Mi imamo NAS ….. biserna ogrlica naše ljubavi!

Samo još jedan sat i zagrliću svog supruga poželevši  da  mu sledeća godina bude jedna od najlepših do sada. Poslednjih 13 godina, svakog prvog decembra,  njega, svog dragog Marka,  nežnim poljupcem budim tačno u ponoć kad novi dan počinje. Zadnjih par godina bio je to samo najnežniji zagrljaj koji se može podariti. Zagrljaj bez poklona, bez  onog slatkog iščekivanja i  nestrpljivog i radosnog odmotavanja papira i odvezivanja mašnica.

Nikad mi ništa nije rekao, zamerio. Nikad nisam u njegovom pogledu primetila ni tračak …….ne, jer ja imam najbrižnijeg, najnežnijeg, najnesebičnijeg, najstrpljivijeg i najtolerantnijeg čoveka na svetu.

Obožavala sam onaj njegov pogled sretnog deteta kad bih mu nešto pružila, kad bi uspela sakupiti dosta novaca za neku sitnicu. Nikad to nije bilo  bog zna šta, ali……..radovao se,  mirisao i najobičnijim dezodoransom i govorio mi:

– Pomiriši, pomiriši……..baš je super…….. baš takav sam nedavno gledao……. ne ne takav, to je baš taj……..

Ovog prvog decembra,  sva nasmejana,  ponovo ću da te poljubim, zagrliću te verovatno jače nego obično, pokušavajući sakriti glavu na tvom ramenu. Znam, biće uzalud, noću ne nosiš potkošulju i na svojim golim ramenima osetićeš suzu koju ću  pokušati uzalud sakriti od tebe. Biće to samo jedna suza jer ostale ću progutati, vrpoljeći se i pitajući te želiš li kafu. Jedino ti to mogu dati. Šolju tople kafe koja ti ne treba ali ti ćeš nasmejan odgovarati:

Naravno, znaš da hoću!

Sedećemo nemi, ispijajući gutljaje vruće kafe,  jer reči nama nisu potrebne. Mi imamo NAS! Mi imamo svo bogatstvo ovog sveta! Ko ovo ne razume nikad nije zaista voleo.

Mi imamo našu ljubav, nama nikad hladno nije, mi imamo našu ljubav, mi nikad gladni nismo, mi imamo našu ljubav i najbogatiji smo na svetu, mi imamo našu ljubav  i mi imamo SVE.

Naša kutija sa blagom koju ljubomorno čuvamo je prepuna bisernih osmehasjajnih  pogledaiskrenih reči koje zveckaju kao najlepši zlatni novčići od kojih smo vremenom pažljivo satkali  bisernu ogrlicu naše ljubavi. Svaki od tih novčića ima svoju priču, svaka je tužna  ali u isto vreme i predivna.

Sećaš se, mili moj, kad smo ležali zagrljeni u onoj tvojoj kućici, kad smo se pokrivali jednim ćebetom i kad smo planirali šta ćemo sutra zajedno raditi? Sećaš se kad smo imali punu kuću gostija i  pevali do rane zore, kad si me nosio na rukama nakom operacije, onako još pod narkozom  jer nisam želela ostati ni minute u bolnici, a ti si odmah nakon toga morao otići kod komšije da radiš jer nam je pozajmio novaca za operaciju? Sećaš se kako si se noćima igrao sa Nikolinom i Mladenom dok je njihov tata…….. sećaš li se kad si pričao satima s mojom kćerkom kad je pokušavala sastaviti deliće svog života? Sećaš li se kad si me kupao jer sam bila nepokretna? Sećaš li se kako smo se smejali dok bi me stavljao u kadu……… Sećaš li se  kako  bi dugo u noć pričali sa tvojom majkom i očuhom koji bi nam došli u goste, a ja bila ponosna jer si me stalno hvalio? Sećaš se kako si danima kopao, a ja mislila da si za to vreme negde bio s prijateljima,  samo  da bi mi kupio …….. sećaš se?

Sećaš se najdraži moj?!

Danima bih mogla ovako da  prevrćem naše zlatne dukate sećanja iz bogatog nam sandučića. Najneverovatnije priče i priče da pričam.

Da li vam je onda čudno što naš kovčeg sa blagom ljubomorno čivamo?   Ono ima posebno mesto, najčuvanije mesto na svetu. Naša srca koja kucaju kao jedno!

Komentari na tekst:

  1. Charolija каже:

    Marku želim srećan rođendan i godinu bolju od predhodne. 🙂 Lepši poklon od ovoga mu i ne treba. 😉

  2. zelena каже:

    Tvom piletu zelim koku, kakvu niko nema i nema mu srecnijeg ni rodjendana ni zivota 😀

  3. SanjaKokica каже:

    Auf, Verkićka…natera me na suze…ideš u klinac, kako si ovo predivno napisala…a reči su, pretpostavljam, samo delić osećanja! Sretno vam i dalje bilo, čuvajte i dalje ljubomorno to što imate i sretan mu rodjendan! 🙂

  4. jeleartpoezija каже:

    Natera si mi suze neznosti na oci…

    „Mi imamo NAS! Mi imamo svo bogatstvo ovog sveta! Ko ovo ne razume nikad nije zaista voleo.“ (citiram te)
    Srecan mu rodjendan.

    (cekam ponoc za mog dragog )

  5. AnaM каже:

    Čestitam…želim sreću, ostalo može i sam:))

  6. Dudaelixir каже:

    Verkić, uspela si da me rasplačeš, naježiš i od sve te miline, prosto sam „iscurila“ sa stolice!
    Pa da li je moguće da takva ljubav postoji? Zaista, srećan rodjendan tvom dragom i divnom suprugu, koji je zaslužio BAŠ tebe.
    Ono što ste vas dvoje planirali, verujem da urade mnogi, ali je malo njih koji to i ostvare. Neka vaša ljubav traje večno.
    Srećno draga! 😉

  7. Sarah каже:

    Sve najlepse zelim tvom suprugu i vama zajedno. Takva ljubav i postovanje ne postoji ni u romanima… Samo napred,imate najvrednije 😀
    veliki pozdrav

  8. shunjalica каже:

    Verkić, nema poklona koji može da se kupi i zaseni ove reči, tvoja mašnica na ovoj priči čini ga najsrećnijim čovekom na planeti. Sve najbolje i da se volite još dugo, duuuugooooo. 🙂

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge