Ja, mnogo, a vi?

Koliko smo mi, twitter prijatelji vezani jedni drugima? Koliko nam je svaki onlline prijatelj bitan, koliko ga cenimo, koliko u toku dana, u onim trenucima kad nismo pored kompjutera i pomislimo na nekog od njih?

Mnogo vremena provodim na  blogovima  i twitteru. Mnoge od vas sam imala zadovoljstvo i lično da upoznam. Vremena je na žalost na BlogOpenu bilo malo, mogućnosti za neko bliže upoznavanje još manje, međutim, svakodnevnom komunikacijom, što preko twittera, što preko skype-a,  sve više vas  upoznajem.

Sreda ujutro. Ustajem ne naspavana, ošamućena, tražim papuče……. nema ih. Palim kompjuter i kako  ne volim da gubim  vreme odlazim  u  kupatilo.

Pritisak na prekidač………..bum, cvr, kvrc, tang cangr, užasan prasak  (nemam pojma kako da napišem zvuk koji se čuo :juuu: ),  sijalica puče. Razbi se u paramparčad. Odvrćem slavinu da se umijem i ko za inat,  neću ja  lavabo, ne,  odoh do kade i voda umesto na ruke, zalije me svu.  Kaplje voda sa mene,  psujem kćerku, muža sve po kući………neko od njih bio pametan i ostavio tuš………..  Bože dan tek počinje :gott: .

Izlazim iz kupatila kliknuh na lisicu i odoh staviti kafu. Naravno,  vraćam se za komp i ostadoh nema. Kraljevo, zeljotres……… strava, užas. Čitam, klikćem, grozničavo razmišljajući ko je sve od vas, dragih mojih onlline prijatelja,  iz tih krajeva. Charolijini roditelji,  Mooshemina sestra i zet, Dragitzini roditelji…….

Čitam dalje ………živi………. javili se! Hvala Bogu! Osmehnuh se prvi put u tom trenutku :nasmeseni: .

E……. Vera…….. kafa,  pomislim.  Da, sad  mogu odahnuti i  na brzinu popiti tu kafu,  istuširati se  onako kako Bog zapoveda i da krenem u svakodnevnu akciju. Međutim,  kafa uvrila, na dnu ostaše samo još kapljice vode. Kad malo bolje razmislim možda bi bilo bolje i da se vratim u krevet :neeeee:.

Dalje da vam pričam ne želim, beše još mnogo toga, pila nifelate, polivali me, davali vode i šećera :bolan: . Oko 14 časova dođoh malo sebi. Prva pomisao:

– Bože kako je Charolija?

Kako moja divna, jedinstvena druga podnosi sve što joj se dešava u zadnje vreme? Moram je zvati! Medjutim, stani, čekaj Vera. Glas ti je ko umirućeg ptića, ako je zovem i čuje još mene takvu…….ne neću sada, ima ona sigurno pametnijeg posla nego sada sa mnom da trtlja, čućemo se posle.

Vratih se u 22 časa kući. Konačno skype, konačno čet, neće me čuti……….sada mogu…….. slova na svu sreću nemaju lik, ne vidi se, samo da je „zelena“ pomislih. Jeste, jeste zelena……pitam, ispitujem, saznajem……… čitam blog post upravo objavljen. Užas……..opet……. hvala Bogu završilo se!

Vratimo se na početak ovog teksta. Koliko vremena u toku dana……..?

Ja,  mnogo, a vi?

Na svu sreću nije mnogo ovakvih dana, medjutim i sreća i tuga, nervoza i ljutnja, uspeh, i svaki vaš tvit navodi me da razmišljam o vama. Ne samo tada i toga trenutka, neko i kasnije, posle sat, dva, posle  tri dana………Neko će reći ova Verkić nije normalna, ali ljudi,  kako da ne priupitam:

– kako si?,  ako je bolestan,

kako da ne poželim srećan rođendan, da ne zapitam da li je  stig’o  kompjuter, kako da ne pitam kako ti je suprug, žena, kako da ne izjavim saučešće?

Na tviteru ne vidim samo slova. Meni se smeši vaš avatar, vidim vaš lik, za mene ste vi osoba od krvi i mesa, sa velikim, malo manjim i još većim srcem, dušom. S’ vama se šalim, družim, s’ vama radim, vi mi pomažete, ostajemo po pola noći zajedno,  ma šta pola noći, ostajemo do jutra. Vi me bodrite, možda po koje slovce i ja vama napišem,  baš onda kad treba, kad je……… bilo je lupetanja, smejanja, ozbiljnog rada, kritike, bilo je svega po malo.

Vratimo se na početak…….Koliko vremena u toku dana……..?

Ja,   mnogo, a vi?

Težak i ružan dan je iza nas. Dan koji mnogi od nas ne bi voleli nikad više da se ponovi. Neka taj dan ostane u sećanju jer nije ga lako zaboraviti, ali, ali ljudi sutra je novi dan!  Lepši, bolji………prekrasan,  sigurna sam! Podelimo ga sa svojim twitter prijateljima otvorenog srca onako kako samo mi to znamo !

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    Verkic, ti si jedinstvena, majke mi!

  2. ivancosic каже:

    *
    Cao, jel si dobro..?
    Jesam, sto..?
    Onako…
    Cekaj zvao si me samo da vidis da li sam dobro?
    Da… to mi je dovoljno
    *

  3. Milos каже:

    i ja isto… slicno razmisljamo i i slicno se ponasamo… :)edva cekam jutro da ga nekom ulepsam i podelim energiju novog dana …drago mi je da si tu.

  4. Charolija каже:

    Verkić ti misliš na mene čak i onda kada ja prestanem da mislim o sebi. Hvala ti na svemu. 🙂

  5. Iva каже:

    Mislim da ovo nema direktne veze sa Twitterom. On nam je samo dao šansu da upoznamo ljude iz drugih mesta i zemalja; a ljudskost je nešto što se ne može ni kupiti, niti steći na Internetu. Ne postoji sajt koji je prodaje, samo ljudi koji je poseduju od rođenja, i možda su je tek sad pustili malo napolje.

    No, meni deluje kao da je vaša oduvek bila prisutna. 🙂

  6. crna perla каже:

    Živela ti nama 🙂

  7. […] Koliko vremena u toku dana – Ja, mnogo, a vi? […]

Оставите одговор на Verkic Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge