„Od svaštare do Himalaja“

Jedan komentar na twitteru me je  podsetio na davno zaboravljenu reč „Svaštara“.  Ne znam  koliko vas ju je imao i šta je u nju pisao, ali ona je meni značila sve. Tu su bila ispisana prva  razmišljanja, prvi  komentari (davno pre twittera i FB), prva moja evidencija super momaka.

Da,  nemojte da se smejete.  Moja sveščica, moje  najsigurnije mesto na svetu. Mesto  gde  mama neće ni pomisliti da otvori da pročita ono što ne želim. Tamo ne bi zavirila ni pod razno. Tu se niko nije mogao snaći osim mene same. Bila je  bezbedna,  jer pa Bože tamo su samo beleške iz škole. Moje tajno mesto koje  nije moralo da se skriva.

Ovaj blog me malo podseća na tu moju dragu sveščicu,  moju svaštaricu,  kako sam  znala da joj tepam. Tu, na jednom mestu su  svi moji počeci, sve moje knjige, svi moji učitelji, svi meni dragi ljudi.

Od danas, meni ne treba više dnevnik, moj dnevnik je ovde. Moje misli, frustracije, emocije, moj posao je ovde. Ovde sam ja vodja, lider, političar, umetnik, ljubavnica…. Ovde iskazujem svoje želje, cilj, intuiciju, ambiciju, ali odavde kreće i moja akcija.

Svakom   rečju  ovde napisanom, svakom rečenicom,  svakim člankom ja se penjem. Ne mora uvek i neminovno to da znači samo napred, jer i na greškama se uči,   ali i jedna jevrejska poslovica kaže:

„Ko se penje i Bog mu pruža ruku“.

Ja to bukvalno shvatam. Moj put na Himalaje je težak, zapnem, padnem, ali se i dignem i nastavim s  još većom željom i većim  žarom.  Želja donosi snagu i istrajnost na putu ka uspehu.

Život je jednostavan. Za mene sve u životu  zavisi od tačno odredjenog cilja šta  želim  i na ono drugo što niko od nas ne može da izbegne  – da  plati cenu da bi ostvario to što želi.  Od kad to znam mogu da kažem : UŽIVAM U ŽIVOTU JER ŽIVOT JE FANTASTIČAN.

Kako ni u mojoj sveščici nije uvek sve bilo bitno i podjednako važno, tako dozvoljavam i sebi da i ovde ponekad stavim i neka svoja razmišljanja koja će mnogima biti nerazumljiva, dosadna. Možda će  čak da ih okarakterišu  i kao glupa naklapanja, ali nikad se ne zna…..jednoga dana….

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge