Dok je nama nas ko nam šta može!

GIF_20Animated_20Dancing_20Cat

Gledam danas moju macu. Bože,  koja sam ja luda žena i za mačku ne mogu reći prosto mačka, nego maca 🙂 Lepa, siva, doduše ne baš uvek umiljata, al’ tako je to i u životu…….. međutim,  pametna. Mnogo pametna da me nekad stid nešto i reći. Gleda,  kao da razume. Pričam ja tako nešto, a ona ispred mene, te frkće, te skoči odjednom i ščepa me za nogu, te mi se popne na leđa pa se sa leđa umiljava, te sve nešto…. budi Bog s nama.

Nasmejem se nekad na sve te njene gluparije, ponekad bome i ućutim valjda posramljena, ponekad  viknem,  počnem da se svadjam, oteram je.

I sad,  gledajući nju zapitah se  da nisam  stvarno prolupala. Juče mi je jedan prijatelj napisao: – ti si bome prolupala. Nadam se da neće da se naljuti što sam rekla da je prijatelj, nismo se baš upoznali te …… al’ vidim ja da je čovek u pravu.

Rekoh već da su životinje pametne. Verujem da ćete se složiti i svi vi sa mnom. Znaju oni ko im je prijatelj, ko neprijatelj. Od koga se treba čuvati i braniti a koga napadati. Sve to priroda lepo uredila.

Medjutim, s’  nama, ljudima, priroda se izgleda malo i poigrala. Sad,  dal’ priroda, Bog ili mi sami neću da ulazim….. neće mi biti dosta ni 10 postova tada. Samo znam da tu kod nas nešto ne štima.

Kad mačka napadne miša, zna se ko će izvući deblji kraj. Ne bude li miš brži  smazaće ga u tren. Medjutim kad gledamo psa i mačku, e tu zna biti svašta. Od grebanja i bežanja do toga da spavaju zajedno.

U životu pak, veliki će pojesti male i to nam dođe kao nešto normalno. Ako nisi jak, velik i brz džaba ti što tamo od jutra do mraka kuckaš čekićem neku novu potpeticu na nečijoj staroj cipeli. Spojiti kraj s krajem ne znam baš i kako ćeš.

Lukavstvo, dvoličnost, licemernost postaju sve više na ceni.  Da li neko to od nas  voli i  ne verujem baš, al brate ……. nekako došli u prvi plan. Isplivali i drže se na površini plivajući i leđno i prsno sve u šesnaest.

Sve ja nešto okolo naokolo 🙂 , nikako da ubodem. Ali i to je život. Vidim da oni koji nauče da pričaju  po pet sati, a da vam pri tome u suštini nisu rekli ama baš ništa,  uspevaju. Samo ovo se odnosi na život,   te sam izgleda počela i sama da  primenjujem. Samo  sada sam  na blogu. Ovde se stvari ipak malo drugačije i mere i gledaju. Ovde je na svu sreću drugačije. Ili to samo ja tako mislim?

Dobijala sam savete na početku, nemoj baš toliko iskrena da budeš,  nemoj baš o svemu  da pišeš, naće se neko ko će…… Nisam slušala. Mislim mogu, imam pravo i trtljati i pisati sve što mi padne na pamet. Kome se svidi pročitaće, kome ne,  otići će. Al’ oš, trt Milojka. I nije baš tako.

Ako samo jednu jedinu reč kažeš, a neko se u njoj prepozna, mada tebi ni na kraj pameti on nije bio,  e tada ćeš videti. Drvlje i kamenje. Znaju oni dobro, jer su te pročitali dotle. Videli  i da si dobronameran i da nisi neko ko će im odbrusiti i da si neko ko će iz kurtoazije oćutati, znaju oni sve.Tada koriste. Hoće ljudi valjda da dođu do izražaja. 🙂

Ali dosta više mačke i miša. Danas je subota, trebali bi spremati, odmarati se, biti sa voljenima. Moji trenutno nisu tu, kasnije ću nadoknaditi izgubljeno vreme.

Kad kažemo voljeni, baravno da mislimo na one najbliže. Odmah iza njih kod mene na dragoj mi listi nalaze se prijatelji.

I sad, prijatelji moji dragi, vidim da je mnogima došlo do guše. I život, i ljudi, i nepravda i sve živo što se dešava oko nas.  Znam da vam često nije ni malo lako. Stoga, Charolija mani se štrajka i prste na tastaturu stigneš ti sve i decu i muža i kuću i padobran i ma ne mogu ni nabrajati šta ti sve možeš  u jednom samo danu. Mahlat druže ne sekiraj se više,  isto ti dodje. Ovi što su brate naumili naumili, ništa im ne možemo.  grineta mani se prašine i pod hitno kod Shaputalica na kafu. Shaputalice spremi i jedno pivce za Charolija. Nikol_ znam da si prošla teške trenutke ali znam i da si jaka i čekam tvoje nove fotografije,  umetnik si pravi. drveni_advokat tebi mogu reći samo da ti se divim. Tolika energija, toliko srce imati kao ti je nešto što mnogi neće nikad ni saznati šta je. tatjanadanilo ne sekiraj se druže još malo pa si kod nas 🙂  maiasylba , zoranaruza, JelenaGrujicIvana70oblacak, piletetkino, dijica, TamaraMiskovic, oooLejla, janavi, skrabalica, kremasica, Sminkerica_com, NikiBGDdzejndou,Bubullina, GagaDjermanoviccyberbosanka ostanite  uvek takve  kakve  ste. Ne menjajte se.  Poslednjiskaut da mi brzo ozdraviš i što pre na reku jer znam da će tada biti još divnih pesama, Terek i ti mani se više kijavice i novi blog post da napišeš. sopran87 čekam tvoje nove blog postove.  pbikic predivan si drug i hvala ti na tome. Dzangrizalo uvek me nasmeješ do suza, oraspoložiš i sa nestrpljenjem čekam svaku tvoju novu dogodovštinu pretočenu u predivne tekstove. NovinarskaPatka umeš tako divno vratiti u prošlost, Pedya svaki tvoj tekst je zaista krakat, jasan, imaš svoj stav i  uživanje je čitati te.  gadgeterija je uvek džentlmen prema meni te moram da te spomenem ovde 🙂 , DejoGenije će pak uvek pomoći ako može, varagic naučiti nečem novom, pedja_supurovic posavetovati, milosdjajic odgovoriti na svaki poziv, eniac pratiti iako mislim ponekad da ga nema, djembefora ranom zorom zori i uvek je tu, BrankoVitkovic će braniti od zmija, Borrsky puštati dobru muziku, plagosus, DedaBor biti uvek dobra podrška.

Mogla bih nabrajati još. O tome da li će ko shvatiti poentu ovoga na pravi način ne želim da mislim. Pravi prijatelji i svi oni koji budu pročitali svaku reč znaće o čemu pišem, a oni koji će pomisliti (znam da će biti i takvih) da se dodvoravam, uvlačim ili tražim samo veću posećenost blogu ma mogu samo da im kažem ni glava me neće zaboleti zbog njih.

Danas je subota i posvećujem je svojim twitter prijateljima. Jednostavno mi mi je tako došlo. Drago mi je što ih toliko poznajem, drago mi je što bi o svakom mogla dosta toga lepog reći i to hoću da kažem. A mačke nek se igraju sa miševima, lavovi nek love antilope, krokodili nek probaju ščepati što im ne pobegne. Oko nas je priroda. Oko nas je život. Zna biti  nemilosrdan, ali dok je nama nas ko nam šta može!

Komentari na tekst:

  1. zelenavrata каже:

    Verkic jebo te patak, oklen ti ovolika energija da pises i linkujes 😀
    A kod Shaptave, eeeee ti moja, gde bi mi stigle kada bih ja otisla kod nje 😀
    I jebo macke i misOve koji nisu za komjUKtor 😉
    I sta sam `tela da kazem ustvari 🙄

  2. Neno каже:

    Ovaj, ………… i sam se ponekad posvađam sa macom. 😛

    • verkic каже:

      Ti, ehhhhh ti ne bi ni mrava zgazio, znam te ja dobro 🙂

    • verkic каже:

      Au, strašno. Ovo je nečuveno. Pa ti imaš nalog na twitteru, a ja svog starog prijatelja ne spomenuh. Sad se tek setih. Mi se čujemo skype-om pa…. Strašno s moje strane. Oprosti Nešo druže moj stari.

  3. @pbikic каже:

    pozdravlja i twitter prijatelj tebe :)) hvala na lepim rečima!

  4. Borislava каже:

    Moja ćerka je pre nekoliko godina našla mačence JADNO i SIROTO na ulici, donela ga, i sada je to ovo:

    http://img413.imageshack.us/img413/6057/imgp1131.jpg

    …veliki, snažan, vrlo prefrigan mačak od 6.3 kg, koji s lakoćom iznalazi sve nove i nove robove da ga nosaju okolo (!), maze, igraju se s njim i kupuju mu mačinje krekere i Sheba gulaše, i često se pitam kako mene Bog nije pogledao sa nečim malim i milim kako imaju normalni ljudi :).

    I – još jednom hvala na postu; meni je danas bio jedan od onih dana kada je bolje ne ustajati ujutru, kada se toliko tragedije svali na vas da više ne možete da kompenzujete, uprkos stažu i iskustvu, i mnogo ste me obradovali.

    Prijatno veče :).

    • verkic каже:

      Predivan je, baš je predivan. 🙂
      Hvala Vama na praćenju, čitanju i razumevanju. Veliko je zadovoljstvo kad vidiš da ima dosta ljudi koji te shvataju na pravi način. Zato sam današnji dan i posvetila svim mojim prijateljima.
      U životu mnogi nam znaju držati ruku, ali samo kad nam dotaknu srce postaju prijatelji. I to je velika istina. Na mnoge načine svi pomenuti ljudi su dotakli moje srce i …..

  5. Saša Antonijević каже:

    Mislim da je ovo moj prvi komentar na tvom blogu iako ga redovno čitam, pa da počnem kao na isti način kao i ti ovaj članak – sa životinjama. 🙂 U prirodi su odnosi među životinjama odlično uređeni, niko tu ne ugrožava i ne napada drugu vrstu, osim da se prehrani. A kada su siti ili im preti neka katastrofa, onda se ne napadaju. Međutim, kod ljudi je drugačije. Ljudi napadaju jedni druge čak i bez nekog razloga, jednostavno – takvi su. Ali, treba biti okružen prijateljima, oni će ti uvek dati podršku i savet. Treba da brinemo jedni o drugima. Što više prijatelja – to je bolje. 🙂

    • verkic каже:

      Jeste da je prvi komentar, ali ja znam da ti mene redovno čitaš i redovno svakog petka me navedeš u svoj #PP i hvala ti mnogo.
      A za prijateljstvo, znaš kako kažu: – ko ime prijatelje njegov je ceo svet. I to je zaista tako. Divno je poznavati Vas.

  6. Borislava каже:

    @Saša,
    možda sam ja mator i ciničan čovek koji predugo gleda ljude :), ali verujte da uvek vidim razlog zašto neko napada, ne znam zašto.
    Od malena su me učili da taj neko ko napada „bez razloga“ uvek više kaže o sebi samom nego o vama, svom predmetu napada, i onda valjda kad takav ugao gledanja vežbate decenijama, onda dođete do stava kao što je ovaj moj :).

    Molila bih da moj odgovor vama shvatite kao usputni komentar, apsolutno afirmativne prirode, i da još pišete kod Venere na blogu :), ja samo prolazim :). Prijatno veče.

  7. dijica каже:

    Ko me prati na fejbuku zna da malo-malo objavljujem nešto što se tiče životinja, sigurna sam da su neki već stigli da pomisle da sam neopevana loojka, ali… Stanje sa ljudima i među njima je takvo da iako ne govorim jezik životinja bolje razumem njih nego ove što govore jezicima meni navodno dobro poznatim. Tebe razumem 😉

  8. sopran87 каже:

    Prvo da naglasim da i ja volim macke 🙂 Vise nego miseve! Ali, hvala jos jednom na ovakvom postu, verujem da je svako ko ga je citao uzivao u njemu. Drugo, svaki trud se ceni, a ti ga dosta ulazes, i trece, svidja mi se nacin na koji sve ovo napises! Samo nastavi! (po ko zna koji put ovo kazem 🙂 )

    • verkic каже:

      Ja sam uživala pisati ga. Lepe stvari ne smeju ostati zaboravljene.
      Za svakog navedenog i još mnoge koje nisam ovog puta spomenula bi zaista mogla mnogo lepih stvari reći.
      Jeste da mi je 32 godine 🙂 ali sve pamtim ko’ velika 🙂

  9. varmakvuk каже:

    Samo da ostavim trag i da ti kažem – TAKOĐE! :***

  10. nuri battal каже:

    nuri battal estetik burun cerrahi

  11. […] i zato na ovom blogu postoje i mnogi drugi postovi o twitterašima kao  što su: Iznad duge , Dok je nama nas ko nam šta može! . Svi twitteraši nemaju blogove, to ne smemo […]

  12. […] Jedna subota posvećena twiter prijateljima –  Dok je nama nas ko nam šta može […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge