouk.wordpress.com blogom. O mraku, životu, životu jedne devojčice. Pronaći ćete tekstove koji se čitaju u jednom dahu, koji zaista ne mogu nikog ostaviti ravnodušnim. Neću izdvajati ni jedan jer sigurna sam da ćete čitati redom bez izuzetka.

Na pomenutom blogu sam pročitala komentar koji me je dirnuo, u kojem se videla ogromna želja  da pomogne, da učini sve što može . Nick je Tajni svet  ali nažalost nije linkovan. Ukucala sam u pretraživač i došla do tajnisvet.com. Ne znam da li se radi o blogu autora komentara, ali ipak ostavljam link za sve koji žele da zakorače u tajni svet i ne boje se istraživanja. CITAT: …..Тајни свет је блог посвећен искључиво ширењу друштвених игара било ког типа код нас. Ниједан чланак нити страница овог блога није комерцијалне природе, блог ништа не продаје, нити је профитабилан……

Odoh sad do Borisa koji me odvede na www.hrabrivitez.com CITAT:  Mi smo Kreativni studio Hrabri vitez iz Novog Sada. Naš moto je “Pametne igre za superpametne klince”. Okupili smo se 2008. godine u tim koji čine psiholozi, pedagozi, profesori i grafički dizajneri, kako bi Vama ponudili društvene igre, kvalitetnije i maštovitije od onih koje već postoje na našem tržištu……. Izmedju ostalog možete pronaći i savete psihologa kao recimo: Korist od priča za laku noć.

Ovde sam malo zapala u čorsokak jer nema komentara, te ne mogu napred, a užasno mrzim da se vraćam, te ću ovog puta krenuti sa Charolijinog bloga, jer kod nje sam često i  volim da se vraćam. Majka četvoro dece, padobranac, bloger čiji tekstovi oslikavaju nju samu. Iz svake reči izvire  stvarna, draga ličnost, ponekad ljuta, mada samo kad je  nepravda u pitanju, ali puna entuzijazma, dobrote i ogromne pozitivne energije. Ne može pisati samo o jednoj temi jer sve je interesuje, u svemu ume da pronadje bar delić nečega što će i nas zaiteresovati. (ovo ne može pisati samo o jednoj temi su njene reči 🙂 )

No od nje odoh do Sanjara u prolazu. Bila sam već na ovom blogu, nije da nisam, ali….Njegova lična karta opisana u stihovima Jesenjina govori sve o njemu

CITAT: …..** Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam kao usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

Radi boljeg upoznavanja sa ovim blogerom navešću i jedan blog post – Praznina i pustoš ….. Kada sam setna, tužna, kada me neko razočara vraćam se ovom postu. Pročitam ga i bez obzira koliko bio tužan mene on vraća u život. Ne znam zašto, ali tako je. 🙂  Odnosno znam, ali trebao bi mi ceo jedan post da Vam objasnim. Možda je na to uticao i  Kokicin komentar CITAT: …Ja se samo uvek nadam, kada naidjem na ovakav tekst, da je napisan iz mašte, da nije stvaran i da će se taj neko sutra smejati i reći … samo sam imao takvu inspiraciju…….

Kod Devojkakojačeka prvo bih Vam preporučila post Neki zakasneli radovi i citirala komentar Zelenavrata: CITAT: – pa ja cu da cutim na sve ovo, svaka rec bi bila suvisan.., (citat završen) , da li onda potrebno da ja bilo šta više ……. nema potrebe naravno.

Evo citata i iz samog blog unosa CITAT: ……Cinila sam mnogo. Cinila sam lose, i dobro. Pravila velike greske, isto tako i mnogo dobrih stvari. Nekada nekoga cinila srecnim, nekoga nesrecnim. Trudila se i nastojala da budem samo svoja, a opet da se nekome podarim, srce, dusu i telo. Pricacu i dalje, dokle god sam ziva. Kao i svi ostali. Cinicu i dalje, dokle god ne ucinim sta god to treba uciniti u zivotu. Jos uvek ne znam……

Antares31 recimo opet,  sama  jednostavno o sebi kaže –  CITAT:

Ja sam Jadranka iz Pule.

Volim zvijezde, more i planine. Volim muziku, knjige i Tai Chi.

Pozdrav !

Mnogo lepih slika, mnogo predivnih mesta, za sve one koje vole planinarenje. Nemam šta pričati,  posetite ovaj topao blog i videćete i sami.

Kad smo već kod planinarenja tu je i Vrabac u steni Ja lično sam rodjena, odrasla i živim u Vojvodini te je za  mene  penjanje pojam, medjutim  sigurna sam da će mnogi od Vas, zaljubljenika u planine, visine i  planinarenje  posetiti i ovaj blog.

Danas malo otkrivam blogove s’  temama o kojima nisam do sada baš mnogo čitala moram priznati. Jedan od njih je i Kerovodja. Sam naziv bloga dovoljno govori.

Da se više previše ne upuštam u opise nego da pokušam što više blogova Vam približiti, odnosno navesti. Pa tako treba upoznati   suzanajlk.wordpress.com, zatim shunjalica.wordpress.com, pa hipatija.wordpress.com, vishnjashnjaavi.wordpress.com, makar-one.com , rastasheep.iz.rs i more drugih.

Mislim da sam ovim blog postom pokazala ono što sam želela. #pratiblogere će otkrivati i dalje. Za sada toliko.  Nemojte misliti da neki blog može ostati nevidjen, ne pronadjen od strane nas,  drugih  blogera. Poznajemo se dovoljno da lako možemo uočiti i pronaći ako neko pokuša naše tekstove ukrasti.

Možete navoditti citate, imate primer kod mene. Ali pobogu stavite linkove, stavite imena, pišite tada o tim ljudima. Iza svakog bloga stoji  osoba koja je odvojila mnogo svog vremena, emocija, mašte, kreativnosti i najviše ljubavi  da bi nam prenela  sve ono o čemu piše.

Komentari na tekst:

  1. devojkakojačeka каже:

    Upravo si mi ulepsala dan! Mogu samo da ti se zahvalim, ali trenutno ne mogu naci te reci koje ce izraziti moju zahvalnost. Nisam bila svesna da reci koje ja zapisujem mogu nekoga da dirnu i zamisle. Ovo mi zaista mnogo znaci (verovali ili ne). Jos jednom hvala ti do neba, i nazad!

    Veliki pozdrav!

  2. Robert каже:

    ‘Kradi mamu’ se bavi tematikom kradje sadržaja.

    ‘Projekat oko koga su okupljeni svi oni kojima je stalo do poštovanja intelektualne svojine,
    sa akcentom na one na Internetu.’

    http://www.kradimamu.com/lopovi/index.sr.html

    • verkic каже:

      Znam Roberte, samo ovo je jedan moj lični doprinos. Ne znam koliko si upoznat ali ja redovno, već duže vreme pišem #pratiblogere i #pratipetak. Znači ovo nije ništa novo što ja radim, samo sam sad povezala sa kradjom koja se desila mojim dragim koleginicama.
      Dobro mi došao na blog 🙂

  3. marouk каже:

    <3

    veoma lepo opisano i u pravu si kad kažeš da se poznajemo po pisanju.
    Ljudi ovde u tekstove unose sebe, a najsmešnije (ili najtužnije, kako hoćete) je kad vidim da neki muškarac navede kao svoj tekst koji odiše ženskim emocijama…

    • verkic каже:

      Slažem se potpuno. Malo je ljudi koji pišu kao recimo Novinarska Patka ili Poslednji skaut. Unošenjem svojih emocija u tekstove oni se zaista izdvajaju i njihove postove bi svi mogli prepoznati.

  4. zelenavrata каже:

    Poslala sam vam svima zahtev za uclanjenje na fejsu.
    A sve ovo, e neka si im rekla!

  5. zelenavrata каже:

    Ma kako tebi setaju ovako komentari? 🙄
    Vidi ima li to gde da se podesi, odjednom ja negde gore i tako… 😀

  6. shunjalica каже:

    VEEELIIIKOOOOO hvala za preporuku 🙂

    ne obećavam da ću biti ozbiljnija, ali čitaću više i neću da kradem, časna reč!!
    pozdrav i osmeh od Šunjalice 😀

    • verkic каже:

      Šunjalice, dobro mi došla. 🙂 Držim te za reč 🙂 Šalim se malo, nadam se da se ne ljutiš.

      • shunjalica каже:

        Ma, bolje te našla. Lepo je naći sebe u ovakvom društvu (evo, priznajem čitala sam malo juče). 🙂 Ne brini, Verkić, ne ljutim se, ali ako me ikad neko pokrade ima i tebe da tužim, ti si me preporučila!! Naravno, šalim se sa ovim poslednjim. 😀

        Već neko vreme se bavim temom krađe, ali onom hipotetičkom, jer poznajem ljude koji ne žele da se upuste u ovu avanturu (tj. blogovanje) upravo zbog toga što bi neko mogao da ih pokrade (verovatno ih parališe još po nešto, ali ovo ističu kao osnovnu kočnicu). Imam štošta za reći na ovu temu, ali sve se svodi na zaključak – niko ne krade loš tekst ( a kod Mahlat i Charolije ih u izobilju – opet provlačim onaj moj deo sa čitanjem 😀 ), a dobre tekstove čitaju i ljudi koji nisu skloni krađi, tako da sve dođe na svoje. Dokaz je i ovaj tvoj tekst.
        (mnogo volEm hepiendove 😀 )

        do sledećeg šunjanja 🙂

        • verkic каже:

          Ne mogu reći ništa za Tvoje poznanike jer ih naravno ne poznajem, ali mislim da im je ipak to samo izgovor, medjutim mogu za moje. Oni na žalost kažu da su to sve gluposti (pisanje). Ipak, vidim da mene čitaju, pa mi sad nije baš jasno ni to njihovo objašnjenje.
          Za one koji kradu tudje tekstove mi je još manje jasno jer mislim da ih je većina ipak svesna da to nije dugog veka.
          Ma izgleda Shunjalice da meni ništa više nije jasno 🙂
          Moram se malo ja preispitati 🙄

          • shunjalica каже:

            Ma, ovi moji su ti posebna bagra, ali su moji, pa moram da ih volEm. 😀
            A što se tiče preispitivanja, evo i ja ću da prihvatim tvoj savet, al’ ću obavim to na malo intimnijem mestu. 😉

  7. Тајни Свет каже:

    Веома захвалан што сте ме поменули у чланку. Блог којим се бавим ми служи за ширење хобија, тако да нећете наћи ништа сем игре, игре и још игара 🙂
    Али ако некоме треба неки правни савет, а да могу да помогнем, слободно ме питајте.
    Хвала још једном,
    све најбоље,
    Стефан.

    • verkic каже:

      Nema na čemu Stefane, hvala Vama što želite pružiti pravni savet. Malo je danas takvih ljudi koji besplatno….. ma šta da Vam pričam, znate i sami 🙂

  8. antares31 каже:

    Hvala ti na komentaru. Ja sam mislila da ovdje među blogerima nema krađe! Tema ti je super i dobro si se sjetila da o tome naapišeš tekst. Pozdrav

    • verkic каже:

      Dobro mi došla na blog!. Što se tiče kradje, naravno da pravim blogerima neće pasti tako nešto na pamet, ali uvek se nadju….. da im ne dajem sada ovde epitete, ja sam fina ženica …… Pozdrav i tebi 🙂

  9. Exxx каже:

    Čitamo i mi a uskoro počinjemo i sa linkovanjem 😉

    • verkic каже:

      Znam i te kako znam. Gde god mrdnem naidjem na komentare naših blogera. 🙂
      Sigurna sam da i više čitate svi nego ja, mada se trudimmmmm.

  10. Sanjar u prolazu каже:

    zahvaljujem na preporukama :), a voleo bi da mi pojasniš ovo „bez obzira koliko bio tužan mene on vraća u život. “ i ne mora biti ceo post valjda može u par rečenica 🙂

    • verkic каже:

      Ona daljina, tamo negde netaknuta, za mene je nešto što je ispred, u šta još nisam zašla, a hoću, i biće nešto izuzetno, dobro, lepo i veličanstveno jer nešto netaknuto može za mene biti samo nešto idealno. Sve drugo u prvom pasusu sam ja sada, i neko ko je takav zadnjih ……. ali ova rečenica: „Jednom, kad misao udari u zemlju rodiće se nada kojoj će se svi diviti. “ U mojoj glavi, mislima, u mom biću nada je nešto ogromno, veliko. I da, kad se pogase svetla, kad…… ali možda ti to tako ne vidiš, ali dok čitam ti meni kažeš da i u tom mraku nada će doći. Ona zadnja dolazi, na dnu je pandorine kutije, zar ne? Ali tu je.
      U drugom pasusu ponovo me guraš u stvarnost, sivu, tmurnu, ali me podsećaš: „Živim za tudju sreću moja je nebitna, nije li svrha ljubavi u prosledjivanju, u davanju. Živim za tudji osmeh, neka toplina mi preplavi grudi kada ga izmamim, „……
      Ja sam zaista uvek živela za druge i ti mi to sada jasno i glasno kažeš. Teraš me da shvatim da ja sam takva. I baš zato moram da živim.
      Zadnja rečenica: „Preživeće oni, navikli su, ali ja neću ne mogu da živim bez smeha. Pogrešno vreme i pogrešni ljudi, o kako to boli…“
      da samo znaš koliko puta sam sebi rekla da živim u pogrešnom vremenu. Ali…… ne ja sam tu s razlogom, ti me vraćaš u stvarnost, naterao si me da razmišljam da nisu pogrešni ljudi oko mene jer su oni mene našli, ne pogrešni jesu ali ja sam ih našla, ja sam kriva i znam da će se smejati kad se ja smejem, a kad se oni i tako licemerni smeju, meni je lepo jer nateram sebe da mi bude lepo. Znam kakvi su, znam sve, znam i da mogu bez mene, ali ja jednostavno tako funkcionišem.
      Kaži mi nemoj, ja hoću, kaži mi ne smeš, ja sam junak, kad mi je najteže ja se smejem. I kad pročitam ovako nešto realno, nešto što i mene okružuju, ja kažem: – da ja mogu sve, tako me vraćaš, daješ snagu, vraćaš me u život moj, onakav kakvim sam ga ja napravila. Jer ja sam kriva, a imam snagu, imam moć sve to izmeniti, samo moram biti svesna svega onog bolnog oko mene kao i tu i svom tekstu.
      Ne znam da li si razumeo, ali zaista nisam danas baš u mogućnosti bolje ti objasniti.

      • sanjar u prolazu каже:

        da razumeo sam i na neki način mi je drago da ovaj moj tekst koji opisuje razočarenje i koje boli jer se razočaraš u ljude do kojih ti je stalo i kojim poklanjaš svoje vreme, pažnji i na kraju poklanješ deo sebe, tebi u sličnoj situaciji pomaže…
        da, nada je ta koja ima snagu da zatvori i pandorinu kutiju 🙂

        • verkic каже:

          Ne zaboravi naša veličina je baš u tom poklanjanju sebe, a na drugima je…… da, zna to jako da boli, ali….. u tom, ali, ja dignem glavu, idem dalje i dajem još više……

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge