Budjenje!

Pobacala  sve staro, ne nošeno više od godinu dana, kojekakve papire, neispravne aparate koje nisam do sada  popravila, oprala juče dva puta sve prozore,  pootvarala sva vrata. Jeste da sam se malo i smrznula, ali …..vredelo je….. zaista vredelo.

Nije ovo bilo spremanje za Novu. Ne!  Ovo je sada druga Vera. Nema više starog, ne vraćam se u te vode, ono što nije popravljeno pa i ne treba mi,  prozori blistaju jer se otvaraju novi vidici, vrata otvorena….. ……sva pozitivna energija da udje  a stara,  negativna, ma…… nek ode u bestraga.

Ludo možda, za nekoga, ne i za mene.  Ako ko ne veruje, nek proba videće sam kako će da se oseća.

Umorna ali zadovoljna, legla u kadu prepunu blistavih mehurića koji su poprimali čudnovate oblike obasjani svećama oko mene.   Zatvorenih očiju prepustila sam se sanjarenju koje je iz trena u tren bivalo toliko jasno da su se slike pretvarale u film u kojem sam ja igrala glavnu ulogu.

Žena, jedinstvena, samouverena, prepuna pozitivne energije, nezavisna, jaka, spremna na sve moguće izazove.  Ispunjenost joj pruža zadovostvo jer radi posao koji voli, pored čoveka je kojeg obožava. Njen voljeni,  prijatelj,  ljubavnika, njen vodja,  drug, njena zver po potrebi. Njena srodna duša. S njim  vodi zanimljive razgovore, smeje se, zadirkuje, sluša  muziku, vodi ljubav, otvoreno, bez ikakve lažne stidljivosti, prepuštanjem samo njima svojstvenim i njima znanim…… od umilnih mačkica koje se igraju……. do divlje strasti koja izbija iz svake pore  spojenih, prepletenih tela.

Voda postaje hladna, izlazim opuštena, preporodjena i shvatam. Nisu ovo bile slike, nije bio film.

Ovo je sad Vera koja postoji, koja više ne sanja samo,  koja  živi, koja ide nezaustavljivo ka svojim ciljevima, kojoj se ciljevi svaki dan jedan za drugim ostvaruju, koja ne kuka i ne krivi uvek drugog zbog……. Ovo je Vera koja je nekad postojala a sada se vratila još bolja, jača, sigurnija.

Vera,  jedna od mnogih „malih ženica“   postala je ne džepna Venera nego prava Venera, koja ustaje pre svih zadovoljna,  koja sjaji jer je sretna, koja leže posle svih jer se prepušta.

Ako mogu ja, možete i vi. Svi vi koji kukate, kao što sam i  ja, svi vi koji samo mislite kako ćete, šta ćete, a ne mrdate, ne borite se.

Početak godine, sveska papir i olovka. Treba pisati. Tako kažu mnogi.

Ne ja više ne pišem. Meni su slike u glavi jasne, ogromne. Nema više papira. Sve se dešava, svaka crtica jedna po jedna davno ispisana postaje stvarnost.

budjenje

Komentari na tekst:

  1. Pedya каже:

    Bravo! Želim ti da nikad ne skreneš sa tog (novog) puta. Kažu da u životu nije bitno koliko puta padneš, bitno je samo da se uvek digneš 😉 Nije bitno koliko si neuspeha imala, već koliko si uspeha postigla. Oni se broje.

    Kad su Edisonu rekli da je napravio 1.000 grešaka dok je pokušavao da napravi sijalicu, on je rekao „Ne, ja sam naučio 1.000 načina na koje se sijalica ne može napraviti…“ 😉

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge