„Neke odgovore znam, mnoge ne, ali to je moj motiv da naučim nešto novo i da podelim sa drugima.“ – Amarilis

Veoma teško mi je bilo da izaberem pitanja na osnovu tvojih tekstova sa bloga. Naime, ti si neko ko zaista  misli na sve.  Za svako koje sam želela da postavim,  pronašla bih odgovor  na blogu.

- Iako sam mislila da tvoj blog redovno pratim, izgleda da to baš i nije bila istina. Dok sam čitala ponovo   starije tekstove na njemu,   sve više  sam se divila tvom izuzetom radu i želji da nam preneseš što više informacija.

Oni među vama, koji su redovniji posetioci ovog bloga znaju koliko sam lično ogorčena sistemom našeg školstva, koji se nije gotovo ništa promenio od kada sam ja išla u školu, a to smo već utvrdili, beše poodavno.

Zato i dajem odgovor na pitanje – zašto ja sve ovo radim, kakva vajda od toga i za mene i za druge.

- Profesor si engleskog i nemačkog jezika. Znam da si veoma ogorčena sistemom našeg školstva. Možeš li  malo šire da nam objasniš?  Šta bi ti prvo menjala?

Svoj prvi blog – Kako da nikada ne naučiš Engleski sam počela da pišem za par mojih učenika, kada su mi pokazali svoju profil fotografiju na Facebook-u. Bilo je to pre više godina. Užasnula me je činjenica, da se ne radi samo o šali, nego da deca zaista razmišljaju na taj način o školi, a to izgledalo  ovako:

www.blogger.ba/slike/113769.1862937.jpg

A to bi bio i moj odgovor –  neaktivnost i dosada, mora se stati na put tom trendu među decom.

- Slažem se,  sistem  je glavni krivac, ali ne i jedini. Profesori, pripreme za čas, motivacija učenika ….?  

Ko sam ja da dam neki konačni odgovor na to pitanje. Ja samo pokušavam malo da pomerim planinu, nisam jedina, naravno. Ovo je moja priča:

Velika planina je svojom senkom zaklanjala malo selo. Zbog nedostatka sunčeve svetlosti, deca su rasla rahitična. Jednog dana, seljani ugledaše najstarijeg u selu, kako je pošao izvan sela, sa keramičkom kašičicom u ruci.
– Kuda ćeš? – upitaše ga.
On odgovori: – Idem u planinu.
– Zašto?
– Da je pomerim.
– Sa čim?
– Sa ovom kašičicom.
– Ti si lud! Nećeš nikad uspeti!
– Nisam lud, znam da neću uspeti, ali neko mora da počne.

Rešenje mnogih problema se može naći u obrazovanju. Obrazovanje je proces koji traje celog života, nikad nije kasno!

- Sve više mogu da  čujem „savete“ (od kojih poludim) upućenih deci poput: ma nema veze, zašto bi se mučio i trošio vreme na učenje kad diploma za zapošljavanje danas nije presudna.  Gde nestade  znanje?  Šta za tebe znači obrazovanje?

Obrazovanje je život sam po sebi i ne sme nikada da prestane. Postoji jedan nova reč u engleskom jeziku, koja se sve više prihvata kao jedan od budućih obrazovnih koncepata za generacije, koje dolaze – edutaiment  učenje, obuka kroz zabavu i mislim da je to jedan (naglašavam, jedan) od načina da se pokrene motivacija za učenje i obrazovanje.

Ako želiš da izadješ iz svoje avlije, da zakoračiš u realni a pogotovo virtualni svet, a verujem da svi manje više to želimo, Hi there, osnovna komunikacija na engleskom se podrazumava.

- Kažeš da je prvi korak ka učenju, a ja bih rekla  i svega drugog u životu – ODLUKA! Zašto blog?  Razlog,  ciljevi?

Deo onoga što radim, pripreme za časove, odgovore na pitanja, koja dobijam, pretvaram u postove. Neke odgovore znam, mnoge ne, ali to je moj motiv da naučim nešto novo i da podelim sa drugima.
Evo primera – pitala me deca zašto se kaže majmunče za  znak @. Malo sam istraživala i podelila priču o tome

Prema priči, jedne zime, bilo je toliko hladno da su ptice letele unazad, reči su se smrzavale u vazduhu tako da ako je neko pitao nešto, moralo je da se čeka do sledećeg dana, da sine sunce i odmrzne reči da bi se čuo zvuk.

- Svaki tvoj tekst je  jedinstven.  Interesantnim  pričama si me prosto „kupila“. Njima podstičeš želju za učenjem i  „teraš“ nas da se stalno vraćamo  u želji da još nešto novo saznamo i naučimo.  Koristiš li ovaj način predavanja i u svojim privatnim časovima. Kako deca reaguju na te pričice?

Deca obožavaju priče.

Naizgled, mnogo je lakše kada uzmete knjigu za učenje engleskog jezika i vredno radite lekciju po lekciju. Sami vidite napredak, koliko ste lekcija prešli, odradili vežbanja. I to je OK. Savladali ste knjigu ali da li ste naučili jezik – verovatno niste.

- Da li je ovaj tvoj blog svojevrsna dopuna tih časova?

Hvala Vera, za ove divne reči. Blog nije dopuna nego priprema časova. Još uvek, i u ovim godinama, radim uvek  nove i drugačije prepreme časa i onda to pretvaram u postove.

Ali, bez panike. Nemački nije baš toliki bauk. Zato mame i tate, knjige u ruke i pomozite deci, koja su uglavnom zbunjena i dosta toga ne razumeju.

- U svojim postovima koristiš slike, boje. Znam iz iskustva da ovakav način učenja utiče na brže i lakše pamćenje. Da li si i ranije koristila ovaj metod?  Ako nisi, možeš li da napraviš neku paralelu.

Sve je u sinapsama, spojevima između nervnih ćelija, osnovnim prenosnicima informacija.
Sinapse genaracija 21 veka su jako različite od sinpsi kod nas iz proteklog veka a samim tim se razllikuje  i proces učenja i memorisanja. Sam tekst više nije dovoljan, dodatne stimulacije su neophodne radi memorisanja.

- Tvoja posvećenost blogu i čitateljima je fascinantna. Instrukcije, saveti, konkretna pomoć, sa svim potrebnim dodatnim linkovima. Odakle ova ljubav, jer za sve ovo što radiš, na način na koji radiš,   je potrebna ogromna ljubav. Ljubav prema stranim jezicima,  pisanoj reči, pričama,  blogu, prema ljudima?

Sve zajedno, ne bih mogla ništa da izostavim.

Njen odgovor je bio da otprilike, na jedno radno mesto konkuriše min 1.000 osoba sa gore navedenim karakteristikama.

- Na mnoge od nas si, sigurna sam, uticala na razne načine. Pola noći (mali primer samo) sam provela praveći svoj online CV. Da li je online CV  moda, trend ili potreba? Da li si ti uticajan bloger?

Kao što rekoh, nemam odgovor na sva pitanja, pa ne znam da li je online CV moda, lično mislim da jeste. Razlog što sam pisala o tome je sledeći: moja nekadašnja učenica me je kontaktirala u vezi CV-a, pa smo istraživale svetske trendove na tu temu. Ja sam naravno, napisala post o tome.

Ne, nisam uticajan bloger.

- Jedna od tvojih mnogobrojnih osobina je skromnost i zato sam očekivala ovakav odgovor. O uticajnim blogerima se mnogo pisalo. Uticajnost i popularnost su različiti pojmovi. Ima li uticajnih blogera? Kako se „meri“ uticajnost?

Iskreno, nemam pojma. Videla sam neke analize i neke sajtove sa tom tematikom, kada sam videla naslove od uticaja, zaboravila sam tu temu „za vek i vekov“. Ja sam iz prošlog veka, za mene je uticaj pitanje srca, mora da me štrecne da bih osetila neki uticaj :-)
   Tako da se moji kriterijumi sigurno ne poklapaju sa većinom. Mada. mnogi blogovi, koje pratim se visoko kotiraju. Mislim ipak da smo još uvek u fazi kada je off-line život mnogo bitniji za stvaranje nekih uticaja na bilo koju oblast.

Znam ja da svi dobro znamo šta je konjugacija a šta deklinacija. Samo se malo ponekad zbunimo, zar ne.

abc.amarilisonline.com je veoma posećen blog. Inspiraciju za jedan od tekstova ti je daje  i upit  preko kojeg  su posetioci došli do njega. Na koji način biraš temu posta? Koliko često su oni odgovor na neki od mnogobrojnih mejlova koje dobijaš, a koliko njih nastaju kao želja da u jednom vremenskom periodu  obradiš i zaokružiš jednu celinu?

Teme postova su mi prilično zbrda-dola, priznajem. Razlog je nedostatak vremena a i pisanje odgovora na pitanja koja dobijam mejlom. Pošto je obrazovanje u pitanje, izgleda da je većini lakše da li direktno pišu, nego da ostave komentar. Tako da stvarno dobijam puno pitanja, na koje pokušavam da odgovorim u svojim postovima.

Kada sam, pre nešto manje od godinu dana, krenula u avanturu na ovom mestu, na kome se sada nalazim, nisam ovo očekivala.

- U godini dana 3 ebook!  Mogu samo, u ime svih nas,  koji te čitamo,  da ti kažem – HVALA! Pored svih obaveza koje imaš,  tvoj kontinuitet pisanja i nadasve redovno objavljivanje postova na blogu je na zavidnom nivou. Odabir teme, izvanredne pričice, igrice, pesme, linkovi, odgovori na mejlove, ebook, pisanje i na drugom tvom blogu, kako uspevaš sve to da postigneš?

Još jednom – hvala. Malo sam zapostavila jedan blog nauštrb drugog, ali – videćemo.

- Bloger si koji piše već par godina. Šta bi savetovala svima koji bi želeli da  zaplivaju i u ovim vodama?

Mnogo sam saveta već dala kolegama profesorima, ali izgleda ne pravih, ne vidim da su krenuli  sa blogovanjem. Meni se već misli u glavi formiraju u obliku postova. Mislim da je važno setiti se detinjstva i lepote igranja i onda se upustiti u avanturu zvanu blog.

Leteo je konačno, leteo je iznad mora, gradova, polja, leteo je van vremena, van događaja. Bio je konačno to što jeste, to što je hteo, bio je sve i ništa. Bio je samo putnik, malo je zalutao, ali sad je se vinuo i svetlost ga vodi , pravo u nebo i zvezde…..

- Znam da je abc.amarilisonline.com  blog tvoja velika ljubav, međutim  ne mogu ovaj razgovor sa tobom da završim, a da se ne osvrnemo i na drugi amarilisonline.com. Tvoje pisanje je tako čudesno, na momente isuviše realno, a na momente dopuštaš sebi da se vineš u svet mašte.

Kako vidiš sebe gledajući unazad kroz svoj život? Svi smo mi samo putnici u ovom našem životu, ali većina nas su i sanjari, od kojih samo malobrojni mogu zvezde da dohvate.  Da li si ti passenger koji ostavlja nezaboravan trag za sobom,  ili  si sanjar zagledan u  stars koje za tebe nisu nedostižne?

Jao Vera, volela bih da jesam taj passanger, (to mi je jedan od uspelijih priča, po skromnom mišljenju) mislim da bi većina ljudi volela da isto to kaže za sebe. Vreme je jedini merodavni sudija.

- Priča: „Sećanje na Narod“ me u velikoj meri  asocira na vreme  tvoje i moje mladosti – NAŠE mladosti. Tad se govorilo MI. JA skoro da nije ni postojalo.

Ako se prepustimo, zagledamo u njegovo plavetnilo I oslušnemo, čućemo Narod, kako šapuće, pevuši, postaćemo na trenutak MI.

Danas, kad ne postoji MI,  kad neko tamo  JA iskače ispred drugog JA,  da li i dalje veruješ u dobro kao ideju? Može li  Narod ponovo  da nam se vrati?

Lično -  ne verujem. Ali smem da se nadam.

Da se osvrnem još na jednu predivnu priču.  O Bati i ekipi,  neću ovoga puta, ali ću da zastanem malo kod Proročice.

Svako od nas na poseban način doživljava pročitano. U ovom  tekstu,  Proročica je (za mene) potpuno nevažna. Na mene je ogroman utisak ostavio izuzetno maštovit način,  na koji  nam u stvari govoriš o  velikim  životnim istinama koje često ne prepoznajemo.

…… Budućnost je kao razgranato drvo, isprepletanih grana, neke su tek ozelenele, neke su u punom cvatu, neke daju plodove a neke su počele da se suše. To je budućnost……

…. Problem je kod većine ljudi, što ono, kao što narod kaže, ko pijan plota, uvate jednu granu, jedan pravac u svom životu i onda tabanaju. Samo malo da zastanu, da se osvrnu levo desno, koliko bi novih grana, novih mogućnosti otkrili…..

…… Voleti nekoga, znaš, to je proces, koji se menja. Menjaš se ti, menja se i osoba koju voliš, pa mora se menjati i ljubav…..

- Ne mogu da odolim: a koliko godina ti imaš? :)

Ali, definitivno imam još neko vreme dok ne dostignem doba u kome je sada Helen Miren, i baš bih volela da imam takav zadovoljan smešak na licu, ako ništa drugo :-) .

Šalim se, na ovo pitanje ne želim odgovor. Iznosim samo delić onoga što bih volela jednom, kad se i lično upoznamo, da ti ponovim. Sudeći po  onome  (da drugo ostavimo za sada po strani) što ti nama od srca daruješ na svom blogu,  ja izjavljujem da u svom životu nisam srela kreativniju, profesionalniju, maštovitiju, posvećeniju,  profesorku od tebe. Profesorku koja sa pravom pita:

Šta vi mislite, da li je važno da se deca uče da traže odgvore za ono što ne znaju ili im nije jasno, da li je važno da nauče da postavljaju pitanja?

Na vama, drage majke je da pronađete odgovor.

- Da li bi još  nešto dodala?

vukajlija.com/zabava/posteri/80337-ubi-me

- Za kraj, draga moja Amarilis, jedna priča za tebe (mada sam sigurna da je znaš)

Legenda kaze da je amarilis – divan cvet koji povezujemo sa odmorima – poceo kao stidljiva nimfa. Amarilis se jako zaljubila u Altea, pastira sa snagom Herkula i lepotom Apolona, ali su njena osecanja bila neuzvracena. Nadajuci se da ce ga osvojiti nudeci mu ono sto je najvise zeleo – cvet tako jedinstven da ne postoji nigde na svetu – Amarilis je trazila savet od proroka.

 Sledeci njihove instrukcije, Amarilis obucena totalno u belo se pojavljivala na Alteovim vratima trideset noci zaredom, svaki put probadajuci srce zlatnom strelom. Kada je napokon Alteo otvorio vrata, ugledao je ispred sebe predivan tamno crveni cvet, obojen krvlju iz Amarilisanog srca.

Cvet amarilis  se   smatra simbolom ponosa, odlučnosti i blistave lepote! 

Hvala na divnom razgovoru!  Nadam se da nisam previše umorila ni tebe, a ni naše čitatelje.

PREPORUKE ZA OVU NEDELJU – #pratipetak  #followfriday

@istokTajna moć vremena- prevod na srpski

Nakon gledanja ovog klipa, biće vam mnogo jasnije zbog čega se dešavaju neke stvari koje se dešavaju i u Srbiji, a i širom sveta. Usled ubrzanog protoka informacija – pobune, revolucije, konflikti, sve manje imaju uzroke u različitim verama, nacijama… glavna razlika među ljudima danas sve više postaje u percepciji vremena.

Džunglica blogMama, tata, silovao me školski drug

Beše to nekad kad je mobing bio samo mobing. Kad je štreber bio samo štreber. Kad smo krišom pušili iza škole, punili vodom kondome pa se gađali njima. Drugim rečima, proživljavali svoje pubertetske nestašluke svakojako.

@oooLejlaRadionica, kurs, škola, pa u krug

… U ateljeu gde se održavaju moje radionice počeće da se održavaju još neki sjajni kursevi – Škola heklanja i pletenja, takođe svakog četvrtka i petka su vam na raspolaganju termini za dekupaž i još dosta drugih zanimljivih radionica.

@GagaDjermanovicInternet, javna sfera & društvene promene

Kada, međutim, znam ja, ali znaš i ti i ti i ti… i, što je još važnije, kada ja znam da vi znate, mi ne pričamo više o individualnoj snazi i individualnoj moći već o kolektivnoj snazi koja tvori kolektivnu moć. Jedino ona je bila pravi i najveći uzročnik svih velikih društvenih promena.

@BerislavBDa li je ćutanje zlato

 Međutim, ovdašnjim „imanentnim“ medijima koji se busaju u prsa dok pominju tiraže i gledanost očigledno odgovara da se o nečemu ćuti, a da se o nekoj drugoj temi raspreda nadugačko i naširoko. U redu, tako to u svijetu i inače funkcioniše.

@sarahstoryOna

Vreme, ono kao da nosi nepoverenje sa sobom. Nije važno sa koje strane ulice ona stoji. Dani prolaze a za njima ostaje trag mirisa na lipu i med… I sve se može podeliti na pola osim tuge.

NOVI BLOGOVI

Slušaonica 6 blog je aktivan svega dva meseca. Od samog njegovog „rođenja“  znatiželjno pratim svaki novonastali post na njemu i  veoma  uživam u čitanju ovih mladih entuzijasta.

@Slusaonica_6Ja sam ološ. Tako kažu.

 Da se razumemo, u svakom stadu ovaca se nađe po neka crna, ako je jedna ili dve ili deset, ne mora da znači da je ostalih hiljadu, dve, tri takvo. Ali sam eto, doživljavao da budem smatran crnom navijačkom ovcom, bez obzira što nisam bio problematičan, imao odlične rezultate u školi i to. Nee, sve je to padalo u vodu zato što sam posećivao tribinu, drao grlo i cepao dlanove.

Za sada ću da ćutim :) :) :)

Almazzzz blogMuda

Završavam ovu mudlju analizu sa nadom da sam vam pomogla da savladate veštinu prepoznavanja raznih vrsta – možda pomogne da prepoznate kojoj pripadate, mada to sasvim sigurno neće imati nikakav praktičan značaj jer sa mudima ili bez njih se jednostavno rađaš, a vrlo verovatno i umireš.

Ako vam se tekst dopao ostavite komentar ili podelite sadržaj ove stranice putem društvenih mreža sa svojim prijateljima.

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    Nasa draga svestrana Amarilis! Redak primer coveka, ucitelja, zene, vodolije..ima jos jedan dar, jos jedno savrseno znanje. Necu reci koje je ako sama ne kaze.
    Privilegovana sam sto smo Komsinice, jedna kafa je iza nas, bice ih jos.
    A sto dobro izgleda, wouuuu nadam se da cu i ja tako tada! ;)
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Astrologija u slikama

  2. Dragana Amarilis каже:

    Verkić, ja sam ti sve rekla dok smo ovo radile, ali da ti se zahvalim još jednom na vremenu i trudu, koji si mi posvetila(još sam u ćošku, samo da znaš).
    Komšinice, bez reči, hvala, kafenisanje i otkrivanje astroloških tajni je pred nama :-)
    Poslednji objavljen tekst od Dragana Amarilis je Potrošački horoskop za 2012 godinu zmaja

    • Verkic каже:

      Draga moja, ja mogu samo tebi ponovo da zahvalim. Da bi napisala ovaj tekst morala sam da provedem jednoooooo :) vreme ponovo na tvojim blogovima. Ovoga puta mi nije promakao ni jedan post. A u njima …

  3. Sarah каже:

    Hvala draga Verkic. Puno hvala. Radujem se i pocastvovana sam zbog izbora i ljudi sa kojima delim ovaj #pratipetak …
    Koliko puta sam samo htela da odustanem od pisanja, ali evo zbog ovakvih lepih stvari necu odustati… slova su moj spas i moja radost…
    Ponovo si uradila odlican posao, zbog te izdrzljivosti i upornosti, ti se divim, a o Amarilis, sta reci osim da je divna zena koju poznajem kroz napisane reci i „razgovore“ na socijalnim mrezama…
    Veliki pozdrav
    Poslednji objavljen tekst od Sarah je Imamo samo jedan!

    • Verkic каже:

      Hvala ti mila. Kažeš: „Koliko puta sam samo htela da odustanem od pisanja, ali evo zbog ovakvih lepih stvari necu odustati… slova su moj spas i moja radost“.
      Mnogo je lepih stvari koje nas drže u najtežim trnucima. Ti trenuci nestanu, ali ono lepo ostaje da živi u našim sećanjima, zato nikad ne treba odustati. Jedna reč, samo jedna reč može da nas „digne“, da nam da snagu i volju da pomerimo planine.

  4. Miša каже:

    Kada neko u prolazu,kao ja, „naleti“ na Tvoj blog može samo da konstatuje da nema odgovora na pitanje: Gde i naročito kako započeti?
    Puno je nepismenih i vrlo osionih koji nam zagorčavaju svakodnevnicu stavljajuči svoj interes ispred opšteg.
    Najžalosnije je to da svoju moč demonstriraju na sopstvenom uverenju da to čine u ime i po volji naroda.

    • Verkic каже:

      Svako ko i malo želi da se potrudi, pronaći će način gde, i kako da započe, jer i nisam sigurna baš na šta si mislio, na blog ili….. Na ovom blogu nisi prvi put, a na njemu ima toliko linkova, da samo ako i mrvicu volje imaš, ne jedan, dva, već i na nekoliko blogova ćeš da pišeš.
      Tvoju drugu konstataciju zaista ne želim da lpmentarišem. Uverenja su nešto lično i na meni je samo, ili da čitam nečiji blog, ili, hvala Bogu. postoji tamo gore jedan crveni krstić, pa lako rešimo te probleme koje nas opterećuju i kako ti kažeš zagorčavaju nam svakodnevnicu.
      I svakom slučaju, u životu ne smemo da budemo ogorčeni. Ogorčenost nas nigde ne vodi. Stojimo u mestu i postajemo sve ljući i ljući. Može li nam to doneti nešto dobro? Naravno da ne! U takvom stanju ni planinu ne možemo da vidimo, a kamo li nešto drugo.

      • Miša каже:

        Moj komentar se odnosi na sistem u kome živimo.

        • Verkic каже:

          Mišo, oprosti, onako napisano krivo sam shvatila!
          Po meni su krivi ljudi. Baš ti osioni ljudi koji misle da mogu sve i da su Bogom dani. Ipak, kad je u pitanju školstvo, bez obzira na sve mane i propuste u sistemu, nikad se neću, niti mogu složiti, da zbog svega onog lošeg treba deci da govorimo da ne uče. Nije bitan papir, veoma važno je znanje. Mi decu treba da uverimo da je znanje moć koju oni mogu kasnije da iskoriste. To me boli.

          • Miša каже:

            U potpunosti se slažem sa Tobom kada je u pitanju sticanje znanja kroz školovanja dece.
            Kroz razna takmičenja , van naše zemlje, rezultati koje postižu naša deca daju nam za pravo da, možemo da konstatujemo, da imamo kvalitetno školstvo. Samo, ako mi je dozvoljeno, mogu da primetim, da je možda preobimno i da ne prati potrebe naše privrede, što ima za posledicu odliv visoko obrazovanih kadrova, koji posao nalaze van naše zemlje. To je, mora se priznati, veliko opterečenje koje naša privreda teško podnosi. Zato je potrebno uvesti plansko školovanje kadrova, kako je to u poslednje vreme učinila Slovenija.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

CommentLuv badge