Oni dani…. PMS? Ne! ONI dani kad …..

duga

Svako od nas,  ili bar velika većina nas,  ima ONE dane.

Ne, nemojte da mi pobegnete sada,  nisam mislila  na PMS dane,  znam da o njima ne želite da čitate, mislim na  ONE duge teške dane kad i najveće optimiste zastanu, pokleknu, spuste glavu.

Mislim na one dane kad vam se računi nagomilaju, kad ne znate kuda, kako i zašto.

E da i TI dani postoje ma koliko mi ne želimo da pričamo o njima, ma koliko u to vreme kad nas zahvate svojim kandžama uporno guramo glavu u pesak, uporno mislimo da će sve da prođe  samo od sebe, da će sve brige i sve ružno da nestane,  kao  magle koje dodju donoseći sa sobom sivilo, ali koje ipak, nekako, same od sebe i prođu.

Naš život,  okruženje u kojem živimo, sveukupna situacija: politička, ekonomska, korupcije, nepravde, užasne nepravde o kojima možemo da svedočimo svakodnevno, borbe u kojima ne želimo da učestvujemo, postaje u momentima toliko tmuran, beznadan da ne vidimo,  ne znamo rešenje i ne pokušavamo niti imamo želju  da ga nadjemo.

Šta radimo tada?

Jednostavno legnemo, zavučemo se ispod pokrivača u samo  neki svoj svet, spustimo glavu često bez bilo kakvih misli, želja i ideja. U tom trenu, obično sve nestaje oko nas.  Tu gde jesmo, u našem „carstvu“ ne postojimo više ni mi sami. Jedino što smo tada u stanju je da kažemo:

– Ja ne mogu dalje, ja zaista ne znam šta više da radim, sve sam učinio, probao  ali ne vredi, ne mogu,  svega mi je dosta……

Da li je to rešenje?

Ne, sigurno da nije!

Ustanimo, okrenimo se oko sebe, dobro pogledajmo sve ono lepo što nas okružuje, svu onu vrednost koju imamo, našu porodicu, prijatelje. Krenimo od njih. Zapitajmo se ko smo mi u stvari, šta stvarno želimo, ali i setimo se tada koliko u stvari možemo da budemo jaki, setimo se šta smo sve do sada preživeli, koliko je gorih i težih dana bilo, setimo se koliko nas neko voli i s koliko smo ljubavi okruženi.

Ljubav je oko nas, verovali mi to ili ne i ne smemo da bežimo od nje negirajući je.

I tada, kad mislite da su vas svi napustili, da nemate na koga da se oslonite, tada kad pomislite da vas niko, ali zaista niko ne poštuje a još manje voli,  i tada, verujte i tada je neko  u vašoj blizini, neko ko misli na vas, ko će da vam pruži ruke, da vas zagrli, zaštiti  kad najmanje to očekujete.

Ne zaboravite život je jedan i nažalost veoma kratak.

Ja na njega gledam kao na peščani sat.

Kad sam se rodila, neko ga je okrenuo i  vreme, ono dato mi vreme, počelo je da teče u nepovrat. Svako to zrno  je tren, minut, dan, godina u mom životu.

Jednom okrenut sat ne može da se zaustavi sve dok ne iscuri i zadnje zrnce u njemu. Nema ga ni više ni manje nego tačno  toliko koliko nam pripada a nalazi se  u toj staklenoj kutijici zvanoj ŽIVOT.

Možemo mi da se trudimo, da govorimo od sutra okrećem novi list,   novu stranu,  očekujući da ćemo ujedno da dobijemo uz novu šansu i novo dodatno vreme,   ali vremena nećemo imati više. To nam je što nam je i zato moramo, jednostavno moramo:

– da ustanemo i tada kad nam se ne ustaje,

– da verujemo i tada kad nas napuste sve nade,

– da volimo i poštujemo sebe i kad mislimo da nas drugi ne poštuju,

– da imamo snage, volje i želje i tad kad smo svu snagu izgubili,

– da pomognemo sami sebi jer samo mi to možemo,

– da se osmehnemo i zapevamo i tad kad bi plakati želeli,

– da krenemo hrabro u svaki novi dan puni vere i optimizma jer drugačije ne može,

– da postanemo veseli, šareni, razigrani  leptiri,

– da budemo vredne pčelice,

 

 

 

– da nikad ne prestanemo u srcu biti deca,

– da gledamo širom otvorenih očiju u kišu jer posle nje dolazi  predivna, čarobna duga.

Svako od nas ima svoju dugu. Iza nje je mesto gde  snovi postaju java. Pronadjimo je,  krenimo za njom,  negde, tamo negde gde nas put, srce i instikt odvede, tamo, samo tamo možemo da budemo sretni, ispunjeni i zadovoljni.

 

Komentari na tekst:

  1. zelena каже:

    Dobro za mantranje Verkic! 🙂
    Poslednji objavljen tekst od zelena je Tresnje srama

  2. Charolija каже:

    Super je ponekad ovako nešto napisati kao podsetnik. Problem je što prvo treba ustati iz kreveta. 😀
    Poslednji objavljen tekst od Charolija je Starke od milion dolara –

  3. Dudaelixir каже:

    Hugs i tebi draga! Samo pozitivno, jer, kažu ljudi: PAZI O ČEMU RAZMIŠLJAŠ, MOŽE TO I DA TI SE DESI! 🙂

  4. Nena каже:

    „Ustanimo, okrenimo se oko sebe, dobro pogledajmo sve ono lepo što nas okružuje, svu onu vrednost koju imamo, našu porodicu, prijatelje. Krenimo od njih. Zapitajmo se ko smo mi u stvari, šta stvarno želimo, ali i setimo se tada koliko u stvari možemo da budemo jaki, setimo se šta smo sve do sada preživeli, koliko je gorih i težih dana bilo, setimo se koliko nas neko voli i s koliko smo ljubavi okruženi.“
    Bravo Verkić!Život je jedan, nazad nema samo napred. Uz podršku ljudi kojima je stalo do nas, uz ljubav koju nam uzvraćaju oni koje volimo – sve je moguće iako ponekad ne izgleda tako.
    Duda lepo reče, ja bih samo dodala “ ima neko ko sve gleda i o svemu brine“
    Poslednji objavljen tekst od Nena je Srbijo budi se!

    • Verkic каже:

      Ponekad kao da zastanemo u nekim ružnim, tmurnim danima kad nam ništa ne polazi za rukom. Tada se moramo setiti i onih drugih, kad smo jaki, kad znamo mnogo toga uraditi, kad znamo i planine da pomerimo jer samo na taj način možemo napred.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

CommentLuv badge