I to je tako!!!!!!

Na ovom blogu  svaki članak  ima jednu  zajedničku crtu. Uvek su tu uspesi,  padovi i život uopšte.  Niko od nas nije osudjen samo na jedno ili drugo. Život je miks dobrog li lošeg što nam se dešava. Ja na to gledam kao na lepu poklonjenu nam tortu, red piškote, koju baš i ne volim i red finog slatkog fila kojeg obožavam. Slikovito, zar ne? 🙂

Pitaćete se a šta sad „ova“  ovde hoće.  Nadam se da ćete do kraja posta da razumete sve ono što želim da kažem.

Postoje ljudi u našim životima koji dozvoljavaju sebi stalno da kritikuju  svakog i svaga živog. Ti ljudi misle da imaju pravo reči nekom:

– a zašto si to uradio-la, a znaš,  moraš to ovako ili ne smeš tako. Znaš……..znaš….pa znaš, i uvek to znaš. Pri svemu tome ljute se ako ti njima pokušaš  nešto da zameriš,  sugerišeš, a kamoli da izneseš svoje mišljenje, stav ili nedaj Bože ti njih da savetuješ. Ne daj Bože da se usudiš tako nešto da uradiš.

Par takvih ljudi su mi mnogo zamerali u prošlim danima. Par takvih ljudi, videla sam,  da me zaista ne poznaju, par njih ja ne mogu  da smatram više svojim prijateljima. Prijatelji su nešto mnogo više.  Prijateljstvo je nešto što oni nikad neće moći da shvate i da razumu.

Da se vratim na svoj online život. Od kako ovaj mog blog postoji,  sa mnogim blogerima   kontaktiram na više načina. Neki od njih  su imali zaista teške dane u zadnje vreme. Nekima nažalost tek predstoje. Tu su  operacije, tu su  užasni dani jer im se dogadjalo nešto što ni u snu nisu mogli da zamisle, tu su  zdravstvene tegobe, ili jednostavno tu je nešto što ja primetim, neko nezadovoljstvo ili….. ma vidim ja i primetim svašta 🙂 Možda mi je to i mana, ali ne,  zaista neću i ne želim  da se  menjam.

Zbog svih tih dešavanja  znala sam biti zamišljena, znala sam da sedim  satima pričajići, četujući, proživljavajući na neki način sve ono što im se dešavalo. Mojim offline „prijateljima“ to je nažalost bila glupost, gubljenje vremena. Za njih je to nešto  što njihov mozak ne može da razume, shvati …..ma oni jednostavno kažu:

– a šta tebe briga uopšte tamo neko koga nisi videla……šta te……ti zbog toga….e svašta.

E pa dragi moji prijatelji i poznanici. Ja se u životu ne pretvaram, ne foliram. Mnogo nam je kratak da bih  imala vremena za neku igru. Sve te igrice ostavljam vama. Moj život je veoma jednostavan, mada buran,  moram priznati.  🙂 Ništa ne pišem i ništa ne kažem što zaista ne mislim. Ako kažem da volim onda zaista volim, ako kažem da mi je žao, to jednostavno i znači da mi je žao. Ako kažem da sam zaplakala, da,  jesam, stvarno sam zaplakala. I to je tako! I ovo kažem sada i nikad više, samo da znate.

Često ne umem rečima da iskažem ono što mislim. Nije to jednostavno ni lako ponekad. Pogotovo ovako,  jer pisane reči, svako  tumači na svoj način. Možda je dovoljan samo jedan zarez stavljen na pogrešno mesto, jedna reč u brzini napisana  i protumačićete moje misli drugačije od onog što sam ja želela da prenesem vama. Iskreno volela bih da postoji neka kamera na ovim našim blogovima. Dok pišemo, dok komentarišemo, komuniciramo. Tada bi tu bile oči. Oči koje govore više od bilo koje izgovorene i napisane reči.

I……da ….šta sam ono htela reći. Ma jednostavno: prijateljice koja si otkazala operaciju ima da me poslušaš, jes čula? Sredi to više i znaj u tom trenutku i ja ću biti pored tebe.

Prijateljice koja imaš onih problemčića ne čekaj da narastu, kreni kod doktora, pogledaj u svoju ruku dok budeš išla i videćeš da te držim za nju.

Prijateljice, tebi kojoj je sada u ovom momentu verovatno najteže od svih nas, tebi…….tebi ovog puta neću reći ništa. Rekla sam ti sve što sam mogla,  pišući, sve ostalo govoriće ti moj zagrljaj kada se budemo videle.

Komentari na tekst:

  1. Charolija каже:

    Uh bre Verkić…nisi morala ništa ni da pišeš…slika sve govori. 🙂 Hvala ti za sve.

  2. zelenavrata каже:

    Plaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaz:P :)))))))

  3. AnaM каже:

    Ponekad mislimo da smo najnesrećniji na svetu, zbog nevažne sitnice, ili se euforično radijemo, nečem nevažnom… Zaboravljjamo da smo srećni ako imamo mi, i nama dragi, najvažnije na svetu, ZDRAVLJE!
    Moji prijatelji znaju, uvek sam tu za njih širom otvorenog srca, da ih razume, prihvati, pomogne.
    Želim brzo, brzo svima da se dobro osećaju i da zaborave na borbu koju su imali.

  4. AnaM каже:

    Pozdrav za zelenavrata, zeleno je moja boja, ponekad me zovu mala zelena, čak i postove pišem zeleno. Ti si znači, na neki način, i moja prijateljica :))

  5. dudaelixir каже:

    Obožavam te „prijatelje“ koji UVEK znaju bolje od tebe i govore ti kako U STVARI TREBA TI DA URADIŠ, a sami žive u mraku, koga nisu ni svesni.

    Ja sam ih lepo „obrisala“. Neke (familiju), moram da trpim, ali na kašikicu!

    Verkić, u našim godinama, moramo već imati jasnu sliku o pravim prijateljima i samo njih držati za ruku, paziti, maziti i voditi računa da ih ne povredimo. Samo takvim ponašanjem, dobićemo isto nazad. Sve ostalo, NE PRIZNAJEM!

    Podržavam tvoju ljubav prema pisanju na blogu, jer sam i ja „zaljubljenica“ u blogovanje. Samo napred, ovde imaš prijatelja i svu podršku! 🙂

    • verkic каже:

      Dudo lepo je znati to. Još je lepše biti uveren u podršku svojih online prijatelja jer ja zaista jesam. Hvala ti na lepim rečima.

  6. SanjaKokica каже:

    Verkić, ti si jedna divna duša. Ma, znaš, je li da si divna duša? E da…i znaš da ne bi smela da se opterećuješ time šta ko misli baš u tolikoj meri…Znaš da je to što radiš iz srca i znaš da onda nije važno šta ko misli? Jel’ da da znaš? 😉 Ma znaš da ti nije dobro da se sekiraš?

    Nego, šta sam ono ja htela reći?!!! Da…online svet je dobar. Neću reći odličan, neću reći loš. Dobar je, baš je dobar. Spaja ljude…jes da ih ponekada i razdvaja. Dok čovek oseća zadovoljstvo i dok uspeva da oseti i ljude sa one strane ekrana…sve dotle…odličan je! Onog momenta kada počne da gubi osećaj za stvarnost (a veruj mi – ima i toga…da ne kažem FB veoma uspešno razdvoji ljude) e onda – loš je.

    Verujem da ti imaš osećaj za stvaran život, jer da nemaš, ne bi umela toliko da osetiš ni nas…sa one strane. Ti samo napred, onakoko kako osećaš. A istina je ta…da prijatelji koji te ne razumeju…jesu li ti prijatelji pravi uopšte? No, nije to razlog za završetak prijateljstava…ali makar vidiš ko je ko i šta je ko.

    • verkic каже:

      Kokice moja, izbrojah ja ovde 6 DA koja bih trebala napisati u ovom odgovoru na ……… 🙂 Jesam li se zabrojala? Šta misliš… ne ….. nisam, il’ jesam. Ali ‘oću li ozbiljno ili u šaljivom tonu… ‘ajd pola pola. Za mene prijatelj nije onaj ko me ne poznaje u dušu. Ko ne znam kako ću reagovati, kako razmišljati, ko ne zna ……… Ma mnogo toga mora znati o meni. 🙂 Da me je slušao, da je zaista komunicarao sa mnom znao bi sve. I da, šta ono htedoh reći…… HVALA od srca ti hvala prijateljice moja.
      Htede ja šaljivo……… ali ja se znam šaliti samo offline izgleda. A i kako bih kad si me ovoliko nahvalila. Ponosim se zaista. I eto, da još jednom hvala, al’ znaš ne rekoh da prijatelji bi trebali da me slušajuuuuuuuuu, možda ponekad i nešto pametno im sročim.

  7. Exxx каже:

    Bravo za post i samo tako nastavi. Ljudima su potrebni takvi prijatelji pa makar i on line

    • verkic каже:

      Exxxx, druže hvala ti mnogo. Svi smo mi ovde takvi, samo neko o tome čuti a neko piše želeći reći ono što. Neko shvati čak i pogrešno, medjutim dok ovaj blog posećuju ljudi poput tebe za „te druge“ ne brinem. Hvala ti još jednom.

  8. crnaperla каже:

    U in-vivo svetu je mnoogo zamršenije. Nekome si rod,a nekom ni pomoz Bog ,ali svako ima neki svoj lični razlog za ovakvo ili onakvo ponašanje ili stav. Koliko njih ima koje znamo,koji jedno govore, drugo rade,a Bogsamiznaštamisle…? Ovde ( dozvoljavam sebi da sam bezopterećenjasigurna) ne postoji ni jedan kako dobar, tako ni loš razlog da budemo neiskreni i da se lažno bavimo stvarima koje nas ne interesuju ili nam ne dodiruju dušu( svakom na drugi način). I kada neko misli to što misli i kaže to što kaže, poptpunooooo i bez imalo sumnje sam sigurna da je to tako…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge