„Ne započinji što nećeš završiti“

tetka

Znamo da život piše romane. Ništa novo, umno ni veliko nisam rekla.  Medjutim,  priča iz života….priča moje….tetke…. može stvarno da se svrsta u one male ljubavne pričice koje sam nekad davno za jednu noć pročitala željno uzdišući za princem na belom konju.

– Znaš, Vera, – priča ona  tako. I u ono naše vreme svašta smo znali da uradimo.  Ne ono tipa seno, ili…. nisam baš toliko stara…

-Evo,  ovako je to bilo.

-Bila sam povredjena. Rastala se nakon 16 godina braka, tužna, napuštena kao žena, ljuta na sebe više nego na njega. Mlada, lepa, stalno okružena mnogim muškarcima, ali ujedno i veoma ljuta i željna osvete. Ne njemu,  nego svim muškarcima ovog sveta. Osećam, želim, potreba je jaka, a osvetoljubivost jača.

Dve pune godine posvetim se samo radu. Uspešna u svom poslu, mnogo sam putovala, uveče ludovala, provodila se okružena  zgodnim momcima, ali nisam želela da budem ponovo povredjena. Ne,  nije ni to razlog!  Jedina  želja je bila,  – kaže ona,  da ih dovodim do ludila. Uživala sam dok sam gledala u  njihovim očima ludačku želju. Nisam želela da razmišljam o posledicama.

Slušala sam priču o jednom  ludom tempu života nimalo različitim od  života mnogih neudatih žena danas. Ali kraj? Kraj mi se zaista svideo.

Mlade devojke danas izlaze, provode se. Finansijski  nezavisne, misle:

– Neću da se udajem. Ne,  neću još,  ne treba to meni, baš mi je lepo ovako, nikoga ne moram da trpim.

Ali…….

Dodje tako jedan osmi mart. Moja tetka, bude pozvana u manje društvance. Nije ni  slutila  koliko će  od tog dana život da joj se promeni.

Uživala je u tom društvu, uživala u pogledima svih prisutnih muškaraca, naviknuta  već na takve situacije. Medjutim, privuče je jedan mladić,  jedini medju svima,  koji je bezobrazno i nezainteresovano gledao ko zna u kom pravcu. Celu noć je ženica željna osvete,  igrala je i uvijala se oko dotičnog mladića. Ali, on….. ko zna sa kakvim  mislima… ko zna gde…. na kojem mestu….

– Kraj tetka. Kraj,  vičem sad već ja. Kaži mi šta je bilo na kraju.

– Ništa odgovori mi ona.  On je sada tvoj teča. Ali čekaj, čekaj.

Umorna što od pića, što od igre, što od lude želje da ga zavede,  sede pored njega rešena da ga ignoriše. Tada se desi RUKA.

Jedna ruka krene ka njenim ramenima. Intimno, nežno, umirujuće sigurnim pokretima počne da je miluje. Bilo je to javno, ali toliko nenapadno, tako sigurno, a blago kao nešto sasvim normalno. Ta ruka kao izuzetan dekor celoj toj prostoriji.

I…….  i…… pitala sam? Njena poslednja rečenica te večeri i prva u njihovom braku bila je:

„Dečko, ako nećeš da ideš do kraja nemoj ni da započinješ“

Nakon mesec dana živeli su zajedno, a nakon par meseci se i venčali. Žive i danas sretni, zaljubljeni i pričaju kako nikad ne treba ništa započeti ako ne želiš da ideš do kraja.

Komentari na tekst:

  1. alexandar каже:

    ODUSEVLJEN SAM PRICOM, TETKOM,TECOM i VEROM!!!

  2. alexandar каже:

    Ono sto posebno cenim,
    je glad za ZNANJEM kod STARIJIH osoba…

    Vera ja sam odusevljen, jer sam se jos jednom uverio da godine ne odlucuju o tome ko ce koristiti kompjuter i internet, sobzirom da sam drzao ubrzanu obuku za starije ljude i profesore…

    Svaka cast Vera, i zelim da ti nista ne bude strano sto se tice neta i kompjutera, jer ipak je on POD NASIM RUKAMA,…(ljudi su ga stvorili).

    Sto neko rece, NE BUDITE SLON, ne BEZITE OD MISA :)!!

    To da ne mogu da pamte ili da je njihovo proslo je najobicnija laz,…!

    Pamcenje svake zene i coveka je funkcionalno do 100 te godine. Naucno dokazano. Ko ga koliko koristi i razvija, toliko ce mu i sluziti, a ne postoji granica starosti kada je ucenje u pitanju!

    Srdacan Pozdrav, A.LJ.

  3. DRagoslav каже:

    Vera super je priča,
    Tetka je baš konkretna i zna šta hoće u životu.
    Drago mi je da sam baš danas pročitao ovu priču, baš danas jer sa druge strane danas sam doznao da mi je prijatelj pre mesec dana ostao bez žene, oterala ga kaže on (isto kao što ga je i dovela kažem ja 🙁 a dvoje dece ostalo… reče mu ne volim te više. Strašno.
    Obavezno pozdravi tetku i nastavi ovo što si započela, tj. kako ona reče… ako nećeš ići do kraja nemoj ni započinjati.

    Veliki pozdrav za Velikog borca Veru.

    • administrator каже:

      Njeno poimanje života, njena otvorenost i konkretnost je meni svetiljka koja mi obasjava put u današnje vreme kada se sve menja brzinom munje. Ima dobar smisao za humor i pozitivan stav prema ljudima. Zato sam ja borac, i idem njenim stopama, a sve drugo se da naučiti. Uz podršku ljudi kao što si ti ta borba i učenje biće mi mnogo lakše. Hvala na podršci i na ideji za naredni post. „Mala ženica“ veliki lav.

  4. Dragan Radović каже:

    Drago mi je da si počela sa pisanjem jer vidim da to radiš iskreno i od srca. A bogami i znalački. Samo napred!! :))

    • administrator каже:

      Moj moto u životu je sve što radiš, radi iskreno iz duše i srca. Medjutim sva ta moja iskrenost ne bi vredela ni trenutak da nije svih blogera, twitteraša i mojih prijatelja koji mi pružaju mnogo. Veliko mi je zadovoljstvo što i tebe mogu ubrojiti u ovu nabrojanu grupu, jer lako je učiti od pravih umetnika kao što si ti. Hvala na podršci!

  5. Charolija каже:

    Obožavam ljude koji nikada ne odustaju, koji i pored toga što se u nekom trenutku u životu nađu u naizgled bezizlaznoj situaciji, odluče za borbu, za život. Čudno je to sa tetkama, nekako su to uvek posebni likovi. 🙂

    Ne znam koliko imaš godina, ali iz komentara drugih vidim da je to više od 22-e 😉 , nikad nije kasno za nova saznanja i učenje. Dok čovek uči, vredi i napreduje. Samo napred i ako treba neka pomoć slobodno možeš i meni da se obratiš, rado ću pomoći sve što mogu. 🙂

    • administrator каже:

      Šta na ovo mogu reći, nego samo OGROMNO HVALAAAAAAAAAAAAAAA. U oktobru ću 50. A samo pre godinu dana počela se baviti internetom. Imala sam male pomoći ne mogu da kežem i to tada za mene ogromne, ali u suštini sam sama celo vreme. Hvala na ponudjenoj pomoći!

  6. zelenavrata каже:

    5 banki, mnogo 😉 Neka si ti ziva i zdrava i zivele sve tetke ovog sveta, i ja imam divnu. Nadam se da ce deca mog brata jednom misliti o meni da sam kul tip 😀
    Predivna, optimisticna prica!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge