Iznad duge!!!

Pesma ispod je  najbolji uvod u ono što vam želim reći  a to je  twitter i tviter-aši, blog i blogeraši na moj način.  Ne želim da govorim o njemu kao o društvenoj mreži koja se koristi, niti o  blogu kao o mestu  za promociju ……mnogo je takvih članaka bilo do sada. Znate već gde se takvi tekstovi nalaze………. mislim da nema potrebe posebno da navodim, ali ……… pa, ipak, za one koji još uvek nisu čitali –  linkovi mnogih naših blogera i njihovih članaka.

Iznad duge
Da li takvo mesto postoji
mora da postoji
tamo se ne stize
vozom ni brodom
ono je negde
daleko, daleko
iza meseca, iza kise
Negde tu iza duge
gde ljubav sja
negde postoji zemlja
o kojoj sanjam ja
Tamo, tu iza duge
nebo zri
snovi daju ti pravo
da tamo budes ti
I jednog dana videcu ja
zvezdu koja s neba
pada meni
Probudicu se u toj zemlji
gde za mene sve se radja
vecno zeleni
Negde, tu iza duge
ptice su, znaj
ptice su iznad duge
zasto ne mogu ja
I ako srecne ptice lete
iznad duge
zar ne mogu ja

Bebi Dol

Želela bih da uradim nešto veoma jednostavno, ali verujte i nije baš tako lako kako sam u prvi mah pomislila. Ovog puta želim da iskažem zahvalnost, poštovanje svim tviterašima, blogerašima  i na neki način da vam prenesem sva ona osećanja koja se pojavljuju kod mene u  svakodnevnoj komunikaciji sa njima.

Imam zaista veliku sreću i ogromno zadovoljstvo što su  „oko mene“  izuzetni ljudi. U svakom pogledu. Veliki, poznati blogeri, Ljudi sa velikim Lj, Prijatelji sa velikim P. Svojim delima mi svakodnevno to pokazuju.

Možda bi na neki način ovo mogao  biti i još jedan  svojevrstan #pratipetak,  blog post napisan u subotu, mada bi bilo nepravedno prema drugima. Praćenje je jedno a posebna komunikacija koju imam i posebni osećaji prema određenim tviterašima i blogerima je nešto sasvim drugo.

Pre godinu dana sedela sam ispred kompjutera uporno pokušavajući pronaći način da putem njega dođem do bilo kakvog  posla gde bih mogla nešto da zaradim i na taj način doprinesem svojoj porodici i sebi. Bilo bi lepo biti kod kuće, uz to raditi posao koji voliš.  Ništa nisam znala, ili ‘ajde,  da kažem,  nešto malo. Razočarana u ljude u našem offline svetu, bacila sam se sa velikim entuzijazmom i upornošću u potragu „nečega“ ……. nemam adekvatniji izraz, osim,  tog „nečega“.

Godinu dana sam izgubila. Godinu dana je otišlo  u nepovrat. Za to vreme ponešto sam i naučila, ali ono što sam tražila, ono nešto, ono tamo negde iza duge,  nisam znala naći.

U međuvremenu otvorila  sam nalog na twitteru, počela pisati na svom blogu i polako….. za veoma kratko vreme  sam shvatila da i ja mogu „leteti“, da i za mene postoji delić neba.  Vratio mi se ponovo  osmeh na lice. Kad sam se smejala to je zaista bio smeh, kada bih zaplakala, suze bi brzo nestale, kada sam bila obeshrabrena, vera mi se ponovo vraćala.

Za sve ovo mogu zahvaliti divnim osobama koje sam upoznala.  Među nama ne postoje samo onih 140 karaktera, među nama je nešto više, značajnije, jače, dugotrajnije. Iza tih 140 karaktera pojavile su se stvarne osobe, sa imenima, prezimenima, sa ……

„Neko“  sa kim sam najviše „trtljala“ (ovaj izraz se odnosi isključivo na mene), neko ko je svojim delom, rečima,  pokazao da je za mene uvek dostupan, neko ko u meni vidi osobu vrednu pažnje, ko je tu da pomogne, razume i podrži ali i……… i   izgrdi ako treba :). Neko s kim se smejem, plačem, radujem,  je moja  Charolija . O tebi bih mogla najviše da pišem, jer sam te  najbolje i upoznala. Uvek si imala vremena za mene uvek i pored svoje četvoro dece, pokazala si mi istinitost  reči iz pesme:

„da snovi daju ti pravo
da tamo budes ti“

HVALA TI Charolija!!!

Ljudi su me upoznali kao Džepnu veneru, kao Verkić i Veru, ali ubrzo sam dobila i nadimak „baka“. Sad,  da li da se ovim baš hvalim i ne znam 🙂 ali …… kako da se ne hvalim? Moj Poslednjiskaut, koji sada leži lepo „zavaljen“ u kadi i to s’ prekrštenim nogama (videćete ako kliknete na link), me je oduševio svojom neposrednošću, svojim srcem, tekstovima, pesmama. E koliko je samo stihova napisao komentarišući moje blog postove. Koliko smo samo puta u troje Charolija, Poslednjiskaut i ja vodili duge, predivne razgovore.

„I jednog dana videcu ja
zvezdu koja s neba
pada meni
Probudicu se u toj zemlji
gde za mene sve se radja“

Ovi stihovi  govore sve, jer sam se i sama nakon godinu dana probudila u zemlji gde je novi život ponovo ispred mene. Nove mogućnosti koje sam zgrabila, nova znanja, novi ljudi, novi vidici.

HVALA TI Poslednjiskaut.

Da je Skype  čudo dokazuje i moje druženje sa Mahlat,  još jednom našom tviter-ašicom. Čitajući njene članke, njenu knjigu, upoznala sam jednu veoma inteligentnu osobu, a naši razgovori otkrili su i ono nešto drugo, ono iza duge……. Osećajnost sa kojom piše svoje tekstove,  iako  bez dlake na jeziku 🙂  sada sam upoznala i na drugačiji način. Mnogo puta smo se smejali do suza, mnogo puta me je suprug gledao sa nevericom, misleći da sam „otkačila“  dok sam četovala sa mojom Mahlat (naravno ko ne bi to pomislio dok se neko smeje kompjuteru). Medjutim tu, iza ekrana meni se obraćala jedna divna osoba, puna razumevanja kojoj ja nisam bila samo tamo neka  žena koja ima nalog na tviteru.

HVALA TI Mahlat!!!

Mnogo sati sam pričala i sa svojom  tatjanadanilo . Nju sam jedino i videla jer je uvek uključivala  i kameru. Kad god sam je nazvala bila je tu za mene. Pričale smo često i dugo. U njenim očima sam videla  iskrenost, razumevanje. Ogledalo duše su oči, one zaista govore sve a njene su mi mnogo toga rekle.

HVALA TI tatjanadanilo !!!

dijica, kako u šali kažemo nas dve,  moja lična doktorica. Ali, evo javno, mada to znaju svi koji su je imali priliku upoznati, i kad je nema,  ona je tu za mene, za tebe, za svakoga, ama baš za svakoga. Još samo da smislimo kako bi  ovako online mogla napisati i recept, pa da izbegnemo sve one gužve…… dijica bila si tu za mene kada mi je svekar bio bolestan, bila si tu za mene kada mi je trebao savet, kad mi je bilo teško……..bila si i znam da ćeš uvek biti. Malo je takvih ljudi. Znaš ono kad si siguran da je neku tu……ako……uvek……bezrezerno…..

HVALA TI dijica !!!

E-mail-om mi se obratila i moja zoranaruza koja je želela konkretno pomoći, koja je pokazala da ne čita samo moje tekstove nego su je ti tekstovi nagnali da mi se obrati, da me proba uputiti, da ona za mene traži neko rešenje….. Za nju ja nisam samo jedan od blogera nego sam osoba sa imenom i prezimenom. Početak njenog pisma mi je naterao suze na oči, srce mi je brže zakucalo….. jer bila sam ponovo živa…. bila sam osoba koja je na neki način izašla  iz svoje „ljušture“ u koju sam se bila dobro umotala.

HVALA TI zoranaruza!!!.

Još jedno divno poznanstvo, sem onog putem njenih tvitova, ostvarila sam sa  JelenaGrujic. Predivna, komunikativna, osoba  koja mi je dala  mnogo konkretnih podataka, koja me je uputila, rekla na šta da obratim pažnju. Osoba čiji komentari  mi zaista  znače, osoba koja u samo  140 karaktera uspe da me natera da dignem glavu – je moja JelenaGrujic .

HVALA TI JelenaGrujic !!!

Moja grineta, moja Zelena cipelica, moja duhovita i uvek raspoložena prijateljica,  redovna čitateljka bloga i svih mojih članaka, svojom duhovitošću  i jedinstvenim  komentarima uvek mi, ali baš uvek,  izmami osmeh na lice. Ma koliko ljuta, neraspoložena bila ona je lek za mene. grineta osoba si koju je pravo bogatstvo poznavati.

HVALA TI grineta !!!

shaputalica. Šta reći o mojoj Tamarici?  Neke osećaje koje kod vas izazivaju određjene osobe teško je opisati. Čitajući njene tekstove spoznala sam njenu veličinu, otkrila osobu sa velikim srcem, osobu vrednu divljenja, osobu koja nije dozvolila da poklekne, da je tuga slomi, osobu koja je uvek otvorena za sve i svakoga, koja je spremna dati sve od sebe, koja će podržati, uliti  ti snagu, dati  ideju, koja će sa tobom ići gde god treba.

HVALA TI shaputalica !!!

Pored ovoliko žena i za sada samo jednog muškarca,  ne mogu,  a da ne spomenem još jednom svog vernog followera. Mladog sopran87 , dečka pred kojim,  sigurna sam,  stoji uspešna karijera, velikog kreativca, jedinstvenim, interesantnim blogerom. Ovom mladom čoveku reč Č treba da se piše velikim slovom. U svakom momentu spreman je pomoći, uputiti, reći lepu reč, pohvalu, komentarisati na blogovima.

HVALA TI sopran87!!!

drveni_advokat – moj drvenko sa velikim D jer ima velikuuuuu Dušu. Malo pre pročitah blog post kod Poslednjiskaut –  Kao bez duše i kažem, NE, još uvek ima onih koji  znaju poštovati, ceniti, voleti, još uvek ima pravih osoba sa divnim vrednostima izgrađenim u sebi koje neguju, čuvaju. Dokaz za to je i naš drveni_advokat. Cvrkutali smo na tviteru, pričali telefonom,  ali evo, baš me briga što se ponavljam, kad te budem videla ima da te zagrlim čvrsto, čvrsto  :), a tada ćemo se ispričati.

HVALA TI drveni_advokat !!!

Dzangrizalo da samo znaš koliko sam se puta slatko nasmejala čitajući tvoje blog postove. Da samo znaš koliko sam puta svoje  prijatelje uveseljavala tvojim pričama. Međutim da sad ovde ljudi ne misle da u tebi gledam  samo dobrog blogera, moram reći da si uvek spreman i pomoći. Znam to jer si mi dokazao, bio tu kad mi je trebalo. Nije ti ništa bilo teško.

HVALA TI Dzangrizalo !!!

NikiBGD Počela sam da te upoznajem, počela sam da otkrivam predivnu osobu u tebi, kad ti okrenu sve na engleski :).  Ne bih više ništa pisala o tebi nego ću staviti jedan komentar našeg  Pedya koji će mnogo toga reći: “ Ako na sve tako deluju, ja bih ta vesla nekima na recept prepisivao. Pa da ih sisaju na 8 sati, redovno… ;) “  i da nastavim….. ima da nađješ vremena kako znaš i umeš za …….. nemoj da se ja stalno pitam: – a gde je veslo? Za kraj nisam zaboravila da si napisala da ćemo se videti u četiri oka…..

HVALA TI NikiBGD

Posebno se  moram zahvaliti i DejoGenije na uloženom vremenu i trudu da mi pomogne oko stvari koje niko nije mogao. Dejo ostani uvek takav kakav si!

HVALA TI DejoGenije !!!

Iznad duge
Da li takvo mesto postoji
mora da postoji
tamo se ne stize
vozom ni brodom
ono je negde
daleko, daleko
iza meseca, iza kise
Negde tu iza duge
gde ljubav sja
negde postoji zemlja
o kojoj sanjam ja

Ta zemlja, to mesto je za mene twitter. Tu su ljudi među kojima nema mržnje, tu su ljudi  koje vredi poznavati, tu je predivna maiasylbaMarissai, Ivana70, Pretwitty, kremasica, stomatoloziTerek, zbog kojih nikad nisam požalila što sam otvorila nalog  i zbog kojih provodim toliko vremena na njemu.

Do sada sam već govorila, ali nikada nije previše nekog pohvaliti i nikad ne treba da bude teško nekom se zahvaliti, pa tako posebno hvala zaslužuje i krsto, kum ovog bloga. Ime Džepna venera je on predložio.

HVALA TI krsto !!!

Za sam kraj nemojte da vas ljuti dok čitate dve reči koje se ovde najviše i najčešće pojavljuju. To je moj-a i pomoć. Počela sam da vas svojatam i nadam se da se zbog toga ne ljutite, a što se tiče pomoći, pa kako da je ne napišem jer meni je i jedna reč rečena, upućena, jedan link dat, jedna sugestija….. velika pomoć.

Želim dati predlog  svim  novim  tviter-ašima. Pratite dole navedene ljude, ni jednog momenta nećete se pokajati. Ja zaista uživam među njima.

To su malabreskva, sanjakokicaMooshema, Miss_Cybernaut, DedaBor,   sarahstorymima_popovic, AndreaSvilokos, oooLejla, GagaDjermanovic, varagicTamaraMiskovic, natapb, itkutakBednopiskaralooblacak, janavicyberbosankamltck, majafiume, NovinarskaPatkaPedya, Borrsky, skrabalicaSuskeBor, MajaVasicBubullina, dzejndouauroranspajicbojanmilojesekulic, SadClown, kremasicaMojPosao_net,   NikolinaL, banewebNikol_ , Beogradoholikcypsihologija, cvrkutanje_blog, piletetkino, TanjaKalezic, teanikolic, BrankoVitkovic, dezareo, prokkafantastic91crazy_man, detozin, milosdjajic, RainDogBor, Zvjeronika,   UradiSama, Nebojsha91, MilosPetrovic, lucky_vgadgeterijaurosevicYuffieLeo, neshasr,   AleksBasarakiosknanetuAkija,   EgoekscentrikBarbaR_ZDzmajcek, LepiPrimeri, tijanadapcevicparamparce, nebojsa91,   l_l, Walter030

Komentari na tekst:

  1. zelenavrata каже:

    Jeb`o te patak Verkic sta nas raspizdi sve ovde ja sam 😳
    Hvala tebi, ali ne mogu se setim na cemu sve, drago mi je da postojis bas takva, eto 😀
    Aliii, kad budes pocela da pCujes k`o covek, onda cemo ozbilnjo da razgovaramo, `vako.. 😀

  2. Charolija каже:

    HVALA tebi draga. Nemam reči. 🙂

  3. […] This post was mentioned on Twitter by Ivana Momčilović , Goran and Andrea Svilokos, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: Novi blog post "Iznad duge!!!" http://bit.ly/c75O1K #verkic […]

  4. Ivana70 каже:

    Хвала теби! 🙂

  5. Poslednji Skaut каже:

    Konačno da i mene staviš na svoj blog 🙂

    • verkic каже:

      Eto, vidiš dočekao si i ti 🙂 Ma ubiću te. 🙂
      Svaki put kad sam te spomenila, zavredio si debelo, zato nemoj da si skroman. 🙂

  6. marouk каже:

    Grineta je rekla svoje..moram ovaj comment da upisem u svoju knjigu velikih misli 😀

    Verkic mislim da si stvarno prenela osecanja sa twittera. A to blentavo smejanje imam i ja i moj dragi obozava da me zadirkuje i dotrcava da vidi sta ja to citam 😀
    „Opet si na twitteru…znaci nema vecere“…ahaha salim se, nije tako, spremim ja i veceru ali izmedju svakog sastojka dotrcim da vidim sta se pise.
    Mnogo volim ove ljude i do sada sam mogla da izbrojim na prste sve koje smatram izuzetnim u svom zivotu, kako mi raste lista prijatelja shvatila sam da te ljude pratim i pricam sa njima ne tamo reda radi nego zato sto stvarno zelim da cujem sta imaju da kazu. A imaju svi!

    Djica uvek pita, ima li nesto izmedju zivota online i offline, a ja cu da dodam da su oba ta zivota jedan i da se mozemo smatrati srecnima dok imamo jedni druge! Bar cemo manje lekova za smirenje da koristimo… (eto farmaceuti, propade vam zavera da ceo svet udrogirate 😛 ) 😉

    Nego ne mogu da ne primetim da si za neke sve manje venera a sve vise sunce u centru ovog blogovskog univerzuma…eto ti, cisto da znas 🙂

    • verkic каже:

      Sve ono što ja nisam rekla, lepo si napisala i time dopunila članak. Ja zaista sve Vas smatram prijateljima. Može to neko reći da je uvrnuto, da nije tačno, ali ako ćemo iskreno više provedem vremena s’ Vama nego svojim suprugom.
      Hvala ti još jednom na lepim, ma šta lepim, na izuzetnim rečima 🙂

  7. Milos каже:

    sta reci nego bas lep tekstic…. radovao sam ga citajuci i hvala ti za prporuku.. i ti nama cinis dane lepsim i zanimljivijim.. a i lepo je sresti te makar na kratko u Somboru…

  8. SoraZG каже:

    Lijepo, jednostavno, iskreno 🙂

  9. drveni advokat каже:

    Hvala tebi, jer se uvek setiš :* <3

  10. sopran87 каже:

    Pa ja stvarno ne znam sta da ti kazem na ovolike pohvale osim jedno veliko hvala 🙂 Ovo sto radis je vrlo lepo i mislim da bi trebali da se ugledamo na tebe… Svaka cast

  11. devojka каже:

    Slazem se, naci cu na netu nesto slicno sto sam pre nasla a vezano je za pricu, pa cu postaviti

  12. […] samo blogera i zato na ovom blogu postoje i mnogi drugi postovi o twitterašima kao  što su: Iznad duge , Dok je nama nas ko nam šta može! . Svi twitteraši nemaju blogove, to ne smemo […]

  13. […] Verkic on March 13, 2011 No Comment U maju prošle godine, u jednom dahu, napisah tekst “Iznad duge”. Tekst posvećen blogerima i tviterašima. Reč po reč,   izlazeći pravo  iz srca,   slagala […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge