Bensedin post

psychiatrist

Krevet.  Dugačak,  metalni, tvrd,  beo čaršav zategnut preko njega. Ledja bole, nisam navikla, nema one moje rupe od dugogodišnjeg ležanja  u koju se sklupčam kao mačka i samo što ne zapredem.

Ležim na ledjima, glave na nečemu tvrdom što se jastuk zove, ruku pored sebe,  neudobro, al’…….

– Gospodjo, kada je to počelo?

– Tu negde,  oko pre, pa biće godinu dana  sada?

– I na početku, kako,  koliko?

– Retko, ponekad samo, odgovarah ja.

– Dogovorili smo se da ćete biti iskreni. Zašto radite to? Pazite, iskreno!

– Kako zašto, pa zar vi ne shvatate? Kad mi je ružno…… osećam se bolje, kad nemam snage dobijem je…..kad bih plakala mogu da plačem, da ridam do mile volje….. kad hoću da  se smejem ja samo ………. i smejem se do suza se smejem, daje mi snagu, daje energiju, u potpuno drugom svetu sam. Taj  svet je moj,  svet gde se osećam jakom, tu su ljudi kao i ja, mislimo isto,  mogu reći, mogu da osećam, mogu sve……..sve…..shvatite baš sve.

–  Vi ste postali zavisnik!  Prihvatate li ti? Možete li to reći?

– Eh zavisnik, (kao i svaki,  neću da priznam, naravno), nisam, ne zaista nisam, samo eto,  sada malo više i češće…… Ali mogu da prestanem. Uvek, u svakom momentu.

– Možete? Mislite zaista da možete?

– Mogu, naravno da mogu. Evo dokaz. Znam da želite dokaz. Danas celog dana samo sam dva puta krenula, držala u ruci i odmah ostavila, spustila. Nisam ništa, nisam stvarno, nigde….nisam otvorila….. Bilo mi je teško, priznajem, par puta sam zamalo, ali eto uspela sam……, (sva ponosna odgovaram).

– Dobro kad možete, evo ja ću vam prepisati jedan recept, pa ćemo da vidimo. Ali morate  čvrsto da mi obećate da ćete se pridržavati svega napisanog…..obećavate?

– Pokušaću……. (rastežem ja, a znoj  počeo da me obliva),   stvarno ću da pokušam.

– Onda ovako (kaže doktor):

3 x dnevno tabletu twittera  sat vremena pre jela,

2x dnevno, ujutro i uveče  po četiri blog vitamina,

1x dnevno pola sata pre spavanja jedan bensedin post.

– Dogovorili smo se! Izmedju šetnja, obavezna šetnja.

– Doktore, a moja doza petkom? Molim Vas, jedan, samo jedan dan……..petak znate…..

Skočih, mokra, unezverena, očiju širom otvorenih. Okrenuh se levo, moj kompjuter, pogledah iza sebe, moj krevet….. ok …. i ova noćna mora iza mene je.

Sva sretna upalih komp  i krenuh s vitaminskom terapijom.  Sad koliko ono sve vitamina ima,  brzo, brzo da se setim, pa samo B ….. B1, pa ……..B12…… ihaaaaa…… znam ja da meni vitamini mnogo fale.  🙂 Kao mala nisam baš vodila računa, a kako nikad nije kasno, dok sve nadoknadim…….

Evo me dragi blogeri…….. Molim samo da mi se svaki novi  vitamin na vreme prijavi. 🙂 A da li je to zavisnost ili ne, ma vreme će da pokaže. 🙂

I živeše jedna „obična“  (ovo slagah vala stvarno, sve sam samo ne obična) Vera koja ni manje ni više sebi da za pravo da kreira blog, otvori twitter nalog, koja ……….  počela ona čitati  mnogo toga………dodje Pera Mrgud te……. dodjoše i noćne more, ali   dodju i  dobre  vile  i rekoše  nastavi,  samo nastavi….. nastavi!

Danas je ipak nedelja. Nedelja meni služi za sumiranje uradjenog,  te za pripremu onoga što treba tek da se uradi.

Nakon svih tekstova o blogovima i blogerima koje pročitah u zadnje vreme,  zapitah se,  da li  ipak postoji ……. neki vid zavisnosti?

Ne kaže se bez razloga jednom bloger uvek bloger. Samo ću dodati s’ ponosom,   drago mi je i čast mi je  što sam blogerka!

Komentari na tekst:

  1. marouk каже:

    Stvarno zvučiš kao težak zavisnik 😀
    Al da nisi bar malo ne bi smo imali toliko toga da čitamo 😉

    • verkic каже:

      Nekad se stvarno zapitam 🙂 Ali ne žalim ni sekund.
      Samo moram priznati, jednu grešku veliku sam napravila.
      Trebala sam ipak otvoriti bar dva tri bloga zbog tako različitih tema o kojima pišem. Ma, ali ipak sam ja Vera i sve to o čemu pišem sam u suštini ja 🙂
      Eh te vage, uvek se nešto pitaju 🙂

  2. marouk каже:

    ahahahah
    znaš kako, ljudi u drugima prepoznaju ono što je tipično za njih same 😀
    Imam i ja negde kolekciju svezaka – samo za slučaj…

    A vage kad su umetnici onda njihovo delo nikada nije završeno i zato nema više blogova ni više svezaka – prvo da se usavrši. 😀
    Jednom sam sanjala sebe kao slikara, odneli mi sliku na neku izložbu, a ja se ušunjala i docrtavam nešto četkicom dok me ljudi gledaju i krste se – šta ću, palo mi da nije gotova

    • verkic каже:

      Ti znaš šta ja mislim o tebi, zato mi je posebno čast što si makar u deliću prepoznala…… znaš o čemu pričam da ne bi sada ovde…..
      Zaista mi je čast!
      Ima jedna istina u životu, nema ne dovršenih stvari. Sve se na kraju dovede u red, na svoje mesto, mora jer postoji ravnoteža. Kad tad, znaj to. Zato si i morala docrtavati……. zato i sve ovo radimo. Nas dve još puto toga čeka i to lepog i samo lepog!!!!!!!!!

      • marouk каже:

        Samo mi nije jasno kako se ovaj post udenu u samu sredinu 😀

        Znam znam, sve znam. Samo čekam. Bilo mi je dovoljno lošeg za dva života, sad samo dobro dopuštam 🙂 Zato ja u tvom pisaniju vidim neke svoje nenapisane rečenice.

        Ma tek ćemo da docrtavamo! nek je cveće i nek je i kič, al će da bude šljaštavo i lepo i da diže prašinu za sobom 😉

  3. zelenavrata каже:

    Ne valja ti taj doktor nista, fejs ti nije ni jednom prepisao 😉

    • verkic каже:

      Viš’, viš’ i ja sad primetih. Moraću ga priupitati 🙂 I to onako: a jel’ bre ti čika doktore…. znaš već kako to ide….ili da budem fina? Ne znam šta više pali već 🙂

  4. electrasdreams каже:

    Ipak malo poslusaj i doktora.

  5. Exxx каже:

    nije skupa terapija, imala si sreće 😉

  6. dudaelixir каже:

    Ma kakav crni doktor. Svako je sebi najbolji lekar. Radi onako kako osećaš, to je prava terapija. Kada ti telo bude reklo da si preterala, onda ćeš već uraditi nešto po pitanju ovisnosti.

    Ne sekiraj se, svako od nas je imao bar po jedan ovakav post sa DIJAGNOZOM ZAVISNOSTI OD BLOGOVANJA! Nije zarazno al je uživanje!

    Ne brigaj, uživaj! 😀

    • verkic каже:

      Dudo, uživam i to punim plućima, pa još i proleće došlo, sad će biti još lepše. Ne moram se noću u ovo doba smrzavati 🙂

  7. […] zadnjeg Bensedin posta pade mi na pamet jedna ideja. Pojma nemam da li je do sada neko to već pokušao, odradio i kako je […]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge