Nismo svi zaštićeni kao beli medvedi!

Sreda. Dan kao i svaki drugi. Bar sam tako ja mislila dok sam se spremala za posao. Negde pri kraju radnog vremena u  kancelariju uđe pedagog (radim u školi):

– Vera neko te traži.

Na moje veliko iznenađenje  ispred mene se pojavio  jedan od mojih davnašnjih direktora, a sada doc. dr  Gojko Đurica na Megatrend univerzitetu u Somboru.

Kako je kraj školske godine, nije neuobičajeno da nam u školu dolaze  profesori raznih fakulteta, ali ne kod mene i bila sam, moram da priznam, malo zatečena.

Međutim, razgovor koji je usledio,  iako veoma kratak,  će da promeni moju budućnost.

– Zdravo, kako si? Dugo se nismo videli ………  nego da te pitam nešto. Vera,  ti nisi završila fakultet?

– Želela sam, ali …… , naravno kao i uvek  tu su se pojavila razna opravdanja, jer, ruku na srce, mnogo puta u životu posežemo za njima kako bi opravdali svoj nerad, neuspeh, promašaj …..

– Hajde Vera, ne razmišljaj mnogo, znam da ti to možeš. U ponedeljak je test u 11 sati, vidimo se.

Sa nesvesnim osmehom na licu gledala sam u vrata koja su se zatvarala ispred mene.  Neiskorišćene mogućnosti u mladosti, ceo moj život,  odjednom mi je preleteo u vidu dobro složenog sjalda.  Slika, po slika. Sela sam pokušavajući da se skoncentrišem na posao. Ali slova na monitoru su bledela, ruke su zastale na tastaturi.

Da li je moguće da mi se ukazuje nova mogućnost sada u ovim godinama?  Gledala sam ponovo mladu ženu koja je sa suzama u očima napustila fakultet nakon samo prvog ispitnog roka. Pisala sam o tome. Da li je moguće da ću sada …..? Uzela sam u ruke ostavljen flajer fakulteta. Zašto da ne?  To je ono što sam oduvek želela, a za šta nisam imala snage da se izborim.

Već u narednom momentu se pojavi sumnja. Kako? Prva godina je besplatna. Ipak, kad bolje razmislim i nije baš tako. Svaki ispit se plaća,  tu su i knjige, ali hajde,  to ću nekako da izdržim. Druga? Treća? Ćetvrta?  Kako? Za godinu dana ostajem bez posla. Trudnica koju zamenjujem se vraća i šta tada?

Ne! Dosta Vera! Ti si borac! Do sada si uvek pronašla rešenje. Nije bilo lako, ali snage i hrabrosti  si uvek imala . U ponedeljak ideš na prijemni!

Tako je i bilo. Test sam položila i sada sakupljam sve potrebne dokumente kako bi se do kraja ovog meseca i upisala, a samim tim i zvanično postala brucoš. Nadam se da ću uspeti. Plata mi je tek 22-og, a ja moram da uplatim za izdavanje duprikata svedočanstva koje sam zagubila. Nakon uplate, nažalost i da dočekam da mi ista stignu iz Subotice, da ih overim u sudu i tek tada mogu sve da odnesem na fakultet.  Zadnji dan za predaju dokumenata je 29-ti.   Sve se ovo iznenada i potpuno neplanski dogodilo, a pare u koje sam se pouzdala nikako da stignu 🙂 Ipak i pored kratkog roka, verujem da ću da uspem sve da sredim.

Namerno sam sve ovako potanko ispričala. Mala istinita priča kao dokaz da nikad ne znamo šta život može da nam donese i koja vrata mogu da nam se otvore. Da li ćemo da prođemo kroz ta vrata,  zavisi isključivo od nas samih.  I tu ne postoji nikakvo opravdanje kojim  bi sa sebe mogli da speremo odgovornost ne prihvatanja izazova koji je pred nama.

No da idem i korak dalje. Zašto sam odlučila da u mojim godinama krenem na fakultet? Nisam jedina, odma da se razumemo. Mnogo je zaposlenih koje i lično poznajem, a koji su ga upisali kako bi zadržali posao.  Kod mene to nije slučaj. Niti mogu da ostanem na ovom poslu, niti mi je bilo ko bilo šta obećao. Međutim,  tu su drugi razlozi.

Kao prvo i najvažnije, a što sam veoma često na ovom blogu isticala je da ja zaista mislim da celog života moramo da učimo.  Bez obzira koliko ko godina imao, bez obzira na posao na kojem se trenutno nalazi (ništa nije večno) niko nije pokupio svu pamet ovog sveta i uvek će da postoji nešto što mora da nauči,  inače će vreme da ga pregazi. Ne samo da ostaje u mestu već se godinama (često i nesvestan toga) polako vraća unazad.

Drugi razlog. Do sada imam svega 11 godina radnog staža.  Kako do penzije? Gde ću sa srednjom školom moću za godinu dana da se zaposlim?  Naravno, za to vreme fakultet neću moći da završim 🙂 , ali u njemu vidim nadu.  Ne želim da razmišljam da je diploma (nažalost) veoma često mnogima i potpuno nepotrebna, jer ja nisam od onih kojima očevi, braća, ljubavnici ili ne znam ko sve može da obezbedi posao.  Za posao moram sama  da se pomučim i debelo izborim. Moje radno iskustvo do sada, sve službe u kojima sam radila, svakodnevna potreba i trud da naučim nešto novo, sa znanjem koju ću da steknem na fakultetu, a kasnije i da ga primenim u praksi može samo da mi donese dodatnu sigurnost.

Kako se u zadnje vreme na mnogim blogovima piše o fakultetima, državnim, privatnim, volela bih da se samo u par rečenica osvrnem i na sve te povike, prozivke i raznorazne priče. Ne želim da filozofiram, jer sve je i više nego jednostavno.

Sistem, ovakav, onakav …..  u redu, tačno je. Škole ovakve, onakve, sa toalet papirom, kompjuterom ili …. , profesori, ovakvi, onakvi…..  način polaganja ispita, izlaženje, ne izlaženje, program, teži, lakši …….. Sve shvatam i mnogo istine u svemu ima. Ali hajde da razmišljamo na jedan drugačiji način.

Može fakultet u roza biti ofarban, mogu kožne fotelje umesto stolica da budu, ali onaj ko za skamijama sedi, ako nije patka, i ako želi da uči, ništa ne može da mu smeta.  Ko nije došao samo zbog diplome, ili bolje reći papira, taj će da uči i neće samo otaljavati godinu za godinom. Upijaće sve što može. Ne iz jedne knjige i ne samo od svog profesora. Pa danas bar imamo toliko različitih mogućnosti.  Na internetu sve može da se pronađe. Bitan je samo motiv.

Mnogi profesori u mojoj školi su me podržali i daju mi snagu. Ipak,  par mojih, pa hajde da ih nazovem prijatelja,  su me,  što u oči, što iza leđa,   ismejali.

– U njenim godinama. Bože, ona je poludela. Šta će joj to?

Na svu sreću mali broj ih je. Sve su to ljudi koji godinama, divno ušuškani na svojim radnim mestima u državnim firmama,  misle da su zaštićeni kao beli medvedi. E dragi moji. Jeste, verovatno i jeste, ali nismo tu sreću svi imali.

„Smatraj da si uvek učenik. Ne misli da si ostario za učenje, da je duša tvoja takva kakva treba biti i da ne može diti bolja. Za razumnog čoveka učenje nikad nije  završeno“.

Lav Tolstoj

 

Slika je linkovana ka sajtu sa kog je preuzeta!

Komentari na tekst:

  1. Milica Calija каже:

    Bravo, Vera!
    Vi ste i do sada bili veoma inspiratvna osoba, ja sam o blogovanju dosta naucila od Vas, fakultet ce biti jedna divna glazura na ukusnom kolacu! 🙂

  2. Cyber Bosanka каже:

    Pratila sam na twitteru kad si položila i ne stigoh da se javim i čestitam i da ti kažem kako se jako radujem 🙂 Iskreno, baš si me obradovala i super je što si krenula za tom prilikom koju ćeš, sasvim sigurno, znati iskoristiti.

    Ja ti želim svu sreću jer znam da ćeš dati sve od sebe 🙂

  3. Sandra Kravitz каже:

    Ma, bravo!
    Samo napred, nikad nije kasno da završiš započeto 😉
    Poslednji objavljen tekst od Sandra Kravitz je Utičem ja, utičeš ti, utičemo mi – kabel u struju

  4. crnaperla каже:

    Nikad ne reci nikad 🙂 bravooo 🙂

  5. Deda каже:

    Nikad nije kasno, ucimo dok smo zivi. Srecno!

  6. Dragan Radović каже:

    Samo napred, svi se mi svakoga jutra budimo kao brucoši! A index u reci će ti biti zgodan podsetnik i „vodić“ kroz studentske dane! 🙂

  7. Dragan Radović каже:

    Uh, nemoj samo index da držiš „u reci“, već u ruci! 🙂

  8. Dragan Varagić каже:

    Kada kreneš ne treba da se zautavljaš dok ne završiš započeto. U ovom slučaju samo je to važno, bar po meni…

  9. sarahstory каже:

    Bravo!! Čestitam! Tek sam sada saznala za ovu vedt!! Veliki poz

  10. Nikola каже:

    Odlično Vera!
    A kada završiš taj i „navučeš“ se na znanje, verovatno ćeš poželeti da nastaviš ili da upišeš još jedan fakultet. Kada otkriješ koliko malo znamo, da se zaista „svako jutro budimo kao brucoši“ 🙂
    Samo napred, verujemo u tebe!

  11. Charolija каже:

    Sve znaš šta mislim o ovome. Ne sumnjam da ćeš biti uspešna. 😉

  12. veshtichanstvena каже:

    Bravo tebe Verkic, tvoja odluka je za divljenje ))))
    Verujem da ces uspeti, kao sto si dokazala na mnogim primerima.Navijam za tebe ))))

    • Verkic каже:

      Veco, ako mi po koji put ustreba malo čarobnog napitka 🙂 javljam ti se. 🙂 Šalim se mila, sretna sam i veoma ponosna što toliko vas veruje da ću da uspem. Ljubim te :*

  13. Olivera Karan каже:

    Ne znam koliko je to “ u mojim godinama“, kako napisaste, ali zasigurno znam da bih i sama volela da se i kod nas može studirati, „pod stare dane“, kao i u mnogim zemljama u svetu, a da to ne bude u najmanju ruku čudno. I sama bih da svoje penzionerske dane trošim na još nešto pametno kao što je studiranje, iako, lepo rekoste, a sasvim sam saglasna, učimo dok smo živi. Svaka čast na odluci i držim Vam pesnice da istrajete do kraja, a verujem da hoćete.
    Poslednji objavljen tekst od Olivera Karan je Feng Shui simbolika brojeva

    • Verkic каже:

      Draga Olivera, imam 52 godine. Studirati mogu svi samo ako žele. Sad, da li je to nekome čudno, pa iskrena da ti budem, na početku me je malo i pogađalo takvo razmišljenje, ali više ne.
      Kad sam počela sa blogom i tviterom bila sam mnogima još veća čudakinja. Kad sam zaradila prvih 100 evra za jedan mali sajt koji sam napravila, gledali su me sa nevericom i zavisnošću, a sve sam sama učila. Niko nije sedeo pored mene i pokazivao mi kako se radi. I dalje ljudi ne mogu da veruju da u „mojim“ godinama može nešto i da nauči i da se koliko toliko ide u korak sa vremenom. Danas mi je recimo jedan profesor u školi u kojoj radim, inače uvaženi doktor, predaje prvu pomoć, rekao: „Znate meni za sutra treba da se iskopiraju testovi, ali, ne znam da li ćete vi to znati, jer, znate, pa trebalo bi obostrano“. Šta više da pričam. Zamisli treba da se jedan list okrene i da se pritisnu dve tipke. 🙁 Protiv ovakvog shvatanja se borim veoma dugo i nije lako, veruj mi.
      Ne znam koliko poznaješ rad na kompjuteru, a ne znam ni koja su tvoja interesovanja, ali evo imam dva predloga. Jedan je online obuka za ECDL. Sasvim slučajno sam neki dan naišla na njihov sajt, registrovala se i proverila svoje trenutno znanje. Nakon par minuta, telefonom su me i kontaktirali. Oduševila sam se.
      Drugi predlog je LINKgroup
      Ovo su samo dva predloga, ali sam sigurna da ćeš pretragom na internetu doći do mnogih mogućnosti.

      Hvala ti na lepim rečima!

  14. zubarica каже:

    Jeee!!! 🙂

    Ja ću samo da ponovim ono što sam već rekla: kad kreneš, videćeš šta može prava upornost, jer pamet već imaš, itekako :).
    Tvrdim i potpisaću da ćeš biti u top 20% studenata…Ponosim se :).
    Poslednji objavljen tekst od zubarica je Lenji i neodgovorni

  15. Jelena Milosevic каже:

    Zaista mi je ovaj tekst posle „ruznog“ dana izmamio veliki osmeh na lice 🙂
    Zaista je divno da si se odlucila na ovaj korak. Da si me pitala sta da radis, istog sekunda bih ti rekla : Samo napred!
    I ne odustaj, bez obzira sto ces prolaziti kroz iskusenja tipa cemu i zasto, kroz teskoce i dvoumljenja, kroz padanja ali ne zaboravi i uspesno polozenih ispita, teraj dalje dok ne stignes na cilj.
    Iskoristi priliku koja ti se ukazala, videces vredi 🙂
    Jelena
    P.S. Ponovo sam procitala tekst i osmeh mi ne silazi sa lica, hvala za to 🙂

    • Verkic каже:

      Hvala ti mnogo Jelena. Znam da si ovo od srca napisala.
      U razgovorima često imam prilike da čujem kako je malo onih koji se zaista raduje tuđoj sreći i uspehu. Svi vi ste dokaz da to nije istina. Hvala svima!

  16. Violeta каже:

    Samo napred, puno srece, kolo srece se okrece i zakucalo je i na Vasa vrata! 🙂

  17. Olivera каже:

    Hvala na dobrim savetima :)Sve najbolje.
    Poslednji objavljen tekst od Olivera je Za Arsu

  18. prosirene vene каже:

    za znanje nikad nije kasno. A i napredujuci imamo vise motiva za sve. Najgore je upasti u kolotecinu
    Poslednji objavljen tekst od prosirene vene je Trave kao lek za vene

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge